Stara Pazova odavno nema prostor za svirke većih bendova, pa me je najava koncerta šabačkih Goblina u omalenom kafeu Pozitiv prilično iznenadila. Ipak, ubrzo je bilo jasno da će ovo biti jedan od većih koncerata koje je naše mesto videlo u poslednjih nekoliko godina. Koncert je premešten u salu Viktorija, koju nikad pre nisam video, a nekadašnji restoran je ubrzo pretvoren u sasvim solidan prostor za pank svirke, koji može da primi gotovo 600 ljudi.

Odlična medijska najava, plus činjenica da Goblini nikad nisu svirali u Staroj Pazovi je obećavala solidnu posetu. Staša i ja smo se na vratima pojavili oko pola deset, a već je prva predgrupa, Godišnji odmor, bila na pola svog nastupa. Odgledao sam ih samo na blic, statičan nastup, statična publika, ali ipak drago mi je da ih vidim posle toliko godina. Lokalni punk rock bend koji je svirao još krajem devedesetih. Videću ih i na predstojećem Feel The Punk festivalu krajem jula, takođe u Staroj Pazovi.

Iskaz je domaća verzija Rage Against The Machine, mada to je termin sa kojim najlakše mogu da opišem njihovu svirku. Miks više žanrova, iako svirku čini agresivna ritam gitara uz džamperski ritam, uz dosta hip-hopa, fanka, regea… Izuzetno šarenolik stil. Nastup im je više nego dobar, ali publika uglavnom nije ni reagovala, jer je retko ko i došao da ih gleda. Nažalost. Ovaj bend nije nepoznat, jer su prisutni preko deset godina i imaju četiri studijska ostvarenja. Ako nisi do sada overio ovaj solidni pančevački bend, definitivno potraži na netu neke od albuma. Bilo je komentara u publici da su i neka moderna verzija Eyesburn-a, što moram priznati, i nije toliko daleko od istine. Ali, šarenolik stil je ono što ih izdvaja iz bendova sličnog usmerenja. Nešto jače od pola sata svirke (ili se meni tako činilo, jer je bilo užasno vruće unutra), pa se scena polako menjala za glavne zvezde večeri.

Gobline nisam gledao od… jebeš mi ako se sećam, ali verovatno 20 godina ih nisam video. Druge polovine devedesetih su bili pank bend koji se probio u mainstream tadašnje domaće rock scene. Ne samo da su se probili, već su bili hedlajneri na mnogim festivalima, koji su i tada bili jako česti. Ipak, moje interesovanje za njih je stalo sa albumom U magnovenju, koji je izvrsno odsviran, produciran, sa gomilom odličnih pesama, koje su se održale čak i do danas. Sledeći album koji je snimljen bukvalno pred početak bombardovanja, a izdat nekoliko meseci kasnije, sam preskočio, jer je kvalitet prilično opao. Uz jedan live album, njihova karijera se završila, i kao mnogi dobri bendovi iz devedesetih su jako brzo sagoreli.

Okupili su se ponovo 2010. ali ja i dalje nisam nešto posebno obraćao pažnju na to i tek do izdavanja novog albuma Roba s greškom nisam ni znao da li je to tek privremen povratak. Album je jako dobro odsviran i produciran, mada po mom mišljenju ipak nije u rangu sa U mangovenju. Od tada, pa do danas, bend svira gotovo uvek kada obaveze pevača Branka Golubovića dozvole, s obzirom da većinu godine provede u inostranstvu, baveći se humanitarnim radom (radio u Avganistanu, Šri Lanci, Etiopiji…)

Najmlađi fan Goblina

Elem, da ne dužim dalje, bilo mi je krajnje zanimljivo da vidim kako bend zvuči danas. Petorka u solidnim godinama je pokazala koliko znoja može da se prolije na jednom pank koncertu i zadala domaći zadatak mnogim mlađim bendovima. Koncert počinju sa Deca sa iz komšiluka, verovatno najboljom pesmom sa poslednjeg izdanja Roba s greškom. Atmosfera je bila od starta dovedena do usijanja, i videlo se da je publika gladna ovakvih koncerata. Priličan broj ljudi zna ovu pesmu, jer se spot dosta dobro raširio preko youtube-a. Sledi Cipjonka, jedna od tih starih pesama koja izazove potpun delirijum u publici. Predah je nastao u trećoj Dr. Hoffman, sa meni problematičnog ReContra albuma. Bend šara diskografijom, pa sledi još jedna nova, Jedan za sve, koju publika odlično prihvata. Ovde se baš primetila razliku u kvalitetu poslednjeg izdanja i ReContre. Nakon ove pesme ide singl Luna, a onda definitivno momenat večeri, sa pesmom U magnovenju, gde je bezmalo prvih deset redova bilo u žestokoj šutki, kao u stara dobra vremena. Staro i mlado, prosipanje piva uz masivno horsko pevanje. Sjajan momenat, zbog kog je vredelo doći.

Bend nastavlja sa starim pesmama, i ponovo dva prilična hita Ona i Petra, koje publika bučno pozdravlja. Još jedna tura sa prvog izdanja, koju čine pesme Dan D i Sam-phone-glas, uz Privatni rat sa U magnovenju, dovela je atmosferu do ivice usijanja. Zaista nije dugo publika u Staroj Pazovi bila raspoložena. Tu su negde usledile Punk’s Not Dead i Jagode, koje publika peva od prvog do poslednjeg stiha, što je itekako prijalo bendu, koji je dao sve od sebe u tom momentu. Kad ih vidiš uživo, primeti se koliko su nabili iskustva, uz odličan scenski nastup gde svako zna šta radi. Još par starijih su usledile, čini mi se Anja i Vođa, ne znam kojim redom, pa onda Voz i zvanični deo se završava sa takođe matorim hitom Ima nas, koji je jedan od slogana benda.

Naravno, znali smo da će biti bisa, pa je bend nakon gromoglasnog poziva, ubrzo ponovo izašao na binu. U odbrani zla mi je bio najslabiji momenat koncerta, kada je atmosfera baš totalno pala. Emotivan momenat kada su odsvirali Marjane od Idijota je bio zaista nešto posebno, iako su pesmu poprilično izmenili. Ko je nije čuo, izašla je na kompilaciji posvećenoj Kud Idijotima. Svirku završavaju sa Lorenom, sa prvog izdanja.

Goblini su nadasve zabavan bend uživo, a 25 pesama koje su ispičkali su zadovoljili svakog fana. Iako ih zaista dugo nisam slušao, podsetio sam se nekih starijih stvari, koje su uglavnom dominirale večeras i pokazale da je bend gotovo perfektan uživo, i svirački i pojavom.

Za kraj bih da pohvalim izvrsnu organizaciju kafea Pozitiv uz podršku udruženja Svi Zajedno iz Stare Pazove. Bez ijednog jedinog incidenta je sve proteklo i nadam se da je ovo jedan dobar znak da se naše mesto budi iz zimskog sna. Sledi festival Feel The Punk, 27. jula.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime