Atlas Losing Grip – State Of Unrest

58

Švedska je čudo, majke mi. Taman kad pomislim da su sve iscrpeli, da nemaju ideja, pojavi se bend koji me oduva i natera da dobro razmislim par dana o muzičkoj sceni, pa čak i svom muzičkom ukusu. Ovaj bend je prirodan nastavak Satanic Surfersa, jednog od najkvalitetnijih i najpotcenjenijih bendova u istoriji švedske melodične hardcore scene. Zašto prirodan nastavak? Veoma slična svirka, slični rifovi, ali i Rodrigo Alfaro, koji je pevač sa glasom koji osvaja svakog pravog ljubitelja dobre melodije. Čovek je vrlo dobro poznat i po svom drugom bendu Intensity, koji smo početkom milenijuma imali sreće da gledamo i koji je tada bio na svom vrhuncu. Čovek ima veoma iskren i specifičan vokal i njegovim dolaskom, Altas Losing Grip je konačno dobio ono što mu je falilo. Bend inače iza sebe ima jedan uspešan album iz 2008. godine pod nazivom Shut The World Out, koji je prošao izuzetno i kod kritike i publike. Godina je 2011. i šta može jedan melodičan bend da kaže, šta nije toliko njih reklo u zadnjih dvadeset godina? To sam i ja mislio, a onda pustio State Of Unrest i pomislio kako je nekim ljudima lako da smisle dobru i zaraznu pesmu, kvalitetne melodije, dobre rifove i nadasve iskrene tekstove koji pogađaju u centar. Album je veoma svež, snimljen tokom zime u Americi u čuvenom Blasting Room-u kod Džejsona Livermura, koji se specijalizovao za bendove sličnog žanra: Rise Against, Propagandhi, Good Riddace, to mi prvo pada na pamet. U produkciji ne mogu da tražim ništa bolje: silovito, čisto, a opet sa dozom energije da vam ritam sekcija prodrma sva čula, a gitare izazovu emocije i sreću. Ako ste ljubitelj melodije, pašćete na dupe, to vam garantujem, jer ovaj album odiše energijom i atmosferom devedesetih, odiše tom Švedskom koju svi volimo, koja nije hladna i negostoljubljiva, već urbana, inteligentna i kreativna. Kad na to dodate veterana kakav je Rodrigo, koji svojim snažnim, ličnim pečatom u iskrenim tekstovima sa kojima svi možemo da se poistovetimo, onda je priča potpuna. Nije ovaj bend doneo ništa preterano originalno, ali je pokazao da melodija još uvek ima šta da kaže. Pod naletom muzičkih žanrova koji mešaju ono što nije prirodno, pa smo zatrpani bendovima koji nam se ne slušaju, ovo je za mene kao udisanje kiseonika posle davljenja u vodi. Neću izdvajati hitove, album je jedna savršena celina. Ako ste nekada voleli da slušate Satanic Surfers, naročito poslednjih nekoliko albuma, ovo će vam se veoma svideti. Izuzetno ostvarenje koje preporučujem apsolutno svakom ko voli dobru muziku.

Blackstar Foundation
www.blackstarfoundation.bandcamp.com
www.myspace.com/atlaslosinggrip

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime