Billy Talent – Dead Silence

53

Ko bi rekao da se meni ovo sviđa? Postoje bendovi koji ti se jednostavno uvuku pod kožu i bez nekog posebnog razloga ih slušaš svakodnevno. Nisam to očekivao sa ovim Kanađanima, pogotovo što sam prethodna tri ostvarenja smatrao za prosečnu alternativu, sa uplivima u klasičan rok, pa čak i punk rock. Punk rock estetika se primeti na svakom koraku, ali ovo je u suštini moderni alternativni rock. Ipak, da ne bi ste odmah kliknuli na back dugme da napomenem da nemaju mnogo sličnosti sa većinom bendova sličnog usmerenja, jer su svoju svirku usavršili i uz brojne uticaje sa strane stvorili zvuk koji odiše svežinom, prijatnošću i zaraznošću.

Prethodni albumi su se jednostavno zvali Billy Talent I, II i III, pa su s pravom svi očekivali četvorku. Ipak, bend je sa novim izdanjem odstupio od prethodnika, ne samo kroz naziv, već najprimetnije kroz tekstove, izvrsnu produkciju i sjajnu gitarsku sekciju. Dead Silence je sušta suprotnost od svog naziva. Ima tu naravno dosta sličnosti sa prethodnim albumom, možda najviše sa Billy Talent II, ali je sve nekako zrelije. Kažem, najprimetnije kada su tekstovi u pitanju. Teme jesu slične, ali je pristup drugačiji. Takođe je velika primena kada su gitare u pitanju. Prethodni su dosta rifova uzimali iz punk rocka, sada je nekako rokerskiji zvuk, sa dosta pumpajućeg zvuka i jakog ritma. Melodije su izvrsne, svaka pesma ima dobre rifove sa naglaskom na refrenu.

Vokal je dominantan, strahovito podseća na miks Green Day i The Living End. Bek vokali su primetni, ali stidljivi i mislim da bi tu moglo da bude poboljšanja na nekim sledećim izdanjima. Aranžmani su pažljivi, ima dosta indie rock momenata (Stand Up And Run) koji su totalno nepredvidljivi i u kojima su bek vokali odlično iskorišćeni. Generalno, u tim malo sporijim pesmama je to bolje rešeno, dok u malo bržim kao da se ne snalaze.

Crooked Minds je definitivno centralna pesma albuma. Izvrstan akustični početak sa melodijom mističnog prizvuka, a onda gotovo heavy metal vrisak i čitava svirka dobija čudan miks klasičnog roka, alternative i panka. Vrlo zrela i zanimljiva svirka. Meni se sviđa što se bend ne libi da meša žanrove (što ruku na srce rade mnogi bendovi danas), ali sa odličnim rezultatom.

Tekstualne poruke na ovom izdanju su znatno prifilisanije u odnosu na prethodnike. Jake političke i socijalne teme dominiraju albumom. Ovi Kanađani su uduvek izražavali blagi anti-autoritet stav, ali su na Dead Silence drugačije pristupili i sve nekako ispričali iz socijalnog ugla, sa dosta kritika na religiozni fanazitam, korupciju, zagađenje okoline, mada mislim da mi je klasna podela u društvu i kulturi nekako najizraženija tema koju su pominjali. U pesmi Surprise Surprise govore upravo o tim klasnim podelama: Oh you upper class daughters, and working class sons/It’s hard to save a dollar the way the world runs/We got a counterculture you can buy off a shelf/If you’re losing your identity, trust somebody else.

Sve u svemu, krajnje zanimljiv album i uz par ispravki mislim da od ovog benda možemo očekivati još interesantnih izdanja u budućnosti.

Warner Bros
www.facebook.com/billytalent

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime