Do sada nisam imao sreće da se susretnem sa ovim nadasve simpatičnim bendom. Jedino što sam znao jeste glas pevačice Karine Denike, koja je pevala na nekim albumima No Use For A Name-a. Istorija kaže da su Dance Hall Crashers osnovali 1989. bivši članovi legendarnog benda Operation Ivy Tim Armstrong i Matt Freeman. Međutim, njih dvojica ubrzo napuštaju bend i osnivaju Rancid, dok je ostatak ekipe ostao u Dance Hall Crashers. Nažalost, bend se raspada i tek 1992. pod pritiskom fanova grupa se ponovo okuplja zbog jednog giga u San Francisku. Reagovanje publike je bilo fenomenalno, tako da je bend posle tog giga nastavio sa radom. Da vas sad ne bi gnjavio sa svim tim stvarima reći ću da su bili dosta popularan bend kod američke mladeži. Album je izašao za Pink And Black Records, za koje, pravo da vam kažem, prvi put čujem, ali je distribuciju ovog izdanja preuzeo Fat Wreck Chords, pa je normalno da sam se dočepao i ovog izdanja. Iz samog naziva odgore ste mogli da zaključite da je u pitanju koncert, i to jaaaako dobar. Pobrojao sam 25 pesama u nekom ska pank fazonu, sa izvrsnim ženskim vokalima. Mene ovo najviše podseća na No Doubt, ali tek na momente i to uglavnom na ska pesmama. Na početku recenzije sam rekao da mi je poznat glas pevačice Karine, međutim Dance Hall Crashers imaju dve pevačice, ali nažalost drugoj nisam uspeo da saznam ime, jer u bukletu ništa bukvalno ne piše, a sajt je trenutno u pripremi. Čim saznam javiću vam, može? Nadam se da ću u dogledno vreme uspeti da nabavim neki studijski materijal, a dotle slušam ovaj disk što i vama drage volje preporučujem.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33., 10999 Berlin, Germany
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
