Ghoti Hook – R.I.P.

1

Uvek sam bio ravnodušan prema ovom bendu. Čak me ni činjenica da bend postoji jedanaest godina nije nimalo iznenadila. Osim njihovog sjajnog albuma sa obradama Song’s We Didn’t Write, nisam se nešto trudio da nabavim i odslušam neki raniji materijal. Na vest o raspadu benda nisam ni trepnuo, ali par nedelja posle toga mi stiže paketić sa poslednjim izdanjem benda, koje je u stvari snimljeno uživo u Illinoisu, juna prošle godine. Uvodne pesme su znatno brže, pucaju na prvu loptu. U nekim momentima podsećaju na fuziju Bad Religiona i Face To Face, pogotovo u vokalu. Negde na sredini diska bend nas čašćava klasikom klasičnog benda Pixies Where Is My Mind?, u kojoj se bend ne libi da pobegne od originala i začini ga svojim fazonom. Rezultat uopšte nije loš. Ostatak koncerta čine uglavnom emo rock pesme novije faze koje mi se nešto posebno ne dopadaju, iz prostog razloga što su potpuno iste među sobom. Kraj koncerta je očekivan: I Love Rock N Roll obrada čuvenog hita iz osamdesetih. Svetla se gase, bend silazi sa pozornice. Još jedna karijera je okončana. Za Ghoti Hook se ne može reći da su imali neku uspešnu karijeru, ali s pravom mogu da kažem da im je poslednji koncert bio itekako uspešan.

Tooth And Nail Records

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime