Dugo sam imao želju da uradim intervju sa bendom Blitzkrieg. Međutim, u vreme kad sam radio papirni fanzin, oni nisu bili aktivni. Ipak, nakon promocije knjige Novosadska pank verzija, počinju ponovo sa radom, na opšte oduševljenje novosadske, ali i srpske pank scene. Uvod za ovako dobar bend nije previše ni potreban, pa ću ja dati reč Nemanji, čoveku koji peva i svira bas u bendu Blitzkrieg.

Reci mi nešto više o svom detinjstvu, gde si odrastao? Pričaj malo o tom vremenu i uporedi svoje detinjstvo sa današnjim klincima.
Odrastao sam na Limanu, velikoj novosadskoj suburbiji, koja je svom dužinom zalepljena za Dunav. 80-tih je veliku većinu stanovništva tog dela grada činila srednja klasa, zbog čega je i moje odrastanje bilo vrlo slično detinjstvu ostalih klinaca iz kraja. Što znači otpadanje na ulici po ceo dan, uglavnom šutiranje lopte do iznemoglosti, praćenje istog sporta, skupljanje sličica fudbalera, obavezno gledanje i prepričavanje američkih trash filmova – Rambo i Rocky svi delovi, obozavanje Kurt Rasela i sadašnjeg guvernera Kalifornije. Nemam dece tako da ne smatram sebe kompetentim da upoređujem svoje detinjstvo sa današnjom dečurlijom. Ipak smatram ono vreme zdravije, u smislu da nismo imali puno, ali smo bili zadovoljniji i manje bahati u odnosu na ove danas.

Kako si došao u dodir sa pankom? Šta si prvo slušao? Možeš li da se setiš šta te je konkretno najviše privuklo?
Sa pankom sam se sreo sa nepunih 11. godina, znači negde 1988. Krišom sam uzimao kasete starijem burazeru, u početku iz čiste znatiželje. Privukla me je činjenica da je takva muzika bila potpuno drugačija u odnosu na ono što nam se prezentovalo na TV-u i većini radio-stanica.

Koji instument prvi naučio da sviraš i kad si dobio ideju za prvim bendom? Kako se on zvao i ko je sve u njemu svirao?
Gitaru – naravno, pod uslovom da se to moglo nazvati sviranjem instrumenta. Više je ličilo na besumučno udaranje po žicama i nabadanje texta neke stvari od Pistolsa ili Ramonesa. Prvi bend zvao se Raspad Sistema, svirala je ekipa koja ce nedugo nakon toga oformiti Blitzkrieg + B.C. koji je kasnije svirao u novosadskom bendu Korozija.

Bend ste osnovali 1992. Reci mi da li je naziv benda bila neka zajebancija na Drugi svetski rat ili ima neko konkretno značenje?
Ispravka 1991, ali početak rada vezujemo za prvi gig, odnosno 1992. Kao klinac sam se opasno ložio na filmove čija je tematika vezana za II svetski rat, zvučalo mi je efektno i lako se pamtilo.

Kakva je bila novosadska scena u vreme kad ste počinjali sa sviranjem u bendu? Jeste li se povezivali sa bendovima van Novog Sada ili je sve bilo u vezano za lokalnu scenu?
Ja mislim da je u to doba svaka ulica u gradu imala makar po jedan bend. Bila je opšta euforija pravljenja bendova. GBB su tek počinjali ozbiljnije da rade, tu su bili Neredi i Vrisak Generacije koji je već tada izgradio ime u ondašnjoj drzavi (SFRJ) i još brdo manje poznatih bendova. Naši počeci su bili isključivo vezani za lokalnu scenu, tek dosta godina kasnije ćemo uspostaviti kontakte sa bendovima iz drugih gradova, pre svega iz Beograda.

Sećaš li se prve svirke? Jeste li imali tremu?
Bilo je jako davno … Sigurno da nismo bili hladnokrvni u tom momentu.

Da vam je neko tad rekao da će te svirati i 16 godina kasnije šta bi mu rekao?
Slozio bih se sa njegovom konstatacijom.

Godinu dana kasnije ste snimili prvi demo snimak. Reci mi koliko vam je iskustvo rada studijskog snimanja pomoglo na kasnijim svirkama?
Ako se to moze nazvati studijskim snimanjem. Drugi demo snimak je bio mnogo značajniji za bend. Evo i danas kada ga preslušavam ne mogu da verujem koja je to bila luda sreća. Ubrzo posle snimka pružila nam se mogućnost da snimimo i spot za pesmu Never give up. Navedene okolnosti su nas iščupale iz anonimnosti i od lokalnog, limanskog benda postali smo bend na čije koncerte su dolazili ljudi iz svih delova grada.

Kako su ljudi sa scene prihvatili vaše prve demo snimke? Koliko je bilo zlonamernih, a koliko dobronamernih kritika? I uostalom, koliko vam znači mišljenje kolega iz drugih bendova, fanova i fanzinaša?
Naše društvo u to vreme činili su isključivo ljudi koji su bili na neki način povezani sa muzikom. Ko je znao da svira, imao je bend, ko nije – radio je fanzin i kritikovao ove što sviraju. U našoj ekipi bili su ljudi koji su svirali u bendovima Provokacija, Mitesers, Chronic Infection, Korozija, OKGP …. Kao i kralj srpskog fanzinaštva Miloš Vojnovic – Shima, osnivač i urednik kultnog fanzina Tri Drugara.

Part I ste snimili 1996. godine, a izdali ste ga sami, a tek tri godine kasnije za Bendworm Records iz Nemačke. Šta se dešava u međuvremenu i kako ste uspeli u periodu najgorih sranja u Srbiji da nađete stranog izdavača?
Nisam kompetentan da ti odgovorim na to pitanje, posto je sve išlo preko Nikole (gitarista), ali mislim da je kontakt prvo uspostavljen sa final vinyl rec. iz Oberhauzena i to preko nekih fanzina. Lik se ponudio da nam radi singlicu na šta smo naravno pristali, a nakon toga smo počeli saradnju sa Banworm-om iz Magdeburga koja se završila izdavanjem našega albuma u obliku LP-ja.

Imali ste ugovorenu turneju 2000. godine u Nemačkoj sa Di Di Ramonom, ali je sve otpalo zbog nedobijanja viza. Da li je taj događaj bio jedan od razloga što se bend raspao 2002.?
Pa da … To je i bio neposredan povod da se bend rasformira. Brzo nakon toga je i Keca (bubnjar) otisao da živi u Sloveniju, tako da se za kratko vreme stvorilo niz okolnosti koje su doveli do raspada benda. U periodu od 2000 do početka 2002 održali smo svega 3-4 koncerta.

Niste svirali četiri godine. Reci mi šta ste radili u međuvremenu? Da li je neko svirao u nekom drugom bendu ili radio nešto vezano sa muzikom?
Ništa pametno, osim što smo uživali alkohol i lake droge. Ja se nisam bavio muzikom, Nikola je nesto drndao sa NS turbojungend, Kara se vratio Mitesersima dok je Feđa svirao sa svim mogućim novosadskim bendovima.

Ponovo ste se okupili 2006. na promociji knjige Novosadska pank verzija. Jeste li imali nameru da odsvirate samo taj koncert ili možda i da krenete sa pravljenjem novih pesama?
Ideja o reunion-u je postojala još ranije, a promocija knjige koju si naveo samo je ubrzala stvar. Ipak, nisam znao da ćemo raditi čitave dve godine nakon toga.

Tada ste dobili i dva nova člana. Znali ste ih odranije? Kako je došlo do toga da Sale i Vojin upadnu u bend?
Prijatelji su nas uputili da obratimo pažnju na njih. Ispostavilo se da je njihov dolazak u bend bio pun pogodak. Da smo tražili bolje ljude, ne verujem da bi smo našli nekog poput njih dvojice.

Za mnoge ljude van Novog Sada predstavljate jedan od najboljih bendova koji su ikad svirali na novosadskoj pank sceni. Da li osećate neku obavezu da ispunite očekivanja ljudi za drugim albumom?
Važi ako ti tako kažeš… Bez obzira šta neko mislio o nama, uvek gledamo da nadmašimo sami sebe. Drugi album će se snimiti i gotovo sam siguran da će nadmašiti prvi.

U vašoj svirci sam primetio raznorazne uticaje, ali mislim da je Soberphobia od Pitera i kompletan opus Cock Sparrer-a, nešto što mi je najblibližnije vašoj svirci. Šta danas slušate? Koji su to bendovi u poslednjih desetak godina privukli vašu pažnju?
Ne postoji konkretan uticaj u nasoj svirci. Uvek je to bila mešavina svega i svačega, ako mene pitas – da, ta dva benda koja si naveo su mi jedni od najboljih koje sam ikada slušao. Blitzkrieg je bend u pravom smislu te reči, što znači da ne predstavlja delo jednog autora već timski rad -samim tim i mešavinu različitih uticaja i ideja.

Šta misliš o ovom novom buđenju novosadske pank scene? Vi svirate ponovo, tu je i Provokacija, GBB su imali povratnički koncert, čak su i Mitesersi radili jedno vreme? Motivišete jedne druge ili je nešto drugo u pitanju?
To su sve naši prijatelji, sa nekima se i dalje intenzivno družimo sa drugima opet slabije, ali sigurno da rad svakog od bendova koje si gore naveo motiviše, makar i ne svesno, ove druge da rade.

Fanzini polako nestaju, sve se sada radi preko interneta. Koliko misliš koliko sve to utiče na duh pank muzike? Inače, koji su ti omiljeni fanzini koje si čitao u životu?
Uff, slabo stojim sa tom materijom… Ali neka bude najbolji – Tri Drugara, koji na kraju i nije bio fanzin, već je prerastao u ozbiljan muzički časopis.

U Staroj Pazovi imamo klubove gde dolaze bendovi da sviraju. Reci mi koji su uslovi da Blitzkrieg zasvira kod nas?
Ako je neko zainteresovan da dođemo neka nas kontaktira, rado ćemo to učiniti. Ima dovoljno sremačkog porekla među članovima benda, tako da ne vidim problem.

Trenutno najaktivnije koncertno mesto u Novom Sadu je CK13. Da li misliš da je to dovoljno za jedan tako velik grad kao što je Novi Sad?
CK13 je fantastična stvar koja se desila ovom gradu. Za prostorom čija ce primarna namena biti održavanje koncerata ovakvog tipa muzike, tragalo se godinama. Ipak, smatram da grad koji sada broji skoro pola miliona stanovnika zaslužuje veći i ozbiljniji prostor, kako bi neki veći bend bio u mogućnosti da nastupa u adekvatnom prostoru, a ne po na brzinu sklepanim prostorijama koje i nemaju namenu koncertnog prostora.

Snimili ste nekoliko novih pesama. Reci mi gde ste snimali i da li će se te pesme naći na novom albumu, ili su one samo da popune prazninu dok ne snimite kompletan album?
Snimali smo u sudiju popularnog gosn. Bandara, osnivača i frontmena grupacije Piknik. Uradili smo samo dve pesme koje nam služe kao neka vrsta promo-materijala i dokaz da smo živi na sceni. Snimak predstavlja uvertiru za album čije je snimanje planirano za početak jeseni.

I za kraj poruči nešto čitaocima Get on the Stage fanzina.
Ponavljam se – Never give up !

http://www.myspace.com/blitzkriegnovisad
http://www.blitzkriegnovisad.tk/

 

 

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime