Prijava Registracija

Prijavite se na sajt

Korisničko ime
Šifra *
Zapamti me

Napravite nalog

Polja (*) su obavezna.
Ime
Korisničko ime
Šifra *
Potvrdite šifru *
E-mail *
Potvrdite email *
Captcha *
RELOAD_CAPTCHA

Džeremaja

djeremajaOvo je priča o tome kako je jedan strip crtač, bez preterane količine bogomdanog talenta, radeći autorski, pronašao likovni izraz koji je proslavio i njega i njegovog junaka. Možda se Hermanofilima moja tvrdnja o njemu kao prosečnom crtaču neće svideti. Niti smo u ovom poslu da bi se nekome ugodilo, nit' se može pobiti činjenica da je Hermana proslavio upravo obojeni "Džeremaja".

Herman Hupen je jedan od umetnika koji je orvelovski svet odavno apsolvirao. Zato se ne bavi pitanjima: Kako će? Da li će? Može li se sprečiti?… no odmah pokušava da funkcioniše u "danima posle" (posle sloma savremene civilizacije). Tako se vizuelno oslobađa obavezujućih formi, a narativno okova socijalnih i urbanih normi, pa se njegov likovni izraz pretvara u pucanj "an ešarp". Dakle s' boka, sa puno dima - magle - izmaglice - oblačića - ešarpa - zrakova i raznih "krakova", preseca nedefinisane ostatke urbane arhitekture i novoformirane pejsažne oblike, gde se ne zna šta je napravila eksplozija, a šta erozija. Ta i takva likovna sloboda Hermana unose u apstraktni i fiktivni svet kuda on maestralno i duhovito vodi svog junaka Džeremaju i njegovog saputnika Kurdija Meloja.

Nego, ne mogu se oteti utisku da je Frejmondovo kolorisanje imalo bitan povratni podsticaj na Hermana kao kakav zamajac. Frejmondu se, pak, i pored sveg doprinosa opštoj popularnosti kolorisanog "Džeremaje", može zameriti povremeno upadanje u ilustratorski manir blokovnog kolorisanja anglo-američkih edukativnih prirodnjačkih publikacija. On blokovima zelene, žute, sure… (sve začinjeno plavom i belom) prilazi kičerici na opasno odstojanje. Srećom Herman rasterećen kičice, rapidografom uspešno razbija predopadljivost grafici slične bojene table, te je rezultat zaista izvanredan. Ovo je naročito oduševljavalo stripofile današnje srednje i starije generacije kako u svetu, tako i u nas.

dzeremaja3Naši izdavači (posebno "Forum" u svojoj ediciji "Feniks") dobrano doprinose njegovoj popularizaciji. O ovom stripu se dosta govorilo u krugovima poznavalaca (danas bi rekli: postao je kultni strip), ali kako vidimo iz publikacija, nije se puno pisalo, mada je igrao značajnu ulogu u temama mnogih "okruglih stolova" i "strip čarolija". Naši danas poznati strip crtači su "Džeremaju" nezaobilazno tretirali na svojim neformalnih analitičkim "iskopavanjima" negde po terasama, podrumima, kafanama, od Gornjeg Milanovca, Vinkovaca, Zagreba, Niša, Novog Sada, pa do Beograda, na potezu od Dorćola do Sajma. Bivalo je da se u člancima o Hermanovom radu tek pomene "Džeremaja"; kaže par rečenica…

Džeremajina avantura jeste u "neobičnim situacijama" kroz koje prolazi, ali sama ogoljenost ambijenta ima već opisanu likovnu funkciju, ali i nešto više. U "svetu posle" Herman mnogo izražajnije ističe snažne likove - epizodiste. Tako se u crno-beloj epizodi "Džulijus i Romea" objavljenoj u Stripoteci, do kandidata za Oskara uzdižu likovi čuvara, predsednikove kćeri, Prokterove žene… Tu Džeremaja koegzistira kroz priču koja više govori o postojanosti, gotovo stalnosti izvesnih karaktera bez obzira na mesto i vreme -tiranin, lopov, kurva, buntovnik bez razloga i neprincipijelni roditelj kao neuništivi koren korova. Isto se odnosi i na osobenosti same ljudske vrste.

Rekao bih još o Hermanovom crtežu da ga karakteriše oblik glave gotovo sveden na oblike kruga i kvadrata, građa tela tipična za stanovnike južnih obala Baltičkog mora, kratki nosevi, naglašena valovitost nozdrvne linije, plamena kosmatost, izraženost kostiju lica, kratke brade i energična gornja linija… Odnos svetlog i tamnog i granična linija bića daju kao rezultat prenaseljenost svakog tela, pa karakter lika teži da zamalo eksplodira.

Herman je rođen 17. jula 1938. u belgijskom gradiću Beversu. Školu napušta rano i počinje da radi, a usput uspeva da završi kurs arhitektonskog dizajna. Jedno vreme provodi u Kanadi, radeći kao dekorater, a po povratku u Belgiju započinje karijeru strip crtača duži niz godina sarađujući sa sjajnim scenaristom Gregom na stripovima kakvi su "Bernard Prins" i "Komanča". Džeremaju samostalno kreira početkom osamdesetih i na njemu radi paralelno stvarajući još jedan po svim kriterijumima izuzetan strip "Tornjevi Boa Morija". Njegova veza sa ovdašnjim kulturnim prostorom započinje sredinom osamdesetih kada mu kompletan menadžment preuzima sarajevski publicista Ervin Rustemagić (urednik "Strip Art"-a i vlasnik agencije "Strip Art Features"), kojem je 1998. posvetio album "Sarajevo Tango".

dzeremaja2

JoomlaMan