Charlie Don’t Surf, Unison, Intensity. Dom Omladine, Beograd, 22.5.2001. Upad 120 dinara.

107

Koncert švedskog hardcore benda Intensity je sigurno jedan od onih koji će mi ostati u veoma lepom sećanju. Ove godine jedan od sigurno najboljih certova. Pošto sam mislio da će biti velika gužva za karte došao sam znatno ranije, ali je ispalo da sam se bezveze paranoisao i da sam džabe išao tako rano. Ipak, moj prerani dolazak nije bio totalni promašaj pošto sam popričao sa nekim krajnje zanimljivim ljudima i što sam u krajnjem slučaju odgledao tonske sva tri benda. Koliko mi se čini, karte su se sve prodate, tako da su organizatori (Boki Metalac i čini mi se Bulidža) zadovoljno trljali ruke. Nešto posle jedanaest na binu se penje beogradski hardcore bend Charlie Don’t Surf. Zaista odličan bend, mada mi se uopšte ne sviđa što se pevač između pesama na prostački način obraća nekim ljudima. Mislim da sukobi pojedinih ljudi na BG HC sceni treba da se reše van bine i van svirke. Kuzman je na bubnjevima ponovo odlupao kako treba, dok je pomenuti pevač vrištao koliko je mogao. Tekstovi ovog benda su prilično kontroverzni i mogu slobodno reći ispljuvani od strane beogradske hardcore čaršije, što zbog toga što je Bašić prilično direktan u pljuvanju nekih ljudi, što zbog njegovog prostakluka. Meni se čini da su tekstovi o politici, socijali i ekonomiji dobri, mada se sa njima u potpunosti ne slažem, dok su oni o tamnoj strani ljudske duše verovatno i najbolji. Ono o mobilnim telefonima i pejdžerima je neverovatno glupo, osim ako nije zajebancija. Te dve spravice su nešto što sada svako ima i nešto što bi svako i trebao da ima. Dobro, na stranu sve te priče, da završim. Čarli je odličan bend u skoro svakom pogledu, a ako pevač počne kulturnije da se ponaša biće sigurno i jedan od najboljih u gradu. Posle njih još jedan Kuzmanov bend. U pitanju su mračni Unison, koji su ovog puta bili mračniji nego ikada. Sjajna svirka vrlo raspoloženih veterana je razgalila klince ispred bine koji su se đipali i skakali iz sve snage. Posebno oduševljenje je izazvala pesma “The Untitled”, na kojoj su neki likovi prosto skakali od sreće. Veoma inspirativan i zreo nastup, veoma usviran bend i zaista je šteta što ne sviraju malo i van Beograda. Posle malo duže pauze počinje nastup Šveđana. Intensity je veoma brzi hardcore punk bend, koji svira neku čudnu verziju old school-a, sa malo tvrđom gitarom i kreštavim vokalom. Inače, pevač ovog benda je omaleni, ali svima poznati Rodrigo iz fenomenalnog švedskog melo benda Satanic Surfers. Kući imam dva albuma benda Intensity, a nestrpljivo čekam da mi stigne novi, koji je izašao za Bad Taste Records. Verovatno ćete u momentu čitanja ovog izveštaja isti album naći u odeljku sa recenzijama. Intensity, dakle, svira veoma brzi i pomalo metalizirani old school, što je masa sjajno primila. Puno skakanja, džampovanja, stejdždajvinga, singalonga i svih ostalih izraza koje nam turaju Ameri. Oko četrdeset minuta svirke, potom jedan i bis i to je to. U svom repertoaru su imali dosta novih pesama koje mi se čine i boljih od onih koje sam do sada imao prilike da slušam. Bilo je i pesama sa “Bought And Sold” i “Wash Off The Lies” albuma. Bubnjar je fenomenalan i čini mi se da nisam u životu video boljeg pank bubnjara. Svirka se završava oko jedan, što mi je bilo krajnje dobro, pošto sam palio na 701. Odlična svirka i svako ko nije bio neka zna da se debelo zajebao.

 

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime