Prijava Registracija

Prijavite se na sajt

Korisničko ime
Šifra *
Zapamti me

Napravite nalog

Polja (*) su obavezna.
Ime
Korisničko ime
Šifra *
Potvrdite šifru *
E-mail *
Potvrdite email *
Captcha *
RELOAD_CAPTCHA
E i ovo je bilo davno, ali ipak moram da recenziram ovu svirku jer je pamtim kao vrlo dobru. Prvi su valjda svirali Hitman, koji su kao i uvek super uvežbani, a svirali su moje omiljene stvari "Until The End", "I'm To Blame", "We Don't Wanna Fight" i stvarno me razduševili. Atmosfera je bila kul, a sledeći su bili Thimble, koji me kao i uvek iznenade sa njihovim pesmicama, zatim je neki lik skočio sa skejtom i nekoga je zviznuo u glavu sa daskom, ma totalna ludnica. Sećam se da su svirali "Take a Bomb", "Another Nation, "Groove It Up", momci super sviraju i samo nek' nastave! E, sledeći bend... huh malo mi je teško da recenziram ovo. Discord i njihova ekipa koja je upravo izašla iz teretane, i nije im ni to dosta nego moraju još da se šutiraju! A za sve koji vole da se šutiraju i lome rebra, toplo preporučujem da posete ovaj bend.
E ljudi, ovo je baš bilo davno, tako da se ne sećam ni redosleda bendova, ali se vrlo dobro sećam da je "James" bio pun, da je bilo dosta diskova, ploča, majci, kaseta na prodaju. Prvi su svirali Shockproof iz Mladenovca, koji su bili i ostali odlični, mada koliko se sećam, niko nije skakao, ko da su ih iskulirali. Zatim su bili Hitman, na kojem su ljudi pevali ili ti američki singalong, stejdžovali, a dobro se sećam da me je neko zviznuo nogom u glavu, tako da molim napadača da mi se javi! Već sam svrisnuo na Hitman-u, a onda su na stejdž izašli Downcore, koji su iz Mađarske, i toliko je počela da me boli glava, da se jedino sećam da sviraju new school, i da sam do Zemuna morao peške po snegu i da sam se smrz'o ko pička!
Beše nešto hladno,a ja se pokupih sa ortacima i odoh na svirku koja se održala u “St. Jamesu” ili sada takozvanom “Feliksu”. Karta beše nekih 25 dinara što je dosta, ali uđoh unutra, i odma’ sam čuo da Osmi putnik drugi deo neće svirati. Za one koji ne znaju, to su članovi All Ages-a i Fall Down-a. Prvi su svirali PointXTaken. Kako je Krle na plakatu napisao mačo, nabod, sex, to vam već govori da se radi o bendu čiji su idoli Madball i Skarhead. Šalim se, momci sviraju brzi hardcore pank, a atmosfera je bila odlična, svi skaču, pevaju. Drugi su bili već dosta poznati Better Than You iz Stare Pazove. Mislim da svi znate otprilike kakva je atmosfera bila dok su svirali. Odlično!
Ceo dan sam proveo u krevetu, imao sam užasan bol u stomaku. Ali, ko želi da propusti hardcore svirku u Staroj Pazovi?! Koncert je trebao da počne još u devet, ali klasika nije počeo pre pola jedanaest. Sedeo sam svo vreme, stomak me je boleo, čak sam razmišljao i da odem kući. Konačno su se vrata Bele kuće otvorila i masa je nagrnula unutra. Odmah sam uzeo pivo, nadajući se da će malo pomoći. Prvi bend koji je svirao je Hitman, veoma popularni beogradski hardcore bend. Postoje već dosta dugo i ovo im je drugi put da sviraju u Staroj Pazovi. Šta da kažem o njima? Zvuk im vuče na metalizirani old school, vokal je odličan, ali bubnjar... to je nešto neverovatno! Ilija je bog! Zamislite Šona Selersa iz Good Riddance. Pola sata odlične svirke i onda su nastupali Unison. Nisam preterani njihov fan, pa sam svo vreme pričao sa nekom ribom iz Inđije i nisam ih previše pratio. Stomak me je još uvek boleo, ali nakon Unisona publika se pomerila skroz do bine, jer su nastupali Better Than You. Naravno, bio sam tamo ispred. Sa prvim zvucima njihove svirke, zaboravio sam skroz na bol u stomaku. Atmosfera je bila fantastična, oko dvadesetak ljudi je skakalo i šutiralo se ispred male bine. Bilo je dosta stejdž dajvinga. Pošto su svirali treći, Better Than You nisu imali sreće sa ozvučenjem, koje je već bilo prilično sjebano, tako da skoro da nismo…
E, ovo mi se mnogo svidelo jer je "Fest" od moje zgrade udaljen nekih 100 metara, tako da sam posetio ovaj cert. Svirka je najavljena za 15 časova, ali pošto u našoj državi ništa ne funkcioniše kako treba ispred "Festa" sam se smrzavao k'o pička nekih sat vremena. Prvi su svirali Better Than You iz Stare Pazove. Odsvirali su par oldskul pesmica i na mene ostavili super utisak. Zatim All Of Us, koji su bili i uvek biće moj omiljeni bend. All Of Us bi se svim ljubiteljima metal hc sigurno svideo (naravno, jer su se raspali), a dobro se sećam da su svirali "To An End" od xrazdorax! I zadnji su bili The Answer Is Still No koji su takođe super zvučali, samo se Bulidžin vokal nešto slabije čuo. Koncert je bio strava, a ulaz samo pet dinara.
Sanja i ja smo tražile taj klub Fest i nakon pola sata traženja i zaustavljanja ljudi smo ga našle. Svirka je trebala da počne u 15h, ali je početka tek u 16h. Ulaz je bio 5 dina, zvuci Bad Religiona sa razglasa i oko stotinak ljudi unutra. Prvi su svirali Better Than You, verni old skulu, nešto između Uniform Choice i Ignite, ali sa tom razlikom da nisu strejt edž. All Of Us su klasični new school bend, previše jake gitare, gotovo metal, ali su stvarno odlični. Ne mogu puno toga da kažem za Answer Is Still No, jer ih nisam slušala. Kao i većina tamo. Zaboravila sam da pomenem da je bilo klasične zabave sa hardcore svirki, dakle stejdž dajvovanja, tokom koji se super nasmeješ. Ima ih tako malo koji umeju da skoče! Sa druge strane, svirka je imala edukativni karakter. Sa zakašnjenjem od pet dana je promovisan 9. novembar, međunarodni dan borbe protiv fašizma, anti-semitizma i ksenofobije. Anti fašistički front i All Of Us. Od Zemuna do Stare Pazove za samo tri dinara! Kako? Vojvodina Transport ne košta ništa!
E ovo mesto je stvarno kul. Ljudi je bilo puno, najviše metalaca, verovatno zbog Overdrive-a, a i kako se sećam ja sam tada bio na raspustu. Prvi su na stejdž izašli Headstream, koji nisu imali pevača, već nekog lika koji je obukao neko narodnjačko odelo i igr'o kolce. Svaka mu čast! Zatim Discord! Nemam komentara! E na njima su već ljudi počeli da stejdžuju, a nakon njih izašli su moji favoriti Thimble, koje sam tada po prvi put gledao i kupio njihovu kasetu koja je lepo urađena, samo fale tekstovi! A zatim Hitman koji su takođe otčukali nekih pola sata, i stvarno su mi tada super zvučali! I zadnji Eyesburn, koji su mi tada bili kul, jer nisu pravili spotove i reklame za njihove koncerte! Mislim njihova mjuza mi je kul, samo im ne valja to što rade spotove. Kako sam ja čuo uskoro ce biti split sa našim najpoznatijim sXe bendom Models, a album će se zvati pare, pare i pseći život. Nadam se da ću u nekom budućem broju recenzirati ovaj divan disk koji će se štampati u milion primeraka, a biće izdat za "Grand production", ali naravno pošto svi mi pratimo ovu divnu emisiju, saznaćete sve. Umalo da zaboravim Overdrive. Nije bilo nikakve atmosfere jer su ljudi izašli!
Tog januara se sećam koliko po okrutnom vetru koji je duvao sa svih strana našeg prelepog sveta i temperature tako niske da ti se i um smrzne, toliko i po odličnoj svirci. Kada smo konačno ušli u klub (oko 23:35) Prime Step su već bili na bini. Onda su moji problemi počeli. Toliko je bilo vruće unutra da si morao da skineš sve svoje jakne (a imala sam ih više) i tako ih držiš u rukama celo veče. Mala kuka bi bila idealno rešenje u tom momentu! Bez obzira na sve simpatije, mogu da kažem da su Better Than You bili najbolji te večeri. Problem Hitmana je što su svirali zadnji, cela publika je bila umorna, pa je energija splasnula. Ali, ako vas interesuju, možete da ih slušate kod kuće i promenite svoje mišljenje, a tmurni nastup iz St. James će ubrzo biti zaboravljen. Better Than You su se odmah dopali ljudima sa brzim sviranjem i probudili interesovanje u takvu muziku i kod onih koji to ne slušaju. Sve to je uključivalo i vrelu atmosferu zbog koje sam skinula svu odeću do majice, a onda ponovno oblačenje odeće do rukavica, ledeno hladan vetar napolju i glava puna utisaka i brige za noćni prevoz.
Svirka je počela oko 21h, iako je trebala da počne sat ranije. Bila sam iznenađena koliko se ljudi okupilo ispred SKC-a i ako je sudeći po informacijama koje sam pronašla, bilo je oko 300 ljudi. Cena ulaznice je bila 10 dinara što je bilo zaista povoljno. Better Than You su se prvi popeli na binu i masa je napravila fantastičnu atmosferu. Better Than You su svirali neke nove pesme, kao i stare i zaista su sjajno zvučali. Posle njih su svirali All Of Us, koji su jako dosadni, ali nekima je tih pola sata new schoola bilo sasvim dobro. Posle njih su Hitman i Point Taken povratili dobru atmosferu. Hitman su svirali svoj klasičan repertoar, dok su me Point Taken potpuno iscrpeli. Ovo je sve trajalo oko dva sata, što će reći: odlična svirka i veoma dobra poseta.
Došao sam na svirku totalno neobavezno jer, pravo da vam kažem nisam ni znao šta mogu da očekujem. Bila su najavljena tri benda, ali se Cefalni atentat jednostavno nije ni pojavio. Upad je bio 10 dinara, a i pivo je toliko koštalo. Došlo je jako puno ljudi, što me je prilično iznenadilo, a u publici je bilo svih godišta, i klinčadije i nekih starijih likova što je jako dobro. Prvi su svirali Melody Disfunk, bend iz Stare Pazove. To je neki funk instrumental, mada je meni bio žešće dosadan. Nisam mogao da izdržim do kraja pa sam izašao napolje da dovršim drugo pivo. Onda se na binu penju zvezde večeri 16x8x23x i svirali su sigurno preko sat vremena. Nisam bio nešto posebno oduševljen svirkom, dosta ljudi se primaju na njih, mada su i meni skroz okej. Pesme sa prvog albuma "Iz principa" su puno bolje nego ove nove, jer su dosta brže i kraće. Najbolji momenat koji mi je ostao u dobrom sećanju jeste obrada od Prodigy ne znam koje pesme, koja je, moram priznati, ispala super. Sve u svemu solidno subotnje veče.
Ako nešto može nenormalno da me smori, to je da slušam sat vremena vrištanje i kreštanje, a tako je izgledala tonska proba nekih metalera. Jedva sam čekala da svirka počne. Ne sećam se tačno redosleda izvođača, ali među prvima sviraše Schizophenia iz Vrnjačke Banje, čije su mi se obrade Novembra stvarno dopale; Zguzz Busters - domaći punk rock bend; Rasulo - takođe domaći bend, mešavina cora i punka; oni metalci što me smaraše na tonskoj, a za koje saznadoh da se vabe Disenthral i da su, gle fore, iz Kraljeva. Prvi bend na koji obratih malo više pažnje behu No Strike iz Kruševca, HC/punk bend, zvučali su mnogo bolje nego na kaseti. Sledeći izađosmo mi, No Choice!, Rax prvi put seda za bubnjeve sa svim komponentama, fora žešća. Počesmo kao duo, na drugoj pesmi priključio nam se dečko iz publike, Srećko (pozdrav!!!), pevao je i Vojo ("Opasnost po društvo"), posle šest pesama binu prepustismo još jednom kruševačkom bendu Titty Twister, tada sam prvi put saznala da postoje, a svideli su mi se. Sviraju brzi punk rock, obradili su NOFX, Bad Religion, Sick Pack, ljudski sam se iskakala. Posle njih pojaviše se čačani Disharmonija, Rax je bio van sebe od sreće, skakao je k'o mahnit i pri tom uspeo da zagubi kasetu sa našim snimkom (nađosmo je posle). Momci drljaju neki crust/punk, solidno zvuče, mada ne volim taj sound. Za kraj ostadoše Shloseri ili neću da sviram - domaći bend koji…
Okupljanje ljudi je počelo već oko 21 čas, počela je prodaja fanzina, diskova i sve što ide uz jedan hardcore događaj. Svirka je počela oko 22 časa. Prvi su na binu izašli Hitman, bend koji je veoma dobro poznat Pazovčanima, mada je došlo puno ljudi iz Beograda, tako da je atmosfera bila fantastična. Svirali su oko pola sata i za sve vreme svirke neprestano smo pravili stage diving. Hitman su, za one koje ne znaju bend iz Beograda, tipičan predstavnik metaliziranog hardcora. Imaju jako dobrog bubnjara, mada je i pevač dosta dobar. Na kraju svirke Hitmana desio se veliki peh za organizatore, pošto se na bas bubnju pocepala koža, tako da su morali da je menjaju, i usledila je pauza od nekih 20-tak minuta. Posle Hitmana na binu su se popeli Unison. To je klasičan straight edge bend, sa malo kreštavijim vokalom. Počeli su sa par brzih pesama i na njih smo pravili ludilo, stage diving, skakanje, ali su pred kraj nastupa usporili i odsvirali par sporijih pesama i masa se malo primirila i razišla, tako da sam se malo razočarao njihovim nastupom. Dobro, nema veze, jer su posle njih išli Point Taken. Oni su sigurno bili najbrži bend na svirci. Pevač je sve vreme svirke proveo dole sa ruljom dajući mikrofon svim živima. Posle smo ga digli gore i bilo je fantastično jer je pevao na rukama petnaestorice ljudi. Totalno veselje, svi su pevali sa njim, skakali jedni na…
E ljudi, od Zemuna do Pazove je veliko cimanje, ali moramo da podržimo scenu. Napravio sam par sendviča, obuk'o jaknu i krenuo, a prevoza nema, pa sam se smrzavao k'o na kraju recenzije Downcore-a, i uleteo u autobus 706, a zatim u neki autobus koji je išao direktno do Stare Pazove, a dok sam se iscim'o do tamo, maznuo sam Jovetu vokmen, i slusao novi Shockproof koji je izdat na Fur-u i odličan je. E i konačno sam stig'o do tamo i sreo ortaka koji živi u Golubincima, a to je daleko nekih 10 km od Stare Pazove, tu s njim malo popričao i zapalio u tu SPS biblioteku koja je kul sređena. Sve sam pare puk'o na fanzine i na jedan disk, a nisam imo pare da uđem pa me je Aca (Hitman) stavio na spisak, i zahvaljujem mu se. Prvi su svirali Hitman iz Bg, zato što je basistinoj kevi i ribi bio rođendan, i zato ajmo svi u glas: happy birthday to you 2xxx dear...! Sve u svemu sa Milošem iz ex All of us-a svirali su pesmu od Madball koja se zove Lockdown, i svi su pevali skakali, sve u svemu stvarno su super, mada jedino što mi je bedak sviraju samo nove pesme, šta se desilo sa starim? Sledeći su bili Unison 3/4 benda je iz Beograda, a 1/4 je iz Novog Sada. Na Unisonu su svi podivljali, a svirali su uglavnom pesme sa "Death…
E, na ovu svirku nisam išao iz prostog razloga jer mi se nije davalo 40-50 dinara. Čuo sam da je Unison bio predgrupa Eyesburnu, ali ja mislim da je Eysburn trebao da bude predgrupa Unison-u. Otprilike, atmosfera na njihovim koncertima je da dolaze neki dizel mrštavci, zatim ribe koje balave kad vide Kojota, nema skakanja, a još se nazivaju hardcore bendom, a na televiziji imaju 2 ili 3 spota! Šta je tu hardcore?
Za ovaj koncert bili su najavljivani i beograđani Hitman, odavde (iz Kruševca) trebalo je da sviraju Revolt, ali ni jednih, ni drugih ne beše tamo… Po starom dobrom običaju na svirku smo stigli dosta ranije, tako da smo vreme ubijali u šetnji do Ivanove kuće (jedan od organizatora) i čitanjem fanzina. Tonsku probu smo preskočili, tako da se pojavismo pred sam početak. Po nekom rasporedu trebalo je da sviramo drugi, posle nekog domaćeg benda, ali odmah u startu počeše problemi, jer valjda jednog člana tog benda nigde nisu moglu da pronađu, pa su pitali nas da izađemo prvi. Meni se nije izlazilo zbog toga što jedini mi nismo imali tonsku probu, pa bi bilo glupo da na nama isprobavaju zvuk. Kragujevčani Thimble probiše led, izađoše i odmah počeše da praše dvoglasni HC/punk, melodija beše prisutna, naravno. Momci sviraju stvarno dobro, vokalista prvi skače po bini, mjuza vabi na "jump", a publika ništa. Pomislih da će se posle druge-treće pesme malo razdrmati, al' ništa. Do kraja ostadoše k'o kipovi… Sledeći bend No Choice! u sastavu gitara, vokal, bubanj i prateći vokal. Rade, koga uvedosmo sa nama da ne bi platio kartu, a i ne poznaje nikoga; kada su nas pitali šta on radi u bendu, mi na brzinu smislismo: "Peva prateće vokale!". Nisam smatrala da će ih (publiku) naš troakordni punk nešto pogoditi, ali stvarno je glupo svirati "iz sve snage" i videti gomilu faca ispred sebe kako se premešta s…
Konačno i u Obrenovcu da se desi nešto. Svirka je bila napravljena povodom odlaska u vojsku moja tri ortaka, od kojih su dvojica svirala u No Need To Panic. Prvi bend koji je izašao bio je Sav taj Haos. Sviraju neku metalčugu, koja se meni uopšte ne sviđa, ali rulja je odlepila (inače, bilo je oko 300 ljudi?!?). Svirali su više tuđih, nego svojih stvari i dobro prošli kod prisutnih. Sledeći su bili No Need To Panic, obrenovački skate core (kako sebe nazivaju). Odsvirali su pet svojih melodičnih pesmica + jednu obradu od No Use For A Name ("Until It's Gone"). Atmosfera za svaku pohvalu za No Use. Svi pevamo refren, a šutke lokalnih drvoseča i napaljene dečurlije ne prestaju. Ali, ipak, super nastup "Panicsa" sveže krvi obrenovačke scene. I za kraj izlaze Doghouse i potvrdiše ono što sam ja oduvek znao o njima. Odlična uvežbana svirka + obrade (Good Riddance, Operation Ivy, Descendens, NOFX) su me bacile u ekstazu i posle više od čuke vremena sviranja, Doghouse završava ovu odličnu svirku. I na kraju, šta da kažem, nego dobar provod i konačno neko događanje u smornom Obrenovcu.
Blah, Blah, Blah 14. dan u 2000. i eto me "Kamelotu" da se malo opustim od predhodnih prazničnih razbijačina i poslušam dobroga punka uz Fanticu! Rekoh sebi, večeras sam strejt - dosta sam se uništavao! Predgrupu Doghouse prvi put gledam uživo i prosto ne mogu da verujem da sam u Novom Sadu. Misli su mi na čas otišle u San Francisco, LA i slične Barkley-e i Okland-e. Da, melodični punk, konačno nešto valjano. Bend dolazi iz BG-a, a ako baš ne znate svira mešavinu No Use For A Name-a (recimo na vokalima i gitarama) i Good Riddance-a (prva dva albuma) na bubnjevima. Ma odlično! Odmah se uradio i intervju pošto su sišli sa bine (a za to je bio zadužen Bassara dok sam ja ostao u prvim redovima poslušati sve bolje Blitz Krieg-e). Masa se nikad ranije nije toliko uživela i popalila kao tada - verovatno su još bili pod utiskom i u prazničkom raspoloženju i veselju. Opšta popala tek počinje na hit pesmi "Never Give Up" - bukvalno svi pevaju i skaču. Odsvirali su i oni svoj repertoar od nekih 45 minuta punk rocka sa malo street-punk i OI! uticaja, ako me već vučete za jezik da definišem. Nažalost dođe kraj fine i prijatne večeri, a mi ostali srećni zadovoljni i TREZNI!!!
Dođe i petak veče, dan da se izađe na vazduh iz smrdljive štamparije... Posle mnogo reklamiranja (po radio-stanicama) i ubeđivanja gitariste Krawa (Davida) smilovao sam se i dovukao do jebenog "Kamelota" (sa kolegom Bassaram). Pošto nisu imali predgrupu (ne znam zbog čega - ustvari možda i znam?!? - neka razmisle i procene čitaoci) kreću oko 23:30 sa bačko-petrovačkim izlivom melodičnog punka (koji izraz). Zvuk je bio očajno podešen, na prvi pogled učinilo mi se da je Play Back verovali vi ili ne, ali istina je; zvuk gitara kao neke plastične igračke, jebem ti današnju elektroniku! ... I u dosta letargičnoj atmosferi pred oko stotinjak ljudi počeše svirati i promovisati novi drugi po redu album. Ne da su ga ispromovisali nego samo tako!!! Svirali su neverovatnih 40 minuta i to za samo 30 dinara. Zbog čega samo 40 minuta??? Zamislite bede kada bend padne na provokaciju dečkica od 15-16 godina iz publike!!!! Naime o čemu je reč? Posle odsvirane HIT- pesme sa prvog albuma "TATATATIRA" i tišine (usleđene posle iste), deran iz publike promumlja, citiram: "Na tom ste i nivou da svirate dečije pesmice". Ovo neću komentarisati, a dodaću da su posle te rečenice odsvirali još jednu ili dve pesme i sišli sa bine. Pravi punkeri!!! No, da se vratim i rezimiram svirku. Te večeri Lude Krave su nam promovisali ne samo novi album, nego i puno više od toga, svirajući pri tome 4 (možda 5) novih pesama sa toliko očekivanog…
Nakon niza godina Vrisak Generacije se ovom prilikom po prvi put predstavio beogradskoj publici i jednim živim nastupom. Klub "Doma Omladine" nije bio skroz ispunjen, ali to nikako nije moglo prisutne uskratiti zadovoljstva. Nije bilo predgrupe, a jedini bend koji je te večeri nastupio i zbog kojeg smo se okupili, Vrisak Generacije, je bio uvežban i zvučao odlično. Stari hitovi i nove pesme, meni nepoznate, ređale su se sa bine i bile odlično prihvaćene od strane publike koja se, pak, sa svoje strane svojski potrudila da upotpuni događaj i učini ga onakvim kakav je i bio - zanimljiv. Atmosfera je doživela kulminaciju tokom poslednjeg seta stvari kada je odsvirana i jedna obrada: "When The Punx Go…" prilikom čijeg izvođenja je većina prisutnih prodefilovala binom u nameri da se dočepa mikrofona. Na kraju nije izostao ni bis, nakon kojeg smo se pokupili, svako na svoju stranu.
Svo cimanje oko prevoza se isplatilo, jer je to veče bilo zaista sjajno. Inače, svirka je bila povodom promocije novog albuma Hitmana. Ali da počnem od početka, jel' tako? U devet sam imao bus za Beograd i posle štruckanja u najgorem "Lastinom" autobusu svih vremena, oko deset sati stižem na Brankov most. A odatle, pravac Zelenjak na hamburger kod moje omiljene tetka Rade. Posle pojedenog hamburgera zapažam veću količinu kečapa na kolenu, pa sam već tada počeo da pizdim. Posle brisanja maramicom, upućujem se na mesto večerašnjeg događanja "Dom Omladine". Već oko 10:20 ispred "Doma Omladine" je bilo puno, a i unutra je bilo krcato. Ušljakao sam se da uđem free zbog prodaje fanzina, a čak sam uspeo da prodam dva komada, što me je iznenadilo. Oko pola 11 se kupim i upadam u rulju, dok su upravo u tom trenutku Tibia počeli svirku. Mase, čini mi se, nikad više, k'o u gradskom autobusu. Zvuk je bio fenomenalan, tako da sam i pevača veoma jasno čuo. Tibia su me prijatno iznenadili, mada sviraju neki emo metal. Imaju dva pevača, od kojih jedan peva k'o car, a drugi se dernja k'o da su ga na lomaču stavili. Bubnjar je takođe odličan. Čini mi se da su neki članovi iz ex-All Of Us, ali me nemojte držati za reč, jer sam totalni laik za beogradsku scenu. Tibia su svirali nekih dvadesetak minuta. U publici ludilo, brdo stejdždajvinga, šutke (mada mi se čini…
To veče sam se uputio u Beograd na mini festival koji se održavao u Domu Omladine. Ispred Doma Omladine sam bio već oko deset sati i na svoje iznenađenje sam sreo samo Bokija. On navalio na pivo k'o nezdrav, a ja bi samo da jedem neko meso kao pravi strejter. Pošto u okolini nije bilo ništa što bi zadovoljilo moje stroge zahteve u pogledu kvaliteta hamburgera, sišao sam dole do Zelenog Venca i uporno tražio tetka Radu, ali nje nije bilo. Sav uplakan i tužan kupujem hamburger od nekog tipa, ali se njegov kvalitet nije mogao porediti sa tetka Radinim majstorijama. Sve u svemu, stomak se smirio i ja sam se vratio do Doma Omladine gde se već tada sakupila neka gomila, ali je sve to ipak bilo veoma malo kako sam ja mislio da će biti. Oko pola dvanaest na binu izlaze Concrete Worms, koji praše fantastičan garažni punk, što bi ste rekli punk 'n' roll. Trojka u sastavu Ilija (Hitman) na bubnjevima, Dragana na basu i Dragan na đitri i vokalu. Oko pola sata fantastične svirke, puno skakanja i igranja. Dobili su veliki aplauz od svih prisutnih. Mase se već prikupilo prilično, tako da je klub bio solidno popunjen. Posle Crva na se binu penju neki "Mađari", ime sam im zaboravio. Ustvari, neko je pustio buvu da su oni Mađari, a oni su iz Sente, koliko mi je poznato. Koliko sam mogao da primetim, nisu svirali nijednu svoju…
Iako bluz nije muzika koju većina čitalaca ovog fanzina sluša, ja nisam odoleo da ne odem na svirku ovog benda. Čim sam ugledao plakat znao sam da ću jednostavno morati da se pojavim u St. Jamesu. Svirka je malo kasnila i počela je oko ponoći. Mase je bilo neverovatno puno, zaista nisam očekivao da će biti toliko, ali je ipak presudilo to što bend nije svirao dosta dugo u Beogradu, a razlog je što pevačica i gitaristkinja Ana Popović studira džez u Holandiji. Za one koji ne znaju, Hush su sigurno najbolji bluz bend kod nas, a kako sam iz razgovora sa nekim starijim kukama saznao, izgleda da su jedan od pet najboljih bluz bendova u Evropi. U klub sam upao nešto posle jedanaest i pošto sam uzeo pivo, zauzeo sam busiju blizu bine. Svirku su započeli sa nekim instrumentalom koji nije njihov, a nešto mi je poznat, sad da li je B.B. King ili Muddy Waters ili možda neko sasvim treći stvarno nemam pojma. Sledeća stvar je njihova sa prvog albuma i to "My Hometown" koja me je malo smorila, jer je gitaroš Rade nešto trabunjao na početku. Inače, on mi je jedini seljak u bendu, jer je nabio neku maramu na glavu, k'o da je Eksl Rouz, jel'te? Inače, bend sačinjavaju već pomenuta Ana i Rade, kao i solidni basista i fenomenalni bubnjar, kojima nažalost nisam zapamtio imena. Bubnjar je sjajno animirao masu i zabavljao ih u pauzi…
Fat Wreck Chords je po kiši, u petak uveče, pozvao Washington na izvanrednu prezentaciju sjajnih bendova koje ima u svom sastavu. Svirku su otvorili The Ataris, čiji je zarazni pop pank ispunio celu dvoranu "The Nation". Njihov nastup je počeo rano i dosta ljudi je još uvek pristizalo, ali i pored toga, posle prvih par pesama stojeći, masa je počela da igra bez ustezanja. The Ataris imaju tu tajanstvenu sposobnost da im svaka pesma zvuči dobro kao i ona predhodna. Njihov način pisanja tekstova je izuzetno oštar i jednostavan. Završili su set sa mojom omiljenom pesmom "San Dimas High School Football Rules" i oko pedeset ljudi je ispunilo binu i pevalo u glas. Mada su svirali samo pola sata ostavili su snažan utisak u publici među onima koji ih nikada nisu videli pre toga. Zatim nastupaju Mad Caddies, pričljivi ska pank bend. Nisam baš neki Caddies fan, najviše zato što me ska ne drži toliko kao pre i činjenica da stalno pokušavaju da liče na nekakav cirkus bend, ali te večeri su svirali izuzetno čvrst i energičan set. Publika izgleda nije bila upoznata sa njihovim repertoarom, ali kada bi svirali pesme koje se nalaze na kompilaciji Fat Wrecka nastala bi ludnica. Nemam šta drugo da kažem o ovim momcima. Simpatičan nastup, ali mi je dosadilo da slušam taj "chinka chinka" zvuk gitare. No Use For A Name su svirali treći te večeri i bili su fenomenalni. Ne tako dobri kao…
Još dok su ljudi upadali unutra, Project 208 je bio na bini. Ovo im je prvi put da sviraju u ovom području, ali izgleda da su imali priličnu podršku fanova, koji su došli iz njihove rodne Virdžinije. Bili su veoma zabavni, nešto kao brži Lifetime sa ubačenim prekidima. Nije mi se baš svidela njihova obrada "I Melt With You". Sledeći su bili For The Living. Iz nekog razloga, ovi DC starosedeoci nikada nisu dobijali neku veću podršku u svom rodnom gradu, Washingtonu. Ali večeras je bilo veoma mnogo klinaca u pitu, kojima se jako svideo njihov old school hardcore fazon. Uglavnom su svirali pesme sa njihovog novog albuma "Bridges Burned", ali su odprašili i neke stare, računajući i meni omiljenu "Textbook Life". Saves The Day su bili sledeći i svirali su prilično kratak set. Započeli su sa "All Star Me" i zadržali se uglavnom na novijem materijalu, odsvirali su i jednu novu sa nastupajućeg izdanja, ali i neke starije moje favorite kao što je "Always 10 Feet Tall". Učestovanje publike nije bilo kao na većini Saves The Day svirki, uglavnom zbog nerazumevanja izbacivača koji su publiku bukvalno bacali sa bine i odvodili je. Ali, Saves The Day su i bez toga jebali kevu. Ako ste do sada imali prilike da vidite H2O, onda ne trebam da pričam puno. Ako niste, obavezno to uradite. Pošto je Toby dao svima upozorenje da paze jedni na druge, izbacivači su se sklonili i H2O…
Teško je pronaći prave reči koje mogu da opišu koliko je ova svirka bila dobra. Ali, da počnem od početka. Jaca, Marina, Nikola, Mire i ja smo stigli do Doma Omladine već oko pola deset i svojim očima nisam verovao koliko je mase došlo. Skejtera pun kurac bukvalno, što je i normalno bilo očekivati zbog akcije koja se održavala. Ovo je bio pravi benefit koncert za skate park, koji će se, svi se nadamo, konačno biti otvoren. Za ovu akciju sam saznao dve nedelje pre svirke i pravo da vam kažem jedva sam čekao da dođe taj 29. april, jer spisak bendova je zaista obećavao fenomenalnu svirku. Iako je napolju bilo prilično mnogo ljudi, unutra je bilo krcato bukvalno, tako da mi je zaista teško da procenim koliko je ljudi bilo, ali verujte mi da je "St. James" bio skroz popunjen. Negde oko pola jedanaest Hitman se penju na binu (Get on the Stage, jel' tako?) i više ni sam ne mogu da se setim šta su svirali. U publici ludilo, brdo stejdždajvinga, skakanja, singalonga, vačpe Aca daje mikrofon svim živima, cela rulja je na bini, ma fantastično! Toliko sam skakao i pevao da ne mogu da se setim šta su sve svirali, ali čini mi se da su svirali "We Don't Wanna Fight", koja je meni njihova omiljena pesma, kao i genijalno zaraznu “For What We Stand”. Dvadesetak minuta fenomenalne atmosfere i sjajne svirke izuzetno dobro uvežbanog Hitmana. U…
Došao sam do KST-a dva sata pre svirke i opasno se smorio. I verovatno bi umro od dosade da nisu stigli drugari iz Pazove, te tako u zajebantskom duhu dočekasmo početak svirke. Karta za ovaj događaj je bila 35 dinara, dal' je skupo ili ne to ne znam. Skupilo se 60-70 ljudi. Prvi bend je Barfly, mlad bend, piče melodiku, što sam pevač reče: "Da nije NOFX-a, ne bi bilo ni nas". Atmosfera nula, niko se nije pomerio, osim neke devojke koja je pokušala da skankuje, ali je odustala posle pet sekundi. Meni oni nisu bili ništa posebno, mada su momci prilično mladi i svaka pesma ima neki lični pečat. Sledeći bend On The Run. Šta reći za matorce koje ne mrzi da se bakću muzikom? Ovaj bend na sceni egzistira više od 5 godina. Pevač ili pevačica je vrlo zanimljiva osoba i uveseljavao/la je publiku između pesama. Meni su oni bili skroz OK mada je i za ovaj bend atmosfera bila sranje - niko nije đusko, niko nije skakao. Dalje Good Eye Closed izađoše na stejdž i počeše svirku obradom EKV-a, a nastaviše sa metalskim prizivanjem đavola. Ovaj bend nisam odgledao do kraja pošto smo se uplašili da đavo ne dođe sa bežanijskog groblja u KST, te smo krenuli put Stare Pazove.
Prvi bend koji je svirao je bio Wisenheimer. Oni su bili sranje. Muzika je sranje, energija na bini je bila užasna, čak bi gledanje u beli papir bilo interesantnije nego gledati ovaj bend. Sledeći su bili Crotch Rockets. Iako nisu bili tako loši kao Wisenheimer, ja ih ipak ne bih mogao da nazovem zanimljivima. Imali su malo više energije, ali ipak su mnogo ispod proseka. Treći lokalni bend koji je svirao je bio Never The Less i oni su bili dobri. Imali su puno energije, razbijali su muzički i bili su jako zabavni. Uskoro im disk izlazi pod nazivom "Through The Night" i većina pesama koje su svirali te večeri su bile sa tog izdanja. Idu na turneju ovog leta i toplo preporučujem svima da ih pogledaju. Onda su došli veći bendovi. Prvi su otpočeli Luckie Strike i brate kako su počeli! Luckie Strike ima ženski vokal i ženskog bubnjara, dok su muškarci na basu i gitari. Mel, pevačica, ima fantastičan glas i sjajno se ponaša na bini i bilo je veoma zabavno gledati je. Svirali su malo starijih pesama, neke sa svog EP-ja i nekoliko novih koje će se pojaviti na albumu za Fastmusic Records. Jedino poboljšanje koje bi mogli da imaju jeste da dodaju više pratećih vokala, jer ih ima stvarno malo. Onda su nastupili Dynamite Boy. Pošto sam se zaljubio u njihov album "Finders Keepers", bio sam veoma uzbuđen da ih konačno vidim uživo. Imali su ubedljiv…
Ispred KST-a se te večeri skupilo oko stotinjak ljudi (valjda, to je moja procena). Svirka je bila zakazana za 23:00, ali je po starom običaju kasnila sat i po. No, nema veze, bilo je zabavno i ispred KST-a. Prvi koji su svirali bili su Osmi Putnik 2. Šta reći - LEGENDE. Vidi se da su budale, sve je podređeno zajebanciji. Piče HC na srpskom. Ko voli SMF voleće i Osmi Putnik 2. Atmosfera za vreme njihovog nastupa je bila OK, ali je doživela kulminaciju za vreme ultra-turbo-mega hita "Banda na motorima". Još da dodam da su momci bacali diskove u publiku. Sledeći bend te večeri je bio Charlie Don't Surf. Meni su se mnogo dopali-HC samo takav! Bašić na mikrofonu, Kuzman na bubnjevima i dobijamo jako dobar bend. Jedina je zamerka što se glas nije dobro čuo (pevač je valjda bio bolestan). Atmosfera za vreme njihove svirke je bila super. Meni su bile posebno interesantne, pored propagiranja anti-rasističke ideje, prozivke na račun hardkor privrednika. Sledeći bend je bio ex Human (nisam siguran da je ovo tačan naziv benda). Šta je ono, Bog te vid'o, glas, gitara, bas i ritam mašina. Vokal je isto imao dodate neke eho zajebancije. Ono je valjda neki tehno ili šta-ti-ja-već-znam-šta. Mene su prilično smorili, a verujem i većinu prisutnih, te je došlo do razilaženja mase. Zaboravio sam da kažem da je upad na svirku bio 40 dinara, ali smo svi imali flajere za jeftiniji ulaz,…
Beše nedelja, a sutra radni dan i rano ustajanje za školu, ali sam se iscimao sa ortacima do KST-a. Svirka je počela oko 12 kao i po običaju, a na stejdž su prvi izašli 8 putnik drugi deo. Pevač obučen kao Nik Sloter, gitarista je doleteo sa auto trka, basista nosi novi model Dejana Milićevića, a jedini normalan lik u bendu je bubnjar koji je za to veče ostao prikladno obučen. No, da zanemarim ja sve to, prvih deset minuta su se štimovali, a pevaču je za to vreme sve smetalo... Te mu je vrućina, te ovo, te ono (ćuti i trpi, to ti je hardcore, prim. kuc) i onda su najzad počeli da sviraju. Nemojte me pogrešno shvatiti, meni se njihova muzika sviđa (mene podseća na One Life Crew), ali tekstovi su mi užas… ("smrdljivi cigo šulje mi daj"). Kad bi se malo normalnije ponašali i kad bi imali normalne tekstove verujem da bi ih mnogo više ljudi slušalo... Ali po meni ti likovi su pozerčine. Svi mi možemo napraviti takav bend i zamoliti mlađeg brata da nam napiše neki tekst, a muziku smislimo preko noći. Neću više da komentarišem, a ljudi koji su bili na koncertu su ih iskulirali... No more Comment!!! Drugi su bili Charlie Don't Surf čija mi se muzika mnogo sviđa, ali pevač je između pesama isprozivao neke ljude kojima bi spomenik trebali da podignemo, ali takođe je rekao i par pametnih rečenica... Ne sviđa…
Kada smo moj brat Diddi i ja došli do JKC-a mislili smo da smo propustili prvi bend, jer je gig trebao da počne oko 7, a mi smo došli u 7:45, ali su svi ljudi bili napolju i još nijedan bend nije nastupao, tako da smo malo popričali sa Janom oko njegovih ideala i posla u Linksrucku, političkoj organizaciji protiv kapitalizma, a kasnije smo pričali i sa Steve-om, pevačem iz Summer's Last Regret. Kada je prvi bend Down But Not Out počeo sa svirkom, pit je skoro bio prazan, iako je muzika stvarno bila cool. Bend je zvučao kao 59 Times The Pain i momci su bukvalno i izgledali kao oni, zato što su basista i gitarista nosili istu odeću, imali iste frizure i imali iste instrumente kao basista i gitarista iz 59TTP, kada sam ih gledala prošli put. Posle 40 munuta high energy giga, izašla sam napolje ponovo. Moj brat je propustio prva dva benda, zato što je svo vreme igrao Hackysack sa momcima iz Summer's Last Regret. Otišla sam do Mariusa, basiste benda u kojem ću, nadam se, uskoro početi da pevam (još nismo imali probe, zato što je gitarista u bolnici) i pričala sa njim i sa Ickenom i Thomasom, zbog čega sam propustila drugi bend Morning Wood. Onda smo ušli unutra da vidimo momke iz Summer's Last Regret, koji su inače naši prijatelji. Nije baš bilo preterano zabavno, jer se u ovoj prostoriji ne može stejdždajvingovati…
12:00 Ja, moja najbolja drugarica Susie i Sandra (ona je bila tu samo zbog hip-hop benda) smo stigle ispred Rheinaue-a, koji je u suštini veliki park u Bonn/Bad Godesbergu. Pozdravile smo se sa momcima iz Summer's Last Regret i sa njihovom grupie Miriam. Ona se meni baš i ne sviđa, zato što ja ne smatram da je cool da nemaš pojma ništa o panku osim poznavanja sa Summer's Last Regret i stajanja ispred bine da bi momci mogli da vide da pevaš sve njihove pesme, da ih podržavaš, ali da se ne pomeraš i santimetar, a pritom se oblači kao neka lujka koja je prvi put došla na svirku, zbog čega je mnogi štipaju i 'vataju za bulju, iskorištavaju je, a da ona to ni ne primećuje, što je već sasvim druga tema. Ja sam tog popodneva bila suočena sa Sexist Tough Guy Shit-om, i to uglavnom od Mariusa, basiste benda u kome uskoro treba da pevam. Pitala sam ga o planovima za bend, zato što mi je Dennis rekao da Marius ne želi da više budem u bendu, na čega mi je Marius odgovorio: "Pa, ne želim da budem sa pičkom u bendu". Sa pičkom u bendu!!! Na kraju krajeva bar mi je to rekao direktno u facu, ali ja imam pičku, ali da li me to čini pičkom? Meni se čini da ne (bilo je to jebeno ironično, jer je on nosio majicu Pro-Feminist - da baš smešno).…
Daklem, klub fin, atmosfera onako, opuštena, šank dovoljno dugačak. Kad sam već kod istog, reći ću da iako je ovo bio SxE koncerat najviše ljudi je bilo kod zadnje pomenutog... Prva "grupa", na nivou neandertalaca iliti Earth Crisis, daklem kesa. Sledeća predgrupa je bila suuper, al' imena se ne sećam. U svakom slučaju odličan hardcore u maniru starih CA bendova, ali zaista interesantno i novo. Recimo poput IGNITE i NO FOR AN ANSWER. Goodd Clean Fun odlični, kao što se i očekivalo, bar što se mene tiče.Vačpe Issa je stvarno cool lik, prosto rečeno totalni + od čoveka, raspoložen iako je ceo dan zujao po gradu. Čak smo se i zdravili, onako sa kolom & pivom. Sama svirka je bila loša, naravno. Opet zbog, podvlačim debilne publike. Sve je izgledalo tako prazno i bezveze, kao da su tu jer treba da su tu kako bi sutra pričali o tome da su "bili" na tom certu. Bend se ipak fino zabavljao i bio sasvim OK, naravno Issa je dominirao binom i ustvari držao i to malo "atmosfere" opipljivom. Ozvučenje je takođe bilo odlično, iako je sva oprema obećavala sasvim drugo. Između svojih stvari su ubacili i par finih obrada, čak iznenađuje izbor s' obzirom da je ovo krstaški benad, tu su bile "Fight to Unite" od YB, pa Minor Threat, 7Seconds i tako to, a uz to je Issa imao zdrav i nadasve duhovit humor sve vreme. Napokon i jedan doobar…
Tri nedelje pre ovog događaja saznao sam da će na Kolosu biti neki hardkor festival, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da će biti čak osam bendova. Nema šta, akcija je bila sjajna! Ali, da počnem od početka. Tog utorka smo Mire, Maca, Boža, moja lepša polovina Jaca i ja krenuli malo ranije, jer smo se bojali da svirka ne počne ranije zbog velikog broja bendova. Na Kolosu smo bili nešto pre devet, tačno da vidimo tonsku probu Doghouse. Nema šta, domaći Good Riddance, bez neke lažne skromnosti. Između nekih starijih, na probi sam čuo neku novu stvar, na koju sam se naježio koliko je dobra. Momci iz benda su mi rekli da će novi materijal da izdaju najverovatnije za Automatic, pa me baš zanima kako će sve to da zvuči. Tonska je trajala još dobrih četrdesetak minuta, izređali su se i Monster Mouse, Face It, Tibia i Ludak U Razvoju. Tek posle deset je masa počela da ulazi, da bi svirka ubrzo posle toga počela. Prvi su bili Members Of The Family. U prošlom broju sam ih dobro ispljuvao, međutim sada sam bio oduševljen. Praktično, oni jedini na sceni piče pravi i iskreni NY/HC, bez ikakvih drugih primesa. Bili su prilično uvežbani, ali je masa tek pred kraj nastupa počela da se đipa i skače. Sve u svemu, ljubitelji Madball, Skarhead, Blood For Blood treba da obavezno odgledaju ovaj bend. Posle njih nastupaju ubedljivo najbolji bend na…
Dugo sam se premišljao da li da odem na ovu svirku, zato što sam sutradan imao veoma važan ispit ujutru (koji sam, uzgred, pao!), ali Six Pack do sada nisam uživo gledao, pa sam se ipak iscimao i sa burazerom otišao na Kolos. Ispred sam zatekao Acu, potom su naišli i Branko & Miki Six Pack, Gale iz FUR-a, Miša Eraserhead, Darko i Borko Potres, Aćim ex Hemoroid i uz zajebanciju zajedno dočekasmo početak svirke. Inače, želeo bih da se zahvalim Branku na disku Six Packa. By the way, izgleda da je moja fanzinaška karijera dogurala tako daleko da mogu da za dž uđem na svirku. Kada smo ušli, mase je već bilo pun kurac, ali uglavnom klinaca u majcama Bad Religion, NOFX, Pistols, Ramones. Veoma malo starije ekipe. To me je veoma začudilo, jer je sutradan počinjala škola. Sve u svemu Barfly su počeli oko pola 12. Klinci su čista kopija NOFX, ali su neuvežbani, smešni, tako da o njima i nemam puno lepih reči. Bolje reći, oni su klasično sranje, iako ja volim melodiju. Možda će neko reći da puno serem i da ne podržavam mlade bendove, ali oni su te večeri bili totalno sranje. Pola pesama što su svirali je od NOFX-a, a imali su i jednu Warzone obradu, ali to je bilo isto kao kada bi Blood For Blood počeli da sviraju emo sXe. Pošto nisam uspeo da se probijem bliže bini, penjem se gore do…
U početku sam mislio da će biti samo dva benda, ali se kasnije ispostavilo da je bilo sedam. Organizacija nije bila baš nešto, svirka je klasika kasnila sat i po (trebala da počne oko 15:00), ali ja dosadu nisam primetio, jer sam se lepo zapričao sa nekom devojkom. Prvi su na binu izašli Doghouse. U svom stilu, veoma jako, ubedljivo, ali povrh svega melodično. Pošto su svirali uglavnom novije stvari, masa se nije toliko primila, ali čim su počeli stare pesme sa demosa, nastalo je ludilo. Ljudi su padali jedni na druge, stejdždajving u svom najboljem izdanju. Od novijih stvari sam zapamtio naziv pesme "Empty", čiji refren je fantastičan, malo sporiji, ali samim tim i zarazniji. Svirali su i "Freedom Pride", to je isto nova pesma. Od obrada izveli su "Jeannie" od Good Riddance, sa albuma "Ballads From Revolution". Inače, Doghouse već imaju i dva spota, album izlazi za Automatic, tako da sigurno imaju lepu budućnost. Posle njih su nastupali Issues Of Life, bend iz mog grada Stare Pazove i pravo da vam kažem oduševili su sve prisutne. Odavno neki bend nije svirao američki pank iz osamdesetih, odavno se nije osetila tako pozitivna energija, kao za vreme njihovog nastupa. Svirali su većinu stvari sa njihovog debi albuma "… At Set Times" koji je izašao za staropazovačku etiketu Family 16. Najzanimljiviji deo nastupa Issues Of Life je bila obrada neke rep pesme od Vanile Ajsa. Nisam imao pojma da Miljac zna…
Posle pauze od preko dva meseca, koncertna aktivnost u Beogradu se nastavila zanimljivim gigom u Domu Omladine. Sva tri benda su bila već viđena. Issues Of Life su iz Stare Pazove i prvu svirku su imali u Fest-u pre dvadesetak dana (vidi gornju recenziju), Face It su iz Novog Sada i prvi put sam ih gledao na Kolosu u avgustu, dok sam Members Of The Family overio prvi put na svirci za Skate Park u aprilu. Svirka je bila zakazana za deset sati, Mire i ja smo se pojavili dvadesetak minuta pre toga, a mase skoro i da nije bilo. Zatekli smo Bokija i Žapca kako cirkaju Vršačko pivo i bendove na tonskoj. Posle sat vremena bilo je toliko mase da ja nisam mogao da verujem. Mislim da je bilo odprilike isto kao na promociji Hitmanovog albuma u februaru 2000. Dakle, sigurno ne manje od 300 ljudi, a ako neko ima precizniju informaciju i procenu neka je podeli sa nama. Čisto da bi vam opisao koliko je ljudi bilo reći ću da su se sve karte prodale, a da je Aca jedva uspeo da provuče masu koja nije uspela da kupi karte. Mislim da je štampano 350 karata. Dakle, već sam rekao u prošloj recenziji da su Issues Of Life bend iz mog grada i da sviraju američki pank sa početka osamdesetih, uz uticaje bendova Adoloscents, Dag Nasty, Descendents, većine Dischordovih bendova, a kada sve to pomešate sa starim dobrim…
Kocka je bačena. Nisam od onih “čega se dočepa - to se osuši”, ali da sam navukao dosta bede na vrat i trenutno slabo organizovanim životom (ne svojom krivicom) to stoji. Svoje piskaranje nisam nudio, ali mi nisu preterano ni tražili. Prijatno iznenađenje je palo u prošlom broju GOTS-a, gde sam unovčio svojih par rečenica tako da obezbedih otplatu jednomesečne zakupnine stambenog prostora. Nadam se da ovim neću ureći stvar i obezbediti krov nad glavom u narednom, dužem, vremenskom periodu. Sem što posle 23:59 kreće slavlje na moje osobito zadovoljstvo u vidu proslave mog birthday-a, svirke, koje su u SD-u retkost, a pogotovu ovog kalibra, preturanje po dešavanjima skorijeg datuma sa ekipom beše događaj koji ovaj fanzin ne sme izostaviti. Posle izuzetnog gostoprimstva Darka Antića, sledeće prijatno iznenađenje (ne u potpunosti iznenađenje) bio je Miloševac crew u dosta, gotovo desetkovanom sastavu (Aćim+Željko Jr. Punker). Saznanje da moj Vartburg bespomoćan se mrzne na Vučačkom putu i ni znak života da pokaže, nije uspelo da osujeti svirku i destabilizuje kredibilitet raspoloženja. Smederevo ne može da se pohvali većom publikom ovog profila, tako da po mojoj pretpostavci ovih 100--130 ljudi, uglavnom sastavljenih od dođoša i underground fanatika nisu uspeli da napakoste kapacitetu kluba "Tombola". Sem Hitman-a niko ranije nije overio svirku u SD-u, pa mi se čini čak ni "Smederevci" za koje bih rekao da je prava šteta što nisam zapamtio ime, ali znam da imaju neki "family"u nazivu. Koncert otvoriše Majdanpečani kojih…
Neobična praksa je da sam u toku sa svim dešavanjima ovakvog kalibra, jer radimo u štampariji plakate za ovakve svetkovine, te sam se pomamio da gledam kruševački Sweeper (Fath Youth) i eventualno da se smejem malo Barfly-u, jer su se pošteno obrukali kao predgrupa Six Pack-u, letos na Kolosu. Eto, potera čoveka, poput dijareje gro koncerata, sve u šesnaestercu. Naravno, ovu recenziju pišem sa mesec dana zakašnjenja, te ste se zapitali da li je moguće da je toliko potrebno da bi se slegli utisci. Ja vam kažem, ponekad i duže. Elem, dugo nisam ni znao šta da mislim, jer su mi određene stvari na svirci itekako smetale. Dakle, 4.XI beše svirka u Domu Omladine, pa 18. XI u Smederevu, pa ova, pa UD fest, pa 8. Kud Idijoti, pa ove nedelje pauziram, možda je bilo prilike da se ode na reggae fest, pa onda 22. pokušavam da overim Haustor, pa 29. i 30. punk/HC fest. O svemu tome u fanzinu, pa kasnije vam stižem ja u preslušavanje gradiva. Buka, buka je u modi. Pre par dana žučno poteče gorka rasprava ko je na toj svrci beše svirao prvi. No, ishod se još uvek ne zna. Biseri večeri su Chernobilske jagode, koji su klasičan raspad sistema, a kulminacija je bila kada je vačpe izvalio neopevanu glupost. Naime, počeše neki klinci, pa i oni malo stariji, ali pijani, da se kao nešto šutkaju, kad odjednom s mikrofona se čuje:”Ej, pa nemojte da…
Pošto “glavni i odgovorni urednik” nije hteo da ide na Idijote iako je imao kartu moram ja da pišem ovaj gig. Dakle svi vi koji ste odlučili da idete u Novi Sad umesto u Beograd ste se debelo zajebali. Hala sportova u Novom Beogradu je kao stvorena za velike svirke. Ozvučenje najbolje moguće, sve se čuje lepo onako kako treba, publika se čuje što znači da zvuk nije bio prebudžen kao u NS. Idijoti u najboljem izdanju. Ono što me je debelo iznerviralo su predgrupe. Baš me interesuje kojem je moronu palo na pamat da za ovakav cert dovodi onakvo smeće za predgrupe. Kontrabanda – umišnjene zvezde, a u stvari seljoši maksimalni, Pešački Prelaz malo manje odvratni, ali ipak odvratni. Da dođu oni engleski pederi Blur i Oejzis pa i može ali oni da budu predgrupa Idijotima, strašno. Što se samih Idiota tiče zanimalo me je kako će izgledati bez Tice i Frica i uopšte se ne primećuje da fale, ipak je Sale šef benda. O samoj svirci nema potrebe da Vam išta pišem svi ste vi bili tamo (sem izuzetaka koji su se debelo zajebali i išli u Novi Sad). Nešto ispod dva sata svirke nabijene čistom energijom, ne bi me čudilo da su izgubili po desetak kilograma. Dva bisa, a na treći izlaze da se poklone publici i to je kraj. Publika bi još, a i oni bi još svirali, ali bogami nemaju snage više. A u NS…
Jedini razlog mog odlaska na Koncert Godine je nastup pulskog pank benda Kud Idijoti. Dobro, bilo je još 2-3 dobra i značajna benda, ali Idijoti su ipak bili zvezde večeri. Mire, Jaca i ja smo u Novom Sadu bili već negde oko tri, jer smo mislili neće biti karata, ali dotične smo kupili bez ikakvih problema. Luft od oko dva sata smo proveli kod Bojana, gde sam video zadnji Millencolin na ploči i srce je htelo da mi stane. Oko pola šest smo ispred Spens-a, a u halu smo ušli među prvima. Pravo da vam kažem nisam navikao na velike prostore, bina je ogromna, zvuk je blago rečeno loš, jer je preglasan, sve odjekuje i mislim da je pravo vreme da organizatori porazmisle o nekom akustičnijem prostoru. Seli smo na tribine i čekali nastup SMF-a. Sem par mojih izleta dole pred binu za vreme nastupa SMF-a i Vriska Generacije, sve vreme certa sam proveo na tribinama. SMF su, dakle, otvorili treći dan ove manifestacije i na moje iznenađenje, hala je bila više nego dobro popunjena. Sale i ekipa su super uvežbani, odsvirali su par svojih pesama, odradili posao pošteno i prepustili mikrofon legendi novosadskog street punka, Gagi i Vrisku Generacije. Svirali su oko 25 minuta, a snajka na bubnjevima je oduševila masu. Inače, novosadska masa je totalno mrtva, bukvalno se par likova pomera, dok drugi drže skrštene ruke. Da li je uvek tako, nemam pojma, ali takav stav publike me…
Strana 1 od 2
JoomlaMan