Face To Face – Three Chords And A Half Truth

37

Slušam ovaj bend jako dugo. Imao je on uspona i padova. Prva dva albuma su suvo remek-delo, retki biseri i totalna različitost u odnosu na sve što je tada, pa i sada izdavao Fat Wreck Chords. A onda su izbacili Ignorance Is Bliss, nama traumatične 1999. godine i totalno usrali stvar. Uradili su neki alternativni rock album i sahranili sve dobro što su pre toga uradili. Uspeli su potpuno da polarizuju svoju publiku, na one koji su ih slušali do tada, ali ih više ne zanimaju ubuduće i na hardcore fanove koji sve prihvataju. Usledio je i logičan raspad, bend je previše otišao u kurac sa tim albumom. Da se razumemo, pratili su oni svoju formulu i tu sa čvrstom ritam sekcijom, suludo dobrim bas deonicama, jakim refrenima, ali sve je to nekako bilo upakovano u bljutav i mekan zvuk. Upravo ta konstanta u zvuku koja ih je oduvek krasila je uslovila da se bend raspadne i osnivači Trevor Kit i Skot Šiflet svoja nova interesovanja potraže praveći neke nove bendove poput Viva Death i Legion Of Doom.

Elem, novi album Three Chords and a Half Truth nije toliki krš kao problematični, gore pomenuti Ignorance Is Bliss. Ali, opet smo svedoci da bend traži neki novi zvuk, da menja stil i da se značajno udaljava od punk rock zvuka, ka tradicionalnom roku. Mnogo je sporiji od odličnog prethodnika Dont Turn Away, prilično dosadniji i predvidljiviji. Album ne počinje toliko loše. Imamo hit na prvu loptu 123 Drop, a posle nje i Welcome Back To Nothing, koje su me zeznule prilično pri prvom slušanju: oduševio sam se i nekako spustio kriterijum za ostatak albuma, koji sam preslušao u magnovenju, vraćajući se na prve dve pesme. Ipak, kasnije sam shvatio da ni ove dve u suštini nisu ništa posebno. Imaju tu hit crtu u sebi, ali generalno posle par slušanja dosade. Klišerski ostatak albuma, uz par katastrofalnih pesama (Fat Black je verovatno najbolji primer) su učinile da ovaj album ubrzano dobije put ka korpi za otpatke.

Šta mi je glavni problem? Album zvuči praznjikako, kao da sam ga čuo hiljadu puta, samo što ovo ne bi ušlo ni u top100. Znači, prosek među prosecima. Face To Face definitivno imaju sjajan pedigre i mogu sebi da dopuste jedan ili dva ovakva albuma. Samo se nadam da ovo nije uvod u još jedan raspad ili još gore niz rokerskih albuma na ovaj fazon. Slobodno preskočite.

Rise Records
www.riserecords.com/
www.facetofacemusic.com

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime