FM359 – Truth, Love and Liberty

50

Volim Street Dogse da slušam i kada sam čuo prvi singl benda FM359 zaista sam bio oduševljen. Bend sačinjavaju Majk MekKulgan (peva u Street Dogs i na prvom albumu Dropkick Murphys), zatim Rik Barton (Continental i takođe svirao gitaru na debiju Dropkick Murphys), Džoni Riuks (sada u Street Dogsima, nekad bio i u The Bruisers), Pit Sosa (Street Dogs i svira sa Rodžerom Miretom u Disastersima), i meni dva nepoznatija Hju Morison i Holston Luna. Postava je spektakularna u neku ruku i već sam pogled na nju je bio dovoljan da se bostonska scena sa nestrpljenjem priprema za izlazak debi albuma. Ako ste očekivali klasičan strit pank, onda slobodno pređite na sledeću recenziju, jer je zvuk FM359 daleko zanimljiviji. Odavno govorim da muzika ne bi trebalo da bude ograničena žanrovima, a ovaj album je klasičan primer.

Već posle par slušanja shvatite da FM359 sviraju američki rok ala Brus Springstin, kantri i pank rok upakovan u irski folk, sa par kapljica gospela. Jako zanimljivo, uglavnom akustično i ne previše brzo. Folk je sve popularniji na američkoj pank sceni, pa smo svedoci da članovi bendova poput Bad Religion, Swingin’ Utters, Hot Water Music, Briggs, U.S. Bombs, Rancid, Social Distortion i mnogi drugi izbacuju svoje solo projekte koji su ili čisti kantri ili koketiraju sa njim. Street Dogsi čija trojica članova čine glavnu polugu FM359 su i sami prilično oslonjeni na folk, doduše irski, pa je ta kombinacija sa američkim kantrijem sasvim lepo legla.

Svucite distrorzije i agresiju Street Dogsa, malo usporite, zapalite neku logorsku vatru pored Dunava i pustite ovaj album i imaćete osećaj da se nalazite u Novoj Engleskoj, a ne u Srbiji. Meni lično jako inspirativan i lep album koji me je okupirao već skoro mesec dana. Truth, Love and Liberty nikada do kraja ne napušta svoje pank koreke, jer ima par suptilnih momenata tu i tamo koji nas podsete čime se ovi momci ustvari bave. Album veliku pažnju posveće da oda počast nekim prošlim vremenima, a tradicionalnom zvuku pridodaju moderne elemente, ali sa stilom i bez preterivanja. Slušajući pesme stekao sam utisak da su čak i način snimanja radili na starinski način, na foru kako se snimalo pedesetih, pa me ne bi čudilo da su i neke instrumente iskopali iz tog doba. Autentični zvuk me je osvežio, jer sam zatrpan bendovima koji danas snimaju super preciznu, ali i krajnje veštačku kompjutersku produkciju.

Šta je to ovde toliko dobro da me je privuklo već na prvom slušanju? Jebeš mi sve, ne mogu tek tako da objasnim, sem da je zarazno i zabavno. Some Folks je kantri rok u kojoj se govori o skromnosti nasuprot sebičluku modernog čoveka. I’ll Be On My Way je klasična irska folk pesma u Pogues fazonu. A Little Sign je već sporija katri pesmica, koja kao da je ispala iz nekog saluna sa Divljeg Zapada. Forbidden Love je malo rokerskija, When the People Check Out je još jedna super zarazna folk pesma, koja se našla i na prvom singlu koji je najavio ovaj album. Moj lični favorit je Restless Men, prelepa melanholična pesma sa spektakularnom solažom, koja je apsolutni hajlajt albuma. Još bih izdvojio i It Stays With Me, vrlo lepa pesma koja simbolično govori o kraju dana, pa zamišljam Taličnog Toma na kraju stripa kako ide sa svojim vernim konjem Džolijem u još jedan zalazak sunca.

Ovo je jedan od onih albuma koji ili zavoliš ili ga totalno ignorišeš. Vrlo lepe melodije, setna i melanholična atmosfera prošarana sa par bisera su bili dovoljni da ovaj album veoma dugo puštam, pogotovo kada je u pozadini dok nešto radim na poslu. Preporučljivo svima koji vole dobru muziku.

Pirates Press Records
http://www.piratespressrecords.com/
https://www.facebook.com/FM359

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime