Prijava Registracija

Prijavite se na sajt

Korisničko ime
Šifra *
Zapamti me

Napravite nalog

Polja (*) su obavezna.
Ime
Korisničko ime
Šifra *
Potvrdite šifru *
E-mail *
Potvrdite email *
Captcha *
RELOAD_CAPTCHA
Oresh

Oresh

Žuta Minuta u Beču i Novom Sadu

Beogradski punk bend Žuta Minuta nastupiće 28. oktobra u Beču kao predgrupa sastavu Hladno Pivo na koncertu koji će se sa početkom u 20h održati u Festsaal Längenfeldgasse u organizaciji Vienna Rocks-a. Dve nedelje kasnije 12. novembra isti sastav učestvovaće na novosadskom izdanju Streetriffs Fest-a u klubu Quarter. Uz njih će na tom događaju nastupisiti sastavi Jorgovani, U prvim redovima, Neprijatelj Prelazi Zeku i SNB (Skupljeni na brzinu). Na ovim koncertima bend će odsvirati i pesme koje će se naći na njihovom trećem studijskom albumu čiji se izlazak uskoro očekuje.

Inače, sastav je privremeno pojačan sa gitaristom Darkom Antićem iz benda Gavrilo Princip.

Povratak Oslobodioca!

Obrenovački bend The Oslobodioci, koji su osnovani, već daleke 1987. godine, su se ponovo okupili, željni svirke i novog dokazivanja. Preslušajte nešto od njihovog materijala, a o samom povratku više od samog benda:

Prašili smo dok smo imali snage i volje da nešto kažemo nekome. Raspali se kad se raspao i rokenrol u ovoj našoj zemlji, negde srdedinom devedesetih, ponovo se okupljali nekoliko puta u svojim lutanjima, češće da bismo zajedno popili pivo, a ne da bi rokali, jer smo osećali da bi lagali ili bi loše pričali naše priče. Mi matorci smo imali svoje muke, a klinci iza nas neke njihove muke, sada smo zajedno jer smo srećni dok rokamo, a i vidimo neku novu publiku, kojoj naše pesme nešto znače u njihovim jebenim životima, i to nam daje dodatnu energiju. Ponovo ima žara u očima, malo razuma i puno vere u srcu, sa novim pesmama i starim snovima. Srce na bini, sreća u publici! Vreme je za novi singl...

Za mlađe da se podsetimo i njihove prilično bogate diskografije:
1987 – Prva Ljuba (DID Koper)
1988 – Legenda o Koketu (BEYOOP ZAGREB)
1988 – Balada o mrtvim fokama (MR.MONTENEGRO RECORDS)
1989 – Bolje uživo nego umrtvo (MR.MONTENEGRO RECORDS)
1990 – Green Limousine (ep) (MR.MONTENEGRO RECORDS)
1990 – snimljen album u Yugotonovom studiju – Zagreb, nikad objavljen zbog već poznatih događaja
1993 – No Deal (TAKE IT OR LAEVE IT)
1994 – Oslobodioci (TAKE IT OR LAEVE IT)
1998 – Nisko i prljavo (ROCK EXPRES)
2004 – Nirvana (MAGIC SOUND RECORDS)



Misha Mashina & Mashtrakala pobednici septembarske liste

Pančevački new wave bend Misha Mashina & Mashtrakala bez ikakvih problema su osvojili prvo mesto na septembarskoj listi i sa ogromnom većinom vaših glasova istakli kandidaturu za jednog od favorita na godišnjoj listi. Pančevački bend se predstavio pesmom Moram da budem retardiran, koja stiže sa njihovog drugog izdanja Mislim, dlake, postojim. Muzički neodoljivo podsećaju na beogradsku scenu sa samog početka osamdesetih i bendova poput Defektno Efektni, TV Moroni, Radnička Kontrola, Petar i Zli Vuci... Bend inače trenutno radi na snimanju trećeg albuma, koji će, kako kažu, imati malo drugačiji zvuk. Držimo palčeve!

Od ostatka liste izdvajamo Raskid13, koji uvek dobiju solidan broj vaših glasova. Oni su se predstavili sa super letnjim hitom Ortaci cure i kafane.

Evo i kako je proteklo glasanje.

Potres - Ultra Razbivanje - 7 glasova
Žuta minuta - Za ovaj grad - 7 glasova
Trula Romansa - Svet je pun morona - 25 glasova
Superhammer - Fear and Regret - 1 glas
Raskid13 - Ortaci cure i kafane - 50 glasova
Debeli Precjednik - Subotom Kićo nedjeljom Slabinac - 5 glasova
Fiskalni Račun - Bitke - 1 glas
Goblini - Marjane Marjane - 2 glasa
Misha Mashina & Mashtrakala - Moram da budem retardiran - 257 glasova
Wolf's Hunger - Gvozdeni puk (Kult rata) - 2 glasa

CounterIgnitioN - Turneja povodom 10 godina rada

CounterIgnitioN ove godine slavi deset godina bezuspešnog rada, i ovaj jubilej proslaviće radeći ono što najviše voli - svirajući. Preko svoje booking agencije Drž' da nabijem promotions organizovaće niz svirki pod nazivom Druga petoletka Tour. Za sada su potvrđeni datumi:

22.10. Požarevac sa Nemesis
12.11. Velika Plana sa Sinapsa8
29.11. Kovin

Očekuje se potvrda iz još nekoliko gradova.

Ukoliko imate klub, dom omladine, centar za kulturu, dom vojske, DOBRU VOLJU, i želite da vidite CounterIgnitioN u svom gradu ove jeseni ili zime, pišite im na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili kontaktirajte putem facebook-a na https://www.facebook.com/counterignition1

 

https://www.facebook.com/counterignition1/

https://www.youtube.com/user/Counterignition

Psychobilly atrakcija PSI sviraju u Svilajncu

Udruženje građana Rođen negde dole nastavlja realizaciju svog projekta za 2016 godinu, Novi talas - Novi udar, čiji je pokrovitelj SO Svilajnac. U okviru ovog projekta građanima Svilajnca biće ponuđen raznolik kulturni program (rok koncerti, izložbe, književne večeri) koji će trajati tokom cele 2016 godine. Udruženje građana Rođen negde dole poziva sve talentovane i kreativne ljude, ali i ljubitelje kulture i umetnosti da nam se pridruže i podele sa nama svoje ideje sve sa ciljem da se unapredi kulturna ponuda na teritoriji Opštine Svilajnac. Posle supergrupe Magick Godmothers iz Velike Britanije, svilajnačkoj publici predstaviće se srpska rockabilly, super grupa PSI iz Beograda. Njima će društvo praviti jedini rokabilly bend centralne Srbije, a i  šire, The Boneshekers iz Svilajnca. Ovaj rockabilly vatromet, biće ispaljen u petak, 30. septembra sa početkom u 21h. Mesto zbivanja je picerija Bis u Svilajncu. Ulaz je donacija (preporučeno 200 dinara)

PSI su rockabilly/psychobilly supergrupa sastavljena od članova i bivših članova Čikinih Bombona, Lucky Marcella i SUSa: Jovandeka (Grandpa Candys aka Čikine Bombone), Dane (Issues of Life, Lucky Marcell & The Ramblin’ Three) i Terza (S.U.S., 888, Potres, Antifrizz). Ova imena predstavljaju dovoljno respektabilan niz, koji bi morao da zainteresuje svakog ljubitelja energičnog, plesnog rokenrol zvuka. Posle svega nekoliko nastupa jasno je da su PSI veliko osveženje i buduće značajno ime beogradske klupske scene. Donose nam zapaljivu mešavinu zaraznih ritmova i melodija, sa tekstovima na našem jeziku, po čemu su jedinstveni.

The Boneshekers ( Ex-Snake Eyes) je rockabilly bend iz Svilajnca koji postoji par godina. Sviraju rokenrol klasike 50-tih, i uglavnom su nastupali u Svilajncu i okolnim gradovima. Pod imenom Snake Eyes, imali su zapažen nastup na "Rockabilly fest-u" u Beogradu 2013.

Niški Streetcore Unity objavio novi EP "Lawless"

Na sajtu www.bucanpas.com možete besplatno preslušati i preuzeti novi EP hardcore benda Streetcore Unity iz Niša. Nastali su početkom 2013. raspadom benda Bitumen. Za sada su u svojoj diskografiji zabeležili jedan EP – Old school. Izdat je za Balkanrock, oktobra 2013. Novi EP od šest pesama i dve bonus trake zove se Lawless, "kao i bezakonje u kom se mi nalazimo trenutno. Naša okolina. Gde siromašni gladuju, a bogati se bogate. Poruka je jasna. Zakon nije isti za sve. To se zna. Zato i težimo tome. Jedino još Anarhiju nismo probali“ – objasnio je bubnjar benda Filip Ćafi Avramović.

Na materijalu se osim sedam autorskih stvari nalazi i obrada pesme Prodane duše grupe Totalni promašaj.  

EP je sniman u Associated Act studiju u Nišu, kod Vladimira Milosavljevića iz benda Loading. Artwork je radio Aleksa Skočajić i Leviathan Design.

Trenutnu postavu Streetcore Unity čine :

-Nikola Jovanović Psiho – Vokal
-Marko Marča Marčić – Ritam Gitara
-Bojan Rile Ristić – Bas Gitara
-Luka Radulović – Solo Gitara
-
FilipĆafi Avramović – Bubnjevi

 Album možete naći na linku:
www.bucanpas.com/bucanpas/fonoteka/#/bend/45

Više o bendu potražite na:
https://www.facebook.com/StreetcoreUnity

Povratak benda UPS!

Punk-rock sastav UPS! iz Petrovca na Mlavi, koji je poznat široj publici u Srbiji i regionu, nakon duge pauze nastupaće na 50 godina Petrovačkog R'N'R-a u Petrovcu na Mlavi u petak 09.09.2016. godine sa mnogobrojnim Petrovačkim autorskim bendovima.
Bend će ujedno proslaviti 10 godina od svog nastanka u prvobitnom sastavu koji je i bio davne 2006. godine i time će svojoj publici odsvirati pesme sa svog prvog albuma Evolucija kroz tranziciju i nesto novih stvari sa nedovršenog novog albuma.

Muzika babine mladosti osvojili letnju listu

Leskovački pank bend Muzika babine mladosti je po drugi put pobedio na top-listi fanzina Get on the Stage. Ovog puta je glasanje bilo prilično mršavo, što je u neku ruku bilo i očekivano, jer je leto generalno "mrtav" period za ovakve akcije. Zbog malog broja novih izdanja i singlova, lista je produžena sa jula i na avgust, ali ni to nije pomoglo da se skupi neka ozbiljnija količina glasova. Praktično, samo dva benda su učestvovala u trci, a iza pobednika našao se bend Gospodin Pinokio sa samo 4 glasa manje.

Inače, pobednička pesma Sajam je posvećena čuvenoj Leskovačkoj Sajkaci (Sajmu) gde su se godinama okupljale i odrastale generacije zaljubljene u rok muziku. Ovo je njihov četvrti spot, a pre pesme Sajam snimili su tri spota za pesme Kafa i šećer, Her Žika i Carmen Luvana.

Muzika babine mladosti je pank bend osnovan 2010. godine u Leskovcu. Pošto do tog trenutka Leskovac nije imao autorski pank bend, doneta je odluka da se od samog početka radi autorska muzika. Bend iza sebe ima 4 demo izdanja: Mlogo Volim PrženoRomantika, Kuj izeja džem i najpoznatiji Ćuti to sramota. Tekstovi benda su šaljivi, sarkastični, dok pojedini nose i određenu dozu bunta. Prvu svirku su imali na festivalu Fuck Off u Leskovcu. Od nastupa izdvajaju i učešća na festivalima Pivski (Ladovica), i Rock On (Leskovac), kao i koncerte u Ćićevcu, Grdelici, Ladovici, Nišu, Leskovcu…

Evo kako je i proteklo glasanje:
Ritam Nereda - Daleko putujem - 4 glasa
Bjesovi - Šta to bi - 3 glasa
Descendents - Victim Of Me - 7 glasova
Gospodin Pinokio - Šta god - 43 glasa
MECE - Nitro - 3 glasa
Muzika Babine Mladosti - Sajam - 47 glasova
Samostalni Referenti - Moje pesme moji snovi (Kurac na biciklu) - 4 glasa
School Bus - Parole - 3 glasa
Sinapsa8 - Podigni glas - 5 glasova
Žuta minuta - Ukus pobede - 9 glasova

Potres - Drugi poziv

Veoma ambiociozni EP pod nazivom Drugi poziv je započet još 2013. godine, kada je došlo do ideje da bend sa drugarima i prijateljima snimi jedan netipičan materijal, pogotovo u domaćim okvirima. Iako se prvi materijal snimio relativno brzo, čini mi se u jesen 2013. godine, projekat je iz raznoraznih opravdanih i neopravdanih razloga počeo svoje dugo putovanje do naših muzičkih uređaja. Snimanje je nastavljeno i 2014. godine i taman kad sam pomislio da će Potres da se probudi iz hibernacije, materijal je počeo da skuplja prašinu u nekom od foldera, čekajući da se uradi post-produkcija i miksovanje. Bend je u tom periodu prilično retko svirao, tako da je postojala opasnost da se ovaj EP zauvek zagubi u mračnim krajolicima digitalnih fajlova. Elem, Miša (gitara i autor svih pesama) je bio fanatično uporan i nekako uspeo da izgura celu priču do kraja, uz pomoć u miksovanju Mlađe iz benda Tea Break.

Dakle, početna ideja je bila da na svakoj pesmi gostuje neki drugi pevač, a da se svaka pesma na neki način prilagodi stilu svakog od njihovih matičnih bendova. Zbog toga, ovaj EP je apsolutno netipičan predstavnik Potresove diskografije, koja evo broji čitav četvrt veka. Možda se nekim starim fanovima ovo neće dopasti, jer je bend napravio priličan zaokret ako posmatramo od albuma Treća smena naovamo. Moderne tendencije, zanimljivi aranžmani, koji odudaraju od tipičnog domaćeg pank benda su ono što je Potres itekako uspešno radio na prethodnim izdanjima (naročito na prethodnom EP-ju Simboli revolucije) na Drugom pozivu je poprilično naglašeno.

Tekstovi su još jedna od stvari kojima ovaj bend može da se diči, a iz totalnog mraka i sumorne realnosti sa prethodnih izdanja, gde nismo videli ni dašak nade, sada imamo konačno, doduše u suptilnim količinama, svetlosti raznih pastelnih boja. EP počinje sa pesmom Ultrarazbivanje, na kojoj gostuje Vuja (KBO!). Gorki početak (Sećam se kordona koje sam probijao / muka mi je obeležja koja sam nosio / muka mi je od tebe koga sam poznavao / muka mi je od sebe koji sam to trpeo) gotovo da nam na tabli crta čitavo sivilo i deja vu efekat koji nam se svakodnevno dešava. Neko ko je blizu kraja svoje četvrte decenije, sjeban i bez nade da će se u ovoj zemlji bilo šta promeniti na bolje, naročito kada je naša generacija u pitanju, jedino što ti ostaje je da odeš na svirku na koju ideš svake prestupne godine, proliješ litre znoja i na kratko se vratiš u vreme kada si mislio da ćeš muzikom da promeniš svet. I u tom kratkom momentu, vidiš drugare pored sebe, identično sjebane i bezvoljne, kako slično kao i ti, u tih sat-dva, ponovo dobiju sjaj u očima koje ima samo čovek koji vidi svetlost ispred sebe. Ovaj lajtmotiv će se provlačiti svakom pesmom na EP-ju. Sivilo i crnilo je tu, sve je sjebano, ali ne predajemo se, želimo i nadamo se nečem boljem. Ja lično to vidim kao gledanje očima naše dece, možda Potresovci gledaju drugačije, ali nikome od nas nije pravo zbog svega što nam se dešava i želimo nešto bolje. Muzički, ova pesma je Vuji legla samo tako. U gotovo hardcore maniru, pesma vozi u jakom tempu od početka do kraja. Vrlo zanimljivi gitarski aranžmani, bez mnogo palamuđenja. Vuja se odlično uklopio sa Borkom, čiji vokal je značajno evoluirao tokom godina. Odličan deo ide pred kraj, pesme, sa sporijim delom i vrlo zanimljivom gitarskom deonicom.

Druga pesma je potpuno drugačija od svega što je Potres ikad uradio. Igor iz Tea Break je konačno propevao na srpskom, a sama pesma je, za moj ukus, previše otišla u komplikovanost i daleko je primerenija upravo njegovom matičnom bendu, nego Potresu. Mnogima se sviđa i to je dokaz da su ukusi potpuno različiti, ali smatram da je Potres ipak bend koji može daleko bolje od ovoga. Svaki put kad slušam pesmu, kao da čujem deset bendova, nastalih u ovom veku, i svaki od njih je doneo nešto novo, moderno i jedinstveno. Ali, ovde je sve to nekako sastavljeno, kao da slušam kompilaciju dobrih aranžmana posle dvehiljadite. Paraju mi uši delovi iz miksovanja, kojima se, studiozno posvetio kolega iz benda, Mlađa. Iako razumem delove koji su urađeni na način na koji zvuče mnoge pesme Tea Break, smatram da je ovo moglo i drugačije da se uradi. Tekstualno nema mnogo greške: mlad čovek u Srbiji nema puno mogućnosti. Problem o kom govorim uglavnom leži u poslednjoj strofi pred refren: Doviđenja i laku noć / silujte intelekt nekom drugom / Hvatam zalet kupujem dah / Ja odlazim odavde, jer nisam svoj dželat, gde su promene tempa gotovo u svakom stihu, i nekako mi deluju kao na silu sklopljeni. Refren, iako deluje skroz optimistički (Pusti me da sanjam / da verujem da se i ja pitam / Hordi slepih ne pripadam / ja nisam cenzus potreban), muzički potpuno prati sumornu i ravnu liniju, za razliku od ostatka pesme koji obiluje prelazima i promenama. Da se bolje izrazim, refren koji bi trebao da deluje kao nešto što nas podiže, ovde nas bukvalno spušta.

Ronim na dah je treća pesma i nju sam čuo bukvalno u prvoj, totalno sirovoj verziji, samo sa Mikijem (Six Pack) na vokalu i odmah se videlo da je hit na kvadrat. Možda će neko prigovoriti da je pesma premekana i primerenija bendovima sa Fat Wreck etikete, ali upravo je to ono što sam pričao na samom početku recenzije. Ronim na dah je sa druge strane pokazala Borkov veliki talenat i konačno ga vidimo da peva ove ultra melodične deonice. Kraći stihovi i sporiji ritam su odlično uklopljeni sa Mikijevim vokalom, jedino su možda bek vokali trebali da budu jači, ali verujem da su se u produkciji vodili mišlju da sve pesme trebaju da zvuče isto, iako je svaka bukvalno drugačiji muzički žanr. Ja bi lično više voleo da su ovde vokali bili iznad svih ostalih instrumenata. Ostalo je praktično savršeno. Od samog uvoda, melodija uvlači, opet vidimo sumornu realnost, ali i očajničku želju da se stvari poprave (Borim se / Skrenem pogled kad te vidim / Ne čujem / Zvuk sirene u blizini / Crno srce nikome nisam dao / Uteha je sve što je kralo / Ronim na dah! / Daj mi snage bar još malo). Ako tražim dlaku u jajetu, jer ovo je pesma koju bih voleo da sam ja napisao, je da su možda ubacili neki brži deo, čisto da vidimo kako bi ova melodija delovala u takvom okruženju. Ako je zamerka u drugoj Pusti me da sanjam, gde se preteralo sa promenama, ovde je zamerka što toga nedostaje. Refren je apsolutno perfektan i verujem da će ovo biti jedan od hitova uživo, bez obzira što je Potresov stil ipak malo žešći.

Dolcevita.com je ska hit na prvu loptu. Niški ska pank bend Proces je uspeo da pesmu digne na daleko veći nivo, i ako smatram da joj treba malo peglanja u studiju (verujem i vremena). BeomSKA pesma u pravom smislu te reči. Vrlo lako ulazi u uši. Nismo dugo čuli Potres u ovako opuštenom izdanju (Od kafane, do kafane / Reči nekad nisu dovoljne / Da ti neke stvari pojasne / Od kafane, do kafane / moje oči traže duhove). Možda nedostaje malo pumpajućeg basa, naročito u tom ska delu, a voleo bih da su malo pojačali gitare, koje nekako deluju tanko. Zbog toga sam rekao da ovoj pesmi malo fali peglanja koje bi ove stvari doveo u red. Pesma koja će se definitivno pevušiti na svirkama.

Peta je Praznih ruku, a punoga srca, sa Acom (Hitman / The Bridge). Pesma koja će sigurno da izazove krajnje protivrečne komentare, a meni je nakon dugo, dugo slušanja postala ponajbolja na izdanju. Izuzetno netipična pesma, sa puno promena tempa, ali daleko bolje izvedeno nego na Pusti me da sanjam. Žanrovski je vrlo teško odrediti, jer ima zaista mnogo uklapanja, gde se pretapaju post-hardcore, hardcore, pank... Pesma ima delove koji deluju kao da su Acina autobiografija (Sve sam nas već video / od želje goreo / da se SVI KAO JEDAN budemo). Pravi Potres deo ide u refrenu, koji mi je potpuni hajlajt izdanja (Dane brojim do novog feljtona / Nove afere i novih šablona / Nije kraj, u oku gori iskra / Praznih ruku, a punoga srca). Veoma melodično, odlični bek vokali i izuzetna gitarska rešenja u pozadini. Produkcijski mi je najbolje odrađena i skroz je po mom ukusu. Ono što me totalno oduševljava je drugi deo pesme koji je kao pesma u pesmi. Sa vah-vah početkom i tekstom na koji je potpuno legao Acin vokal (Loše otrove / u sebe pucate / da svoju glad / namirite / besmislom /dane trošite / i tako sebe / ubijate / da savest svoju oživite). Ova pesma pokazuje suštinu ovog EP-ja na najbolji mogući način. Potres je napravio pesmu koja može da se nađe na bilo kom njihovom albumu, najmanje podseća na njih, a opet ima sve ono što ih čini dobrim bendom. Svaki put kad je slušam izgubim se u delovima koji su mi krajnje čudni i netipični.

Poslednja Nazad u pub je pesma koja mi istovremeno izaziva i bes i oduševljenje. Kantri pankerica sa užasnim uvodom (znamo da svi volite Guns N Roses, ali ovo je ispalo jako loše). Kada sam prvi put pusio pesmu hteo sam da se uštinem zbog uvoda. Verujem da mnogima neće ni smetati, ali meni baš para uši. Srećom, ostatak pesme je totalno otkačen. Boba (Jimi Triple B 666 Blues Band) je zaista uneo nešto neponovljivo u pesmu. Aranžmanski i atmosferom se prilično izdvaja od ostatka materijala. Snimljena je u Dobanovcima u studiju Triesosmica kod Borisa. Kantri ide u sporijem delu, lep, melodičan refren i plešući bas, koji kao da svira za sebe, i to u najboljem smislu te reči. Apslutni hit izdanja ide pred sam kraj (Izgubio sam kriglu piva / u oblaku dima / Stalno gubim pravac, leva noga mi je kriva / Prišla mi je ženska / kaže: "’zika ti je sranje!" / Imala je crnu kosu, majicu Ramonesa i prsten sa znakom lobanje!). Ne znam kako će ovo zvučati uživo, ali je skroz opičeno. Refren je vrlo pevljiv i verujem da će ga publika vrlo brzo prihvatiti (Još jedan dan proveden u blatu / Misliš se da noć opraće sve / Naše rane ne leči vreme / Ima jedan poseban lek / te pesme koje znače nam sve / Imamo prijatelje opake / kad dođe vreme da idemo / Mi odlazimo sa osmehom).

Potres je bend koji svakim novim izdanjem pokušava da podigne kvalitet makar za jednu lestvicu. Ovo izdanje ipak ne može da se stavi u isti koš sa ostalima iz njihove bogate diskografije, iz prostog razloga što imamo šest pesama, šest različitih gostujućih pevača i praktično šest muzičkih žanrova. Da li će izazvati kontroverze, pljuvanja, čestitke i zahvalnice, iskreno ne znam. U današnje doba je bilo kakva prognoza potpuno nezahvalna. Ono što mogu da tvrdim jeste da su Potresovci uložili jako mnogo truda, da iz svakog rifa izleće naslušanost razne muzike i da je Drugi poziv EP koji domaća scena nije videla, barem u ovakvom obliku. Zamerke koje sam dao su moja razmišljanja, odnosno kako bih ja voleo da su neke stvari urađene. Ovom izdanju najviše nedostaje koherentnost, ali možda su baš tako i hteli. Kada su prvi snimci urađeni, a prošlo je skoro tri godine, verujem da su mnoge ideje u međuvremenu nadošle, ali nedostatak vremena i mogućnosti da se neke stvari ponovo snime i koriguju, čime bi se nedostaci ispravili. Čuvši sirove prve snimke iz studija i završni miks, mogu samo da skinem kapu, jer su to dva različita sveta. Sigurno je da ne može svakom da se udovolji, pa moje želje da produkcija bude malo sirovija, jednostavnija, sa pojačanim gitarama, drugačijim bubnjem, su samo moje želje, a bend je verovatno uradio onako kako je želeo, na kraju krajeva.

Drugi poziv je EP koji je kruna diskografije od 25 godina i samo mogu da se nadam da ovo nije neka vrsta oproštaja i da ćemo u nekoj budućnosti opet moći da pričamo o novom izdanju Potresa.

https://www.facebook.com/potres1991

Kako sam upoznao Mad Caddies

Dok se gomila vas još uvek premišlja da li vredi ići na novi, beogradski cert kalifornijskih ska pank veterana Mad Caddies, ja ću vam ispričati zašto ću ja sigurno biti u Domu Omladine, 26. avgusta.

Mad Caddies nisu bend koji tipičan klinac u Srbiji sluša, ali ja sam ih baš u to doba počeo da slušam. I to sasvim slučajno. Kada sam u leto 1998. godine počeo da hordingujem muziku, to se značajno razlikovalo od današnjeg poimanja skupljanja muzike. Mada, pitanje je da li danas neko i skuplja muziku, kada je sve dostupno online. Tada, da bi nabavio muziku, morao si da propišaš i krv i suze i znoj i da te na kraju i usere da dođeš do nečeg novog. Kako je to bila godina u kojoj sam tek otkrivao muziku postojala su tri načina na koji bi mogao da dođem do nove muzike. Prvi: da kupujem originale, što je za 99% ljudi bilo nedostižan san, pa i za mene, plus što nisi mogao da odeš u prodavnicu i pazariš disk. Ne zaboravite da je to bilo prvo leto posle onih legendardnih demonstracija, kada smo se prilično ispuvali što se tiče nade u bilo šta normalno u zemlji Srbiji, ali i poslednje leto pred Bombardovanje. Kako god se okrene, muziku nisi mogao da kupiš sem ako nisi pun k'o Marko Milošević. Drugi način je bio da praviš fanzin, da se povezeš sa gomilom izdavačkih kuća čiju muziku voliš i da dobijaš diskove na recenziju. Ja sam još bio zelen za to, jer sam muziku tek upoznavao i iskreno nisam imao pojma, a kamoli da pišem nešto smisleno. To sam uspeo tek sledeće godine, a i to su bili pravi bebeći koraci. Ostao je samo treći način, koji je uglavnom kombinovao prethodna dva: morao si da znaš ljude koji su ili kupovali diskove ili radili fanzin i bili su voljni da ti snime / narežu / pozajme muziku. Imao sam sreću da je takvih ljudi bilo u Pazovi, a ja sam dovoljno smarao svakog ko je imao makar i jedan album. Hordingovanje je počelo, a kolekcija je počela da se uvećava. I opet podsetnik za omladinu: tada je net bio preko modema i mogao si da odeš par minuta, obično da skineš/pošalješ mejlove i odmah se skidaš da bi ostali dragoceni minuti, a skidanje muzike ili bilo kakav heavy download kakav je danas uobičajen nije dolazio u obzir. Zato sam sav džeparac trošio na prazne diskove i rezao sve do čega bi mogao da dođem.

Prvo sam otkrivao, naravno, proverene stvari, pa su kolekciju činili bendovi poput No Use For A Name, Bad Religion, Lag Wagon, onda sam saznao da ima muzike i van Amerike, pa su počeli da ispadaju biseri u vidu Millencolin, Satanic Surfers, No Fun At All, da bi onda počeo da iskopavam bendove koji su mi bili potpuna nepoznanica, poput Strung Out, Ten Foot Pole, Tilt. Zajedničko za sve ove bendove su bili omoti albuma, koji su gotovo uvek bili nacrtani, često nekog skejtera ili slično, skoro uvek pozitivno i nama u Srbiji nedostižno. Kalifornija je tad bila prestonica sveta što se muzike tiče. Meni, barem. I u gomili svega i svačega što sam rezao, naletim na roze omot, skroz u retro fazonu. U startu sam ga odbacio, jer mi se na prvi pogled nije svideo (vrlo površno, ali lepo sam vam rekao da nisam imao pojma). Sva sreća, pa je drugar od koga sam snimao stvari bukvalno insistirao da taj bend uzmem i snimim i da neću nikako pogrešiti. U pitanje je bio prvi album Mad Caddies pod nazivom Quality Soft Core. Čak i kad sam ga narezao, nekako sam uvek pronalazio razloge da ga ne pustim, zbog glupog omota. Pošto je tad bilo sve manje-više skupo i nedostižno, a meni dugogodišnji ink-jet stampač otišao kod Manitua u večna lovišta, sledeći štampač koji sam nabavio je bio crno-beli koji me je kasnije služio kroz sve godine fanzinašenja. Elem, roze omot Mad Caddiesa je kasnije postao crno-beli i u toj neverovatnoj slučajnosti nekako došao u moj cd plejer i magija je mogla da počne.

Sam sebe sam udarao u dupe što ga nisam ranije puštao, jer je to bio jedan od najboljih debi albuma koji je Fat Wreck Chords izbacio, a izbacio je bogami klasike žanra. Sve ono što sam voleo kod drugih bendova, je bilo i ovde, samo su žanrovski bili mnogo šareniji i veseliji. Od klasičnog sporog ska ili regea kojih sam se prilično ježio do tada, ja sam naleteo na bend koji je svirao punokrvni melodični pank sa gomilom duvačkih instrumenata. Naravno, kao klincu, kom je sve to novo, ovo je bila bomba na kvadrat. Jebote lebac, Mad Caddies su mi bolji od svega, tada pomislih. Slušao sam kao ludak tih pola čuke i koji kusur muzike, disk se izlizao od slušanja (kasnije nabavih i original, ali to je druga priča).

Dragocene minute na netu sam koristio da skinem tekstove od omiljenih bendova i njihove biografije, tražeći možda još neki album. Drugi album niko nije imao, što je bilo krajnje depresivno za mene, pa sam tek dve godine kasnije, kada sam uveliko dobijao novu muziku direktno od izdavača, došao u posed njihovog sledećeg izdanja, a to je bio letnji EP The Holiday Has Been Cancelled. Tada je EP bio praktično tabu, nešto što niko živi ne izdaje. Kod nas su bendovi teško dolazili do bilo kakvog izdanja, a tamo u svetu izdaju disk od 5 pesama. Meni to bilo bacanje prostora na disku, koliko god to vama smešno zvučalo. Taj EP je doneo potpunu promenu u zvuku, mnogo su zvučali ozbiljnije, produkcijski strahovito napredovali. Kasnije sam došao u posed i drugog albuma, koji je, očekivano, doneo probleme u kreativnosti sa kojima se suoči svaki bend nakon uspešnog debi albuma. Karijera im je potom krenula uzlaznom putanjom sa albumima Rock the Plank (2001), Just One More (2003) i Keep It Going (2007). Iako nikad nisam imao onaj osećaj sreće i zadovoljstva kao kad sam čuo njihov prvi album, uvek sam im se rado vraćao. Na ovim albumima su svoje uticaje itekako širili, pa pored pank roka imamo i klasičan hardkor, sving, džez, rege, polka, pa čak i kantri.

Kako se moje zanimanje za muziku smanjivalo negde u to vreme, tako je i njihova studijska karijera počela da nestaje. Sedam godina nisu izbacili ništa vredno, a onda 2014. godine Dirty Rice, prilično dosadni i praznjikavi album, naročito za njihove standarde. Ipak, nešto morate znate. Kao i svaki bend sa Fat Wreck etikete, Mad Caddies pomalo žive od stare slave i besprekornih koncerata. Sedmočlana postava je zaista spektakularna, njihova diskografija, kada se probere, donosi nešto što je potpuno neponovljivo, taj dašah kalifornijskog vazduha i bezbrižnosti koji nama, ovde, tako sada, očajnički treba.

26. ću biti u Domu Omladine. Lokalni support čine takođe bendovi koji istinski volim. Tea Break su uz nas već petnaest godina i kako godine idu, tako i oni rastu. Muzički, vizuelno, tekstualno, prosto je fascinantno koliko su daleko otišli od EP-ja iz dvehiljade i neke, koji sam prilično ispljuvao. Danas je to bend koji, nažalost, iz raznoraznih okolnosti, nije na mnogo većoj stepenici popularnosti, ali i to je priča na neku drugu priliku.

Potres je bend koji sam zavoleo još odavno, dok su svirali značajno drugačiji fazon. I ove godine slave 25 godina postojanja. Dvadesetpet godina, jebote! Nekad smo mislili da je ta cifra nedostižna za nas smrtnike, a sad shvatamo da je to samo momenat u našem životu. Potres završavaju EP koji će s ponosom predstaviti pred vama i Mad Caddies i verujem da ćete biti itekako iznenađeni kvalitetom novih pesama.

Da li vredi doći na Mad Caddies i čvariti se na avgustovskoj vrućini? Ako ste stariji poznavalac ovog bendova, verovatno ste odavno odlučili i jedino što može da vas spreče su klasične stvari (kinta, obaveze...), ali ovaj tekst ionako nije namenjen vama. Ovaj tekst sam napisao u nadi da će neki klinci, baš poput mene, otkriti ovaj bend na preporuku starijeg drugara. Bez predrasuda, dođeš sa poverenjem da ćeš čuti bend koji nije slučajno na sceni preko dvadeset godina.

Ako ništa drugo, bacite uši na linkove ispred i poslušajte kako zvuči ovaj bend i nadam se da se vidimo u DOB-u.




JoomlaMan