Antigama & Jan AG ‎– Siekiera / Destination Death

63

Kakve veze imaju Roman Polanski i grind core (možda se i ne pitate)? Ama baš nikakve osim što su mi i Antigama (poljski HC/grind) i pomenuti režiser filma Pijanista o stradanju Poljskog ješe u II svetskom ratu obeležili poslednju nedelju. O izvesnom Romanu vam neću više pisati. Ne znam šta bih više, a i što bi… Ali Antigama ama baš nikako ne može izbeći moj kritički sud. Ovaj furiozno-haotični trojac iz hladne nam Poljske kombinuje na izuzetno skladan i dopadljiv način dva, doduše, bratska žanra – sirovi punk i ultimativni grind. Zvuk je izuzetno sirov, totalno ogoljen, baš punkerski. Gitara je na relaciji Rancid-Exploiteda, al’ zato vokal i bubanj na momente produkuju totalno pomračenje svesti. Textovi, kratki, vrlo jezgroviti, naravno, na poljskom što može zvučati pomalo zabavno na Srpskom. Al’ eto ga još jedan kvalitet. Nova dimenzija! Pet pesama sa vodećom Siekiera-om, uz Krwawy Front i Idzie Wojna verno oslikavaju ovu grind panoramu. Drugi bend na ovom split CD-u je solo projekat Jan Frederickx-a Jan Ag, koji je i jedini krivac za sve instrumentale, programe i vokale. Ovo je krajnje experimentalna i vrlo atipična forma muziciranja, jako teška za poređenje. Jedno je izvesno zvuči vrlo kreativno i na granici je potrebe za mentalnim hospitalizovanjem. Pesme disharmonične, disonantne, nemelodične. Vokal preko procesora i raznih filtera zvuči, u najmanju ruku, kancerozno. Možda bi nazivi pesama: Destination Death i My Mind Needs To Eat i Sick mogle jasnije dočarati haos ovog kreativnog ludila bliže od pukog poređenja sa nekim industrial – post punk bendovima gde bi se Jan Ag mogao grubo strpati. Jedna bitna preporuka nikako ne koristite halucinogene stimulanse uz Jag An inače death neće uopšte daleko odredište.

Dywizja KOT

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime