Hush. Dom Omladine, Beograd, 21. april 2000. Upad 60 dinara.

79

Iako bluz nije muzika koju većina čitalaca ovog fanzina sluša, ja nisam odoleo da ne odem na svirku ovog benda. Čim sam ugledao plakat znao sam da ću jednostavno morati da se pojavim u St. Jamesu. Svirka je malo kasnila i počela je oko ponoći. Mase je bilo neverovatno puno, zaista nisam očekivao da će biti toliko, ali je ipak presudilo to što bend nije svirao dosta dugo u Beogradu, a razlog je što pevačica i gitaristkinja Ana Popović studira džez u Holandiji. Za one koji ne znaju, Hush su sigurno najbolji bluz bend kod nas, a kako sam iz razgovora sa nekim starijim kukama saznao, izgleda da su jedan od pet najboljih bluz bendova u Evropi. U klub sam upao nešto posle jedanaest i pošto sam uzeo pivo, zauzeo sam busiju blizu bine. Svirku su započeli sa nekim instrumentalom koji nije njihov, a nešto mi je poznat, sad da li je B.B. King ili Muddy Waters ili možda neko sasvim treći stvarno nemam pojma. Sledeća stvar je njihova sa prvog albuma i to My Hometown koja me je malo smorila, jer je gitaroš Rade nešto trabunjao na početku. Inače, on mi je jedini seljak u bendu, jer je nabio neku maramu na glavu, k’o da je Eksl Rouz, jel’te? Inače, bend sačinjavaju već pomenuta Ana i Rade, kao i solidni basista i fenomenalni bubnjar, kojima nažalost nisam zapamtio imena. Bubnjar je sjajno animirao masu i zabavljao ih u pauzi dugih solaža koje nam je mastorski izvodila gospođica Ana Popović. A što se nje tiče, u životu nisam video da neko bolje svira đitru; ono je samo da otvoriš usta i da ne veruješ. Imala je neko sranje u rukama sa kojim je dobijala onaj zvuk koji se čuje u kantri pesmama i to je zvučalo zaista fenomenalno. Kasnije su se ređali sve sami hitovi: Neighbor, Neighbor, Statesboro Blues, That’s Why I Cry, I’m About To Leave You, a na kraju i jedan sjajan džez. Potom je usledio bis, koji sam ja nažalost morao da propustim jer sam žurio na bus, da bih od Nove Pazove pešačio dobrih sat vremena do Stare Pazove, jer mi niko nije hteo da stane. Jebiga, valjda je i to blues.

* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.

Prethodni članakThe Honor System – Single File
Sledeći članakFAT Wreck Tour: Ataris, Mad Caddies, Good Riddance, No Use For A Name. The Nation, Washington DC, 21. april 2000.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime