H2O

78

Pregrupe: Citizen X, Hitman. Living Room, Beograd. 6. maj 2010.

Dobivši kartu kao rođendanski poklon, znao sam da će ovo biti jedan veoma poseban koncert. Posramljeno moram priznati da poslednjih godina nisam previše ubacivao H2O u plejer i da mi je memorija zarđala, ali to nikako nije razlog da ovaj cert ne sačekam sa uzbuđenjem. Prethodno smo se Mire i ja, lagano zagrejali uz pivce kod Miše i Sandre, da bi svi zajedno oko desetke zapalili do SKC-a. Ispred poprilična gužva, matora ekipa uglavnom iz BG-a, ali bilo je tu i iz NS, SD, Bugarske, praktično svih delova Srbije. Zapričao sam se sa ljudima koje strašno dugo nisam video, gotovo deset godina, što je evociralo neke lepe uspomene, a i prozivke što ne radim fanzin više i da sam lenčuga su me naterale na razmišljanje, što je očigledno urodilo plodom, pa vi sad imate prilike i da čitate ovo.

Dakle, da ne dužim preterano, zvučim kao matori konj kome se ništa ne dešava u životu, već da pređem na samu svirku. Uleteli smo unutra, i ono što sam prvo primetio da nije zagušljivo! Niko ne puši, šta je ovo? Ipak, bend je ostavio poruku svim ljudima koji su došli na svirku da bi želeli da niko ne zapali cigaretu. Veoma pohvalno i bio sam ponosan što se upravo to i desilo, jer ipak nismo poznati kao narod koji poštuje neke stvari. Tek par cigareta pred kraj koncerta, valjda od nervoze, sve ostalo je prošlo u savršenom redu.

Citizen X je novi bend Boke iz Doghouse i sviraju neku melodiju poput Good Riddance. Na prvo slušanje, nije loše, ali je sve opet nekako kilavo, zvuk je bio mutan. Mislim da bend ima potencijal, ali treba još vežbanja, pa će stvari doći na svoje. Mlak nastup i mlak odziv malobrojne publike. Posle njih savršena predgrupa za H2O. Naravno Aca i Hitman su atmosferu doveli do usijanja. Uvek su dobro zvučali uživo, ali ovo je bilo savršeno. Nove pesme zvuče sveže, a opet kad ih čujete znate da je to Hitman. Imaju taj njihov pečat, pogotovo sa fantastičnim Acinim tekstovima, koji odišu zrelošću, ali i intimom. Jednom rečću, ne pamtim kad je Hitman bio bolji nego sad. Očigledno da im godine itekako prijaju. Overstand je novi album i s pravom je dobar deo njihovog nastupa protekao u promovisanju pesama sa istog, što nije smetalo nikome u publici, čak štaviše, mislim da je to naišlo na odobravanje. Uz gostovanje Miloša iz Tibie u Awakening The Dragon nastup je za desetku.

Ipak, iskreno govoreći, retko ko je ovde došao zbog predgrupa, pa je posle malo duže pauze nastala eksplozija! Bend koji u Srbiji ima veliku masu poštovalaca, posle decenije i po postojanja i bitisanja na čuvenoj sceni Istočne obale, konačno pred publikom u Beogradu. Imao sam neki deja vu osećaj svo vreme, kao da sam se vratio u vreme tek posle bombardovanja kada je eksplozija dobrih koncerata u glavnom gradu bila nešto sasvim obično i što se podrazumevalo. Već u prvoj pesmi gomila ruku i nogu u vazduhu, u prednjim redovima se teško dolazi do vazduha, Tobi takođe iskusno koristi svaki momenat za kontakt sa publikom, dajući time i prekopotreban predah bendu. Od uvodne 1995, sa zadnjeg albuma, bend je polako pročešljavao čitavu diskografiju, ubacujući delove Fugazija, Sick Of It All-a, što je publika prihvatila u gotovo delirijumskom oduševljenju. H2O je poprilično originalna pojava na hardcore sceni, što je i nekom zalutalom posetiocu bilo jasno posle 2 pesme. Horsko pevanje, gotovo kao na utakmici, melodije, koje te teraju da skačeš, veoma prodoran vokal, ali ono što je najbitnije je što su osmesi svima na licu. Nema govora o agresiji i o mrgodnicima, već o ljudima koji na stvari gledaju krajnje pozitivno. Ako je neko pozitive hardcore, onda je to ovaj bend. Tačka ključanja je bila u momentu kad je mališan od šest godina, inače sinčić Rajka, nekadašnjeg gitariste Member of da Family, na bini svo vreme pevao sve tekstove. Tobi zabezeknut. A šta tek kad je čuo da je lik iz Novog Sada doveo kevu na cert, i to sa sve iskevima na ruci. Do jaja! Old skul u svom najboljem izdanju. Ljudi su pockrali, bend takođe, pa je i bilo očekivati da cert ne pređe ni sat vremena. Posle bisa od 3-4 pesme, cert se završava sa What Happened? koju je masa ispratila gromoglasnim pevanjem.

Teško je naći prave reči koje ipak mogu da dočaraju ono što su nam H2O priredili te noći. Svaki pravi ljubitelj hardcore punka i izvornog zvuka Istočne obale je otišao kući zadovoljan. Ja svakako jesam.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime