Bambix – The Story Tailor

43

Njih nisam slušao sto godina, možda još od onog koncerta iz SKC-a od pre par godina, kada sam danima samo preslušavao stara izdanja. Preskočio sam par godina i odmah uzeo pod ruku novi album, koji je izašao još u februaru, ali ja lenčuga nisam to ni provalio, a i iskreno inspiracija mi nije jača stvar kad je buđavo vreme.  Mada, ako ćemo iskreno, ovaj album je poprilično loše prošao u medijima, teško da sam negde i našao neku smislenu recenziju ili barem najavu. Kao da su u zemlju propali.

Bambix je bend iz Holandije, koja zna povremeno da izbaci neki melodični bend, jer tamo na sceni dominiraju uglavnom hardcore bendovi. Ili je tako bilo nekad, a ja to odavno ne pratim. U svakom slučaju, nisam slušao previše holandskih čistih melodičnih bendova, a Bambix je u skladu sa modernim trendovima prilično i promenio stil, smekšajući, usporavajući. To ne mora odmah da bude loše, ima dosta primera bendova koji su postali čak i bolji u kasnijim godinama (recimo Face To Face), ali ovde to nažalost nije slučaj. The Story Tailor je album koji pati od bolesti zvane manjak kreativnosti. Trud je tu, nema spora, iskustvo je tu, vidi se da bend ume da napravi odlične aranžmane, zna da popuni zvuk, ali sve je to nekako uzaludno kad su pesme prazne, uglavnom dosadne i nimalo uzbudljive. Dobra stvar je što album nije ponavljajuć, može da se nađe svašta, uticaji su im šarenoliki, ali kad god sam pustio ovaj album imao sam utisak kao da je napravljen na silu. Najbolji opis bi bio možda da su poput bicikliste koji je pred ciljem, ali su mu obe gume izduvane, pa se jadnik muči kao Isus.

Kod Bambixa se odmah primeti vokal. Nit ružnije žene, nit boljeg vokala. Stvarno! Polupromuknut, sa istinskom emocijom i izuzetnim naglaskom, pa nema teorije da pomislite da je ovo holandski bend.

Tekstove nisam ni tražio, jer mislim da kakvi god da su neće nešto bitnije popraviti utisak. Intenzivnim slušanjem sam u jednom momentu pomislio da su momci i đevojka iz benda skroz izgubili sposobnost da ne mešaju previše žanrova, što je najočiglednije u Move On, gde ne znaš da li je rock, country ili možda neki treći kurac. Bukvalno ne znaš šta su hteli sa ovom pesmom. Malo je bolje u The List Is Long, iznenađujuće dobroj pesmi u srednjem tempu, sa čestim zanimljivim gitarskim rešenjima.

Uopšteno, album je možda i previše žanrovski šarenolik i to je ono što mi najviše smeta. Melanholične pesme dominiraju, kantri uticaji, koji do sada nije bilo, su sada veoma jaki. Produkcijski je ovo veoma dobar album. Jaka i čvrsta produkcija je zasluga Nika Van Montforta (Earth Crisis, Antillectual), koji je pokušao i prilično uspeo u nameri da razne uticaje kojima je bend želeo da prikaže svoju viziju, nekako strpa u jedan koš.

Posle dvadesetak godina postojanja, možda je bend ušao u godine kada želi da proba nešto drugo. Iako ja uvek aplaudiram takvim pokušajima, mislim da su se Bambix malo zaleteli i da su zagrizli više nego što mogu. Ali, vredi ovo preslušati, pogotovo ako ste ih i ranije slušali. Iskoči po koji momenat koji vas podseća na neke njihove ranije albume.

Cargo Records
www.cargo-records.de

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime