In Flames – Sounds Of A Playground Fading

51

Yeah! Deseti po redu. Beše to višednevna strepnja, neverica i šta još od kako je album downloadovan, do prvog slušanja. Objasnio sam sebi da nisam baš spreman za tako nešto, jer sam bio isciman na sve strane, istanjenih živaca i sve skučenijeg želuca za sve što ima veze s muzikom. In Flames je ipak važna stavka u mom životarenju i zaslužuje dobru podlogu. Još nešto mi je produžavalo agoniju. Jesper, osnivač benda, ne muzicira više. Čak nije bio ni na koncertu u Beogradu, pre dve godine. Dakle, više razloga za pripremiti toplu kupku, instalirati muziku, pripaliti sveću i parkirati žilet na ivicu kade.

Play! Potpuno neobično, album kreće nekim arpeđom, a onda doooobra vožnja. Odmah vam je vremenska razlika između prethodnog i ovog albuma minorna. Kapirate da pesme koje su ispale sa prošlog, ulickane su i upisane na novi CD. Ali dobro, prošli je čista desetka, pa nastavljamo gde smo stali. Dakle, naslovna prošla odlično. Žilet i dalje miruje, tamo na onoj ivici kade.

Deliver Us sledi. Kvalitetan la-la-la refren krasi pesmu, a spot još mekši. Meni se veoma dopada. Njihovi spotovi su uvek odskakali od šablona (zato sam se i zalepio za njih), pa tako i ovaj „Bečki Prater“ iz spota savršeno leže uz lunaparkovski chorus. Žilet miruje.

All for Me i The Puzzle, gotovo da nisam ni osetio kada su prošle, a nijedna nije ispod četiri i po minuta. Jes malo zanimljiv rif u The Puzzle, ali All of Me potpuno predvidiva. I nakon 217 slušanja, ništa… The Puzzle je bolja i žilet već ponovo postaje opcija.

Pročitah negde da album traje 54 minuta… pa naravno, kada ima ovakvih pesama. No, najveći hit, koji drma guzu od gola do gola Fear Is The Weakness; jedna od kompletnijih pesama na albumu. Puštao sam je mnogo puta i guza i dalje radi k’o meduza. Vraća volju za životom.  Pa čak šta više, zaveoleh album za vjek i vjekov. Samo zbog pesme… pa eto… ima tu još koja, pa samo da stignem i do nje.

Nove jedilice prostora su Where The Dead Ships Dwell i The Attic, ima po koj blues element u melanholijom ofarbanoj The Attic, a Where The Dead… ništa osim eto nečeg potpuno anemičnog. Tokom Fear Is The Weakness sam negde zaturio žilet, pa sad žalim zbog toga, ali ovde bi mi bilo svega dosta… a da tu je… nađoh ga.. .da vidim dalje.

Leeeeleeeee… još dva vasionska, vanserijska hita su kriptonit za mene; Darker Times i Ropes. Predrkan rif u Darker Times, je potpuno netipičan za njih, pa budi neki Sepultura-vibe u meni. Ovde mi već smrdi da Björn nije ovde svirao solaže, ali, izvori na netu tvrde suprotno. Ja sam onaj tvrdokorni i ostaću pri stavu da ih je svirao onaj staro-novopečeni šminker Niclas. Ropes me asocirala na, za mnoge super-lepak, Reroute to Remain, jedno od najuspešnijih IF ostvrarenja u diskografiji. I eto, oni su najviše zaslužni što sam nažalost ostao u životu, ne digavši ruku na sebe.

Jedilica prostora Enter Tragedy.

Jester’s Door je radio-drama, koja na keca podseća na Orsona Velsa i Rat svetova. Još jedna „umetnička“. Ču se zvižduk od nekud… sviraaaaj breee!!! Vi ste bend, niste artistička trupa!

Početni rif je A New Dawn, je obećavao, ali tu negde i stao. Andras promenio način pevanja, sve je ispeglanije nego ranije, ali zna on i da drekne.. .samo opet nekako drugačije. Naučih sinoć da se to kaže growl. Nisam toliko pametan, nego su me sinoć edukovali neki članovi mlađane populacije i ljubitelji modernog metala. Dakle, jesmo svi naučili? Growl 😉 Moj komentar je bio „koliko bendova toliko podžanrova metala“, a onda su isti ‘teli oči da mi iskopaju i rekli da sam nepismen. Dokle bre braćo da se delimo i izmišljamo?! Odavno je prestala srž da biva bitna, već ko će bolju rupu na saksiji izmisliti. Alo, niste vi svi Jimmy Page-ovi!!!

Konačno, finale!!! Trinaesta pesma se zove Liberation. Eto i našeg In Flamesa na Eurosong-u… pa lepo. Makar Mariju Šerifović da skinemo sa trona.

Dakle, polovičan album (nabrojao sam 5-6 dobrih), a slušaću ga svakako, jer je to generalno dobro, ali opet ni ništa epohalno. Za vas nisam siguran.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime