Bayside – Killing Time

47

Postoji nešto što većina današnjih bendova ne poseduje, a to je kombinacija nekoliko stvari: istrajnost da se bude najbolji, ili barem dobar u periodu barem dekade, pomešana sa spremnošću i ubistvenim instiktom da se isprobaju nove stvari, prošire granice vidika i uopšte da se muzičar postavi pred veće izazove. Njujorški bend Bayside je jedan od retkih bendova koji poseduje takvu kombinaciju. Izdavanjem petog studijskog albuma i hrabrim potezom da se napusti Victory Records, bend je dokazao da umetnički kredibilitet mora uvek da stoji ispred mas produkcije i zahteva tržišta. Killing Time je album koji predstavlja direktan nastavak priče od pre tri godine, kada su mnoge iznenadili krajnje neobičnim, ali veoma kvalitetnim ostvarenjem Shudder. Novi album ide korak unapred, mešajući uticaje sa Shudder-a sa nekim njihovim prvim pesmama, stvarajući zanimljivu atmosferu novo-starog albuma. U deset pesama ćete pronaći stare momente, koji će vam svakako prijati, ali tu i tamo se provlače novi momenti, potpuno  nepoznati do sada, što je možda i najveći kvalitet ovog albuma. Već od spektakularnog početka sa napumpanom Already Gone, jasno je da je ovaj album uspeo u onome što i jeste suština modernog pop-punk benda: jednostavne melodije i komplikovaniji aranžmani, suštinske suprotnosti koje se u ovom slučaju savršeno i neprimetno provlače. Bayside nije klasičan pop-punk ili čak emo bend, kakvih danas ima na tone. Njihove melodije su sofisticiranije, vokal je veoma prepoznatljiv, a poetični tekstovi su već odavno njihov zaštitni znak. Zbog toga definiciju pop-panka stavite u mnogo širi kontekst, koji se možda nekada davno zvao alternativa. Upravo tu upada čuveni producent Gil Norton, jedan od ljudi koji je zaslužan za oblikovanje scene osamdesetih, naročito kod alternativnih bendova (Pixies, Throwing Muses) ili možda post-hardcore scene devedesetih (Jimmy Eat Word, Foo Fighters). Norton ima nos za prave stvari, to je očigledno, a kada je Bayside u pitanju glavna poluga je fenomenalan vokal pevača Entonija Ranijerija, čiji elastičan glas sa lakoćom izlazi na kraj sa harmonijama u zvučnoj slici koja je već prepuna raznih zvukova, u kojima dominiraju gitare Džeka Šea, koji je na ovom albumu eksperimentisao sa pojedinim metal zvukovima, što je do sada bilo nezamislivo kada je Bayside u pitanju. Harmonični bek vokali su dovedeni do savršenstva i sada njihova funkcija nije samo da se popuni zvuk, već se melodičnost čitave pesme zasniva i na najmanjem detalju, brižljivo smišljenom i na probama i u radu sa slavnim producentom. Killing Time nije album koji će doneti neku novu revoluciju, ali je svakako super upakovan, moderan album koji će oduševiti sve one koji godinama prate ovaj bend, ali je takođe i sjajna prilika da se mlađi naraštaju navuku na Bayside.

Wind-up Records
www.winduprecords.com
www.myspace.com/bayside

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime