Debi album je Victory reklamirao kao miks New Found Glory i A Day To Remember, što i nije daleko od istine. Za ovaj su još više pojačali reklamu, navodeći ga kao najbolje hardcore ostvarenje u 2010. godini. Ukoliko očekujete nešto žestoko, inventivno i zanimljivo, slobodno zaobiđite. Ovo je hardcore koji je sad u trendu: usporeniji, puniji zvuk, sa mnogo više rifova, malo žešći nego pop-punk, ali tu negde, produkcijski ispoliran do savršenstva i prošaran sa gomilom melodičnih pesama koje bi mogle da se puštaju na bilo kom radiju u podne. Jednom rečju: dosadno, ili tek tu i tamo zanimljivo. Gitare se sjajno čuju, pesme su napumpane i imate utisak da se radi o nekom velikom bendu. Nažalost, vokali više liče na Fall Out Boy nego na Comeback Kid, a to spominjem zato što su ih mnogi uporedili sa njima. Close Your Eyes očajnički nedostaju dobri vokali, i u pevanju i u vrištanju. Sve mi je nekako stereotipno, sterilno i statički (jebote, sve sa na S). Slobodno provrtite svaku pesmu i videćete da se vokal stalno menja, ali nije originalan, već uporno kopira pomalo A Day To Remember, malo New Found Glory… I to počinje da ide na živce. Kod vrištanja je situacija za prc bolja, ali i ovde imate isti copy-paste utisak, koji se provlači kroz ceo album. Muzički, kao što sam gore pomenuo, bend piči hardcore sa uticajima pop-punka i za razliku od problema sa pevačem, ovde ima dosta prostora gde može da se primeti velik talenat. Par pesama su uspeli da me zagreju i nateraju da skačem. Suština onoga što želim da kažem jeste da ispod čitave katastrofalne vokalne predstave, kuca srce koje može da eksplodira od energije i sirovog talenta. Da, kao album We Will Overcome ima velikih problema i jedva da uspe da prepliva obalu u kojoj su se podavile i veće ribe od njih, ali za sve one koji su ovisnici od dobrog popičastog hardkora, i kojima ne smetaju svi klišeji koji prate ovaj bend, ovome defitinitivno treba dati šansu.
Victory Records
www.victoryrecords.com
www.myspace.com/closeyoureyesmusic
