Goblini – Crno na belo

68

Verovatno se ni mnogi veći bendovi nisu toliko čekali kao Goblini, odnosno, njihov comeback i sentimentalno masturbiranje na Trag, U magnovenju i LSD se vraća kući... No, sa ovim hitovima punk u Srbiji je umro, ionako jaki, sada još bez pravog takmaca, dizel i turbo-sarma-folk su izdžigljali kao pečurke nakon kiše; doduše kiše američkih bombi nad Srbijom.

Svi smo tada uživali i skupljali kajmak na slavi Goblina. Punk svirke su bile posećenije nego ikad. Punk je uz Petra Pana, Direktore i mnoge druge imao nekog smisla. Puštao se na radiju, televiziji i radile su izdavačke kuće. Sve je nekako normalno funkcionisalo. No, da ne bi zvučao kao Bane iz Grlom u jagode, rećiću da su Goblini, pored DLM-a jedini znali da sviraju. Sve ostalo je tek bilo iza njih. Bio je to skup i ozbiljan bend. Objasnili su da za punk nije bitan samo imidž zlih momaka, koji ne poštuju tradicionalne vrednosti, već se muzika mora znati (što teoretski, što praktično), a bunt je samo mali deo muziciranja. Svako kurčenje da smo „mi“ bend koji ruši Slobu je padalo u vodu pred tom mašinerijom, koja je Clashovski I Faught the Law prepevala u Ne mogu Slobo, ne mogu ja, na koncertu u SKC-u neke zime 1997.

Re-Contra je bila lep oproštajni album. Zaostavština i zadatak za mnoge kasnije naraštaje. Jeste da s ove vremenske distance produkcijski to može mnogo bolje, ali recimo da je stvarno tu publika već bila podeljena i trebalo je da se raspadnu. I desilo se. Singl Punk’s Not Dead, nikako nije vredan pomena; sedi-jedan-promašio-si-temu!

I evo nas. Kao po nekom receptu, koji sam ja učio, ali ga očigledno nisam naučio, prvo se šuška, pa onda šuška, pa onda snimiš za male pare dve pesme od po 100€ i prodaš ih po koncertu za 1600€!? Da dobro ste pročitali. Toliko košta koncert. Da li toliko vrede?! Pa ne! Potvrdili su to odmah na početku. Loša svirka u Šabcu. No, o tome u svirkama.

Dakle, da je ovo početak novog milenijuma, onda bih „prišao grobu, poljubio sliku i uzeo bajaderu“, rekao, alal vam ćufte. HALO!!!!… 2010 Calling!!!! Prvo što će neko primetiti je da se ponašam kao razmaženo derište i kukam zato što mi se kuka. Pa normalno kada me na sve strane samo razočaranje prati!

Opravdanost evoluitivnog napredka je uvek pozdravljana i dobrodošla. Gore bi bilo da su izvadili iz kredenca neku staru, zaboravljenu i nesnimljenu pesmu i samo odenuli novom odeždom. Otqud znam možda i jesu, ali bar ne zvuči tako. Nu metal je pravac za koji sam se nadao da je odavno zamro. Ali ne lezi vraže, tu su Goblini u Luni da me podsete na taj nemio događaj pojavljivanja Korna, Papa Roacha i ostalih anatema. Ne mogu vas samo nuklearne gitare navesti na to, već i definitivno mnogo predvidivi prateći vokali. Tekst za Lunu je taman na ivici šablona, ali izvukoše se; može da se svari, a u prevodu, englezi bi rekli it’s not my cup of tea.

Kao da… Pa recimo da je pesma neminovni uticaj hrvatskih velikana KUD Idijota… ma možda i Gibonija… nekakav Jadranski arhipelag svakako. Da ne znam da sviraju Goblini, rekao bih da ovo svira bend iz Hrvatske. Čudno je to kako osetiš da bend nije sa ovog podneblja, odnosno da Goblini (Alen i Vlada sigurno) započeše svoje punkerisanje u Hrvatskoj, te nemilim događajima morahu svoje delovanje preneti u Srbiju. Daleko od toga da ja uvodim nacionalizam međ’ redove.. .Bože sačuvaj… nikako.! No, vratiću se pesmi; nit refrena, nit teksta… Bez veze!

Sad, može se meni i 1% populaciji ne svideti šta čujemo sa plejera, ali da su odlikaši, svakako jesu. Ekonomski predmeti su im uvek dobro išli, pa je i prosek za zaključnu ocenu dosta visok. Žao mi je što će sentimentalni-nostalgičarski-romantici mene pljuvati umesto istini u oči pogledati. Al’ ko ga jebe!

SKC Novi Sad / Šabački Letnji Festival
www.goblini.com

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime