Pretpostavljam da je sve više ljubitelja pop pank zvuka među današnjom mlađarijom, zaslepljenom emo zvukom. Za sve klince bi bilo sjajno kad bi se dočepali ovog diska, jer je ovaj album istinski odlična prilika da se upoznaju sa vrhunskim pop pank zvukom. Čitava današnja pop scena me podseća na nekadašnju sweet metal scenu, s tom razlikom što su današnji bendovi mnogo iskreniji i predaniji onome što rade. Dynamite Boy su bend koji iza sebe ima tri albuma. Veoma podsećaju na Fat Wreck zvezde Limp, mada im je muzika znatno veselija. Svakako, ovo nije najbolji pop album, bilo je i znatno boljih bendova, ali danas, u hroničnom nedostatku pravih ideja, Dynamite Boy predstavlja primer marljivog i zanimljivog benda. Tekstovi su i dalje najslabija tačka ovog benda, kao i uostalom čitavog niza pop pank benda, koji ne mrdaju dalje od srednje škole, curica i sličnog. Možda ih to i čini pop bendovima? Pevanje je fantastično. Obožavam onaj whoa-oh-oh fazon i ubacivanje harmoničnih bekova, koji su ovde dovedeni do perfekcije. Samo pustite No Way Out i Lullaby, pa ćete se i sami uveriti. Da li mogu da vam preporučim ovaj album? Ukoliko se grozite bendova poput Ataris i Blink 182, onda zaobiđite i ovo, a ako, pak, volite melodiju, a brzina vam nije bitna, već kvalitet i harmoničnost, onda nabavite Dynamite Boy i sami procenite o kvalitetu istog.
Fearless Records: 13772 Goldenwest St. #545, Westminster, CA 92683, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
