Akademija, Beograd, 10. april 2005.
Kao iskusni novinar u podzemnim novinama, i ne retko saradnik u GOTS-u, mogu da zaključim da je ova rubrika u fanzinima nekada bila jako popularna, zbog mnogobrojnih pljuvačina, želja, čestitka i pozdrava. Vremenom je gubila na popularnosti, jer ništa pametno nije moglo da se pročita. Gomila pijanih rečenica, noćnih transcedentalnih putopisa autora i pregršt crnih rupa. Potrudićemo se da u ovom broju ne proživljavate slične horore.
Akademija je, dakle, te večeri bila zmajevo gnezdo za prekaljene borce underground miljea. Loknerovski rečeno, sastav Darko Džambasov nije bio planiran, ali eto, morasmo i to da istrpimo. Ja sam odavno prestao da hvatam niti ovakvih bitnika, jer smatram da trošim svoje vreme i mladost na nešto što se eksponira na duže staze, a ja za to nisam spreman i nemam vremena/živaca. Bubnjar je jedino što je vredelo videti i čuti.
Pošto je moj polazni cilj bio da se ponovo navikavam na kulturu praćenja ovakvih manifestacija, a opšte-poznato je da cilj opravdava sredstvo, penetracija se nastavila pomnim praćenjem straopazovačkog sastava; mazohistički sam odolevao svim prokleto-katastrofalno-loše-odsviranim arpe-đima Mike pravnika. Ne možete ni zamisliti koliki sam mazohista bio. Ne možete ni zamisliti kakvu statuu su imali za pevača. Konjanik na trgu mu nije ravan. Mogu oni da se ljute sad koliko hoće, ali neka se ipak drže studijskog rada. Albumi su im skroz korektni za razliku od ovakvog ekstremističkog akta.
Često kada prepričavam ovaj događaj, izostavim nastup Betonskih crva iz misterioznih razloga. Crne rupe, kažem vam ja. Ili je to možda mlečni put….?!?!?!? Definitifno najbolji nastup te večeri (rekli bi ste vi, a i teško je biti najbolji među najgorima). Za zlobnike: OVO JE BIO NAJBOLJI NASTUP ČITAVE SEZONE! Odmah sam poslao SMS, mojemu Srećku, sledeće sadržine: Ubij se, barabo!. Ko zna, znaće o čemu se radi. Sa oduševljenjem kao i uvek ispratim nastup podupren samopregornim radom ovih skojevaca. Žao mi je samo što toliko godina čekamo na novo izdanje. Mislim da više nije ni finansijski momenat u pitanju, već ko zna šta. Pitaću ih kada čeljad dođu, da li će se album toliko odlagati ;-).
Novosađani su razlog koji me je izvukao iz moje jazbine. Kučići su se odpanjili do mere da smo drugari i ja morali iz malog kluba da odpratimo pičvajz koji je prštao sa bine. Rečima mi se ne da opisati, ali da im je vač-pe u slim varijanti, pomislio bih da su bogovi (Hellacoptersi) među nama lično. Ne kažem da ih kopiraju, već hoću da shvatite ozbiljnost moje tvrdnje. Predobro za jedan bend iz Srbije!
Epilog; kišom praćeno putešestvije u leglo i novi radni dan na pomolu. Živeli.
