Fucked Up – The Chemistry of Common Life

42

I pre nego što sam skinuo ovaj album bio sam zatrpan vestima i recenzijama o ovom bendu. Retko koji kvalitetan hardcore bend dospe na sve moguće medije, bilo nezavisne, bilo one koje itekako podilaze velikim izdavačkim kućama. Pomišljao sam šta je tako posebno u kanadskom bendu, doduše veoma intrigantnog imena? The Chemistry Of Common Life je drugi album benda i to posle gomile raznih EP izdanja izdavanih isključivo na vinilu, zbog njihovog preziranja prema CD. Prvi album, Hidden World je bio savršena mešavina žestokog hardkora i noise rocka, dok ovaj novi naginje više ka eksperimentalnom noise rocku. Album počinje sa solom na flauti i nekim eksperimentalnim gitarskim solažicama, pripremajući nas za dosta instrumentalnih delova koji će se provlačiti po albumu. A onda sve eksplodira vrištanjem kontroverznog pevača Pink Eyes-a u prvoj pesmi Son The Father. Dve glavne teme na The Chemistry Of Common Life, organizovana religija i psihodelija, odjekuju čitavim albumom sa raznoraznim značenjima koje idu uz njih. Tekstovi su iznenađujuće poetični i veoma inteligentni, bez obzira da li se slušalac slaže sa stavom benda ili ne. Iskreno, za većinu ljudi, tekstovi su uglavnom nerazumljivi, ali većini obožavalaca ne smeta, čak štaviše, nerazumljivost i čini ovaj bend toliko zanimljivom pojavom. Ja sa druge strane preporučujem svima da nađu tekstove, pošto su važan deo kompleksnosti muzike Fucked Up-a. Kao što sam gore napomenuo bend eksperimentiše, i to sa različitim žanrovima. Meni lično prilično dosadna treća Golden Seal, koju skoro uvek preskačem, mada ni Looking For God nije ništa mnogo zanimljivija. Sa druge strane imamo mekanije, skoro pop pesme, među kojima se izdvaja maestralna Black Albino Bones. Između ova dva ekstrema imamo čitav niz različitih pesama. Neke su sporije i melodične (No Epiphany), dok su druge u starom fazonu sa prvog albuma (Days Of Last). Hidden World, svakako zaslužuje svako poštovanje. Starijim fanovima se možda neće svideti ovolika količina eksperimentisanja, ali mislim da će i oni naći nešto za sebe. I na kraju: da li ovaj album zaslužuje toliko prostora u medijima? Smatram da ima daleko boljih albuma, ali isto tako i da je ovo album koji će mnogima biti jedan od najslušanijih u kolekciji.

Matador Records
www.matadorrecords.com
www.myspace.com/epicsinminutes

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime