Havana Whisper – Flammable

70

Domaći swing bend? Ma, ajte molim vas, kakav, bre, domaći swing bend? To sam i ja mislio dok se nije pojavio boegradski bend Havana Whisper. Prvi put sam ih čuo još pre dve godine na jednom festivalu, i od tad nestrpljivo čekao da im pojavi zvanično izdanje. Na moje iznenađenje, PGP se pojavljuje kao izdavač. Tehnička karakteristika izdanja je odlična, pogotovo za naše prilike. Sjajne fotografije članova benda, pogotovo one grupne iz kockarnice, pokazuju da bend itekako poznaje ideologiju swing bendova. Dvanaest pesama na albumu je producirao Đoletov klavijaturista Đorđe Petrović, a on je svoj posao obavio perfektno. Postavu benda čini sedmorka (trombon, tenor saksofon, truba, bubnjevi, bas, gitara i vokal), što doprinosi izuzetno moćnom zvuku. Vokal Nikole Dragovića Džonija je perfektan, bubnjarsko umeće Bojana Ivkovića je već svima poznato radom u najboljem srpskom blues bend Hush, kontabasista Đorđe Stijepović samim svojim izgledom nagoveštava da je već dugo u swing poslu, duvačka trojka (Vladimir Mandić, Nikola Demonja i Mihajlo Bogosavljević) je pokazala svo svoje raskošno znanje, dok je gitarista Dražen Škarić istakao svoje raskošne gitarske aranžmane. Bend se izjašnjava kao neo swing bend, što se može objasniti činjenicom da je na albumu prisutno nekoliko muzičkih pravaca (latino, klasičan jump swing, blues, rockabilly, rock ’n’ roll…). Na albumu su gostovale neke džez face (istakao bih Makedonca Vasila Hadžimanova), što još više doprinosi kvalitetu albuma. Album počinje čuvenom temom iz Mapet šoua, da bi se impresivno završio sa Pink Panther temom. Istakao bih obrade Briana Setzera, Elvis Presleya i Hulio Iglesiasa. Poredeći ovaj album sa pojedinim stranim remek-delima, smatram da Havana Whisper ne zaustaju previše. Flammable je veoma dobro domaće izdanje, vredno svake pažnje.

PGP RTS

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime