Prijava Registracija

Prijavite se na sajt

Korisničko ime
Šifra *
Zapamti me

Napravite nalog

Polja (*) su obavezna.
Ime
Korisničko ime
Šifra *
Potvrdite šifru *
E-mail *
Potvrdite email *
Captcha *
RELOAD_CAPTCHA
Oresh

Oresh

First Flame spremaju novi album

Novosadski melodični hardcore pank bend First Flame trenutno snima novi album, pod nazivom Embrace, koji bi trebao da ima 11 pesama. Snimaće ga tokom januara i februara, a u martu bi trebao da se pojavi na disku u izdanju SKC Novi Sad. Ovo će biti prvo dugosvirajuće izdanje benda, nakog debi EP-ja Above The Clouds koji je oduševio publiku.

Evo i teksta jedne od novih pesama:

-AFFECTION FOREVER-

THIS IS THE END!   And new beginning, new chapter of our life's.
THIS IS THE REASON!   Why today we still stand, all together with opened minds.

It's time to see THE TRUTH!
It's time to let go THE PAST!
This has gone TOO FAR!
And now it's time to stop.

With all my heart, my body, and mind
within all three worlds, space, and all time...

AFFECTION … start and never give up.

Peaceful hours. Silence only to be heard.
That is when I, feel the presence.
Never to fade. Always to last.

It's hard to let go, makes me also scared
I've been asking myself, the same question.

It's hard to let go, but together
we can make small steps, into forever...

PAIN IN MY CHEST!  Fast blood streams, feelings hunt me, make my heart beat.
MOMENTS OF MEANING!  Only you understand, and say: “ Don't loose yourself “

Boxer najpopularniji bend 2015. godine!

Pančevački hardcore/trash/punk bend Boxer su dobili najviše vaših glasova i potpuno zasluženo poneli titulu najpopularnijeg i najslušanijeg benda na sajtu Get on the Stage fanzina. Ako su 2014. godinu obeležile devojke iz benda Replicunts, onda su 2015. godinu, naročito drugi deo godine obeležili momci iz Pančeva. Iza sebe su ostavili Čvrge iz Požarevca i Koalicioni Sporazum iz Gornjeg Milanovca.

Glasova je bilo zaista mnogo, nadmašili ste sva očekivanja, pa je i trka za pobednika bila zaista uzbudljiva. Ipak, posle početnog vođstva Koalicionog sporazuma, Boxer su posle nekoliko dana glasanja preuzeli prvo mesto i do samog kraja ga nisu ispuštali. Ubedljiva i potpuno zaslužena pesma za jedan od najvećih hitova godine Sindrom prve čaše. Ispod imate pobedničku pesmu, kao i drugoplasirane Čvrge i trećeplasirani Koalicioni sporazum. Uživajte u pesmama koje su definitivno obeležile onaj deo Srbije koji voli pank i hardkor.

Evo i komplete liste i kako je proteklo glasanje:

Koalicioni Sporazum - Dovidjenja - 92 glasa
Bombaški Proces - Globalistan - 977 glasova
Muzika Babine Mladosti - Carmen Luvana - 195 glasova
Čvrge - Žurka - 2547 glasova
Transfer Blama - Voz - 11 glasova
U Zmajevom Gnezdu - Država - 12 glasova
Sufferings The Price - Echoes - 42 glasa
Few Reasons Why - Were Not The Same - 15 glasova
Grešnici - Pokreni se - 171 glas
Boxer - Sindrom prve čaše - 2770 glasova
Koalicioni Sporazum - Mrak - 1197 glasova
Evolucija - Letim - 240 glasova

Ukupno glasova: 8269



Izašao 4. broj fanzina „Princip“

Nakon dvomesečne pauze, a na samom početku 2016. izašao je četvrti po redu broj fanzina o alternativoj kulturi i umetnosti, koji nosi karakterističan naziv – Princip.

Na samom početku možete pročitati intervju sa crust punk velikanima Doom, a zatim i sa bendovima Cepeni Ćunci i Varvarogenije. Tu su i dalje stare rubrike – kolumne, poezija, proza, osvrti na knjige, muzičke recenzije, stripovi i par ilustracija. Naslovna fotografija je pomalo specifična, donekle politički angažovana, mada sadržaj u samom fanzinu nema takvih tendencija. Akcenat je isključivo na muzici, književnosti, likovnoj umetnosti…  Za sada, u planu je da fanzin izlazi kvartalno, tj. četiri puta godišnje, a povodom najnovijeg broja, urednici uzjavljuju:

Osvrnuli smo se na stanje na underground sceni i dali moguća predviđanja u kom pravcu će se scena kretati, pisali smo o metafizičkim stvarima koje su dokučive samo probranima koji žele da ih spoznaju. Predstavili smo izuzetno širok dijapazon muzičkih izdanja, od starih kajli do novih klinaca.

U odnosu na prethodna tri broja, u ovom smo se potrudili da pružimo najlepši sadržaj u kojem će čitaoci potpuno uživati i sa kojim će se identifikovati, a na vama je da presudite da li nam je to pošlo za rukom.

Fanzin možete pročitati ili besplatno preuzeti sa priloženih linkova, a u u toku meseca pojaviće se i ograničeni tiraž štampanih primeraka.

Reading: http://issuu.com/fanzinprincip/docs/fanzin_princip__4

Download: http://www.mediafire.com/download/qfmzfu571hzufbt/Fanzin+Princip+%234.rar#4.rar

FB Page:  https://www.facebook.com/FanzinPrincip/

Bez bombona neko vreme?

Beogradski rokabili bend Čikine bombone idu na pauzu, kako je to moderno reći u poslednje vreme. Ne, nisu se raspali kako ste možda pomislili, već moraju da dođu do daha, jer je bend doživeo korenite promene. Bubnjar Marko Mrčarica je otišao iz Srbije na duže vreme, dok basista Andreja Milošević zbog velikih obaveza nije u mogućnosti da putuje sa bendom. Njega će zameniti sin Aleksa Milošević, koji je od malih nogu džemovao sa bendom. Na mesto bubnjara dolazi Dalibor Tonković. Bend se lagano i bez žurbe priprema za nove sajkobili misije i obećava da će se vratiti jači, moćniji i agresivniji.

Nema više Motörhead-a

Legende britanske metal/rok/pank scene Motörhead, odnosno preostali članovi, nakon smrti pevača i basiste Lemija, su odlučili da se bend raspadne nakon 40 godina snimanja i turneja. Evo i kratke izjave bubnjara Majka Dija:

Motörhead-a više nema, naravno. Lemi je bio Motörhead. Bend će ostati da živi u sećanjima mnogih ljudi. Nećemo više ići na turneje. Neće više biti snimanja albuma. Vatra će preživeti, a Lemi će biti u srcima svih nas.

Lemi je bio jedini originalni član Motörhead-a. Umro je raka u ponedeljak u Los Anđelesu, u svojoj 70. godini. Bend je pre par meseci izbacio album Bad Magic, koji će kako se ispostavilo, biti i poslednji.

Crveni Karton u smrtonosnoj vremenskoj mašini

Kao što su nas već, na svaka dva meseca, navikli članovi kruševačke ska pank grupe Crveni Karton evo i njihovog trećeg video rada skinutog sa albuma Buđenje. Reč je o pesmi zloslutnog naziva Devedesete, ponovo rađenoj po scenariju i u režiji njihovog odanog vizualizatora Siniše Cvetića. U spotu, ovog puta imaju i maestralan doprinos glumca Dejana Tončića, prvaka drame Kruševačkog pozorišta.
 

Vunderkind nove srpske rok scene Siniša Cvetić, autor i prethodna dva video spota Crvenog Kartona, za pesme BuđenjeDa pređemo na stvar ovako ukratko rezimira svoju priču vezanu za Devedesete: - Kao i ostali spotovi pesama sa novog albuma benda Crveni Karton i ovaj je inspirisan motivom buđenja. Neimenovani glavni junak, koga igra Dejan Tončić, predstavlja žrtvu devedesetih, tranzicije, korupcije, kao i modernih reality show-ova, turbo folka i političke medijske manipulacije. Naš junak provodi dane u čamotinji i sirotinji nemajući nekog drugog izbora. Monotoniju njegovog života razbija neobjašnjeno pojavljivanje albuma Crvenog Kartona ispred njegovih vrata. Nakon što ubaci cd u kompjuter i pusti muziku sve počinje da se menja. Pred njim se pojavljuju četiri jahača apokalipse modernog društvenog poretka, i svojom pesmom oni odvode našeg junaka u pozorište gde mu otkrivaju istine o svetu i društvu i navode ga da se probudi i suprotstavi, time postajući jedan od njih. Ovaj spot nosi poruku, da članovi Crvenog Kartona nisu samo Prca, Ivica, Steva i Gile, već svako ko je spreman da se suprotstavi ovom pokvarenom sistemu u kojem živimo i naravno posluša novi album Buđenje.

Album Buđenje dostupan je na svim relevantnim digitalnim platformama:
Deezer: http://www.deezer.com/album/11810860
Itunes: https://itunes.apple.com/us/artist/crveni-karton/id1062894804
Amazon: http://www.amazon.com/gp/product/B018N0GZZC/ref=dm_ws_sp_ps_dp
Play.google: https://play.google.com/store/music/album?id=Bjmuugscqrh5exydum25oyf3ow4&tid=song-Tnvw5pgbruvzvxv5mi3wcan23hi

In Memoriam: Lemmy Kilmister (Motörhead)

Nakon kraće borbe sa rakom, u 70. godini preminuo je Lemi Kilmister, frontmen kultnog garažnog benda Motörhead. Lemi Kilmister, lider grupe Motörhead preminuo je u svom domu u ponedeljak 28. decembra u 70. godini. Povodom toga, članovi grupe Motörhead su na Fejsbuku napisali:

Ne postoji lak način da se saopšti ovo... Naš moćni i dragi prijatelj Lemi preminuo je danas nakon kratke borbe sa ekstremno agresivnom vrstom raka. Za bolest je saznao samo dva dana pre toga, dok je sa porodicom odmarao uz omiljenu video igru. Ne postoje reči kojima možemo izraziti naš šok i tugu. Uskoro ćemo se ponovo oglasiti... a do tada, slušajte Motorhead glasno.

Lemi je poslednjih godina imao problema sa zdravljem – 2013. mu je otkriven hematom, ugrađen mu je pejsmejker, zbog čega je nekoliko Motörhead turneja bilo otkazano. No i pored toga, Lemi nije pokazivao znake da je blizu penzije, a ni da ga napušta smisao za humor: sredinom godine je rekao da prelazi sa viskija na vodku zbog zdravlja. I dalje je svirao, a ove godinu su Motörhead objavili album Bad Magic.

Povodom sve češćih zdravstvenih problema i potencijalnog povlačenja iz muzike, u intervjuu britanskom Gardijanu 2014. Lemi je rekao sledeće:
Očigledno da sam još uvek neuništiv. Dok god mogu bez štapa da pređem onih nekoliko metara između bine i bekstejdža, ne idem u penziju. Ma čak i da mi je štap neophodan za tih nekoliko metara, ne nameravam da odustanem.

Lemi je samo četiri dana pre nego što je umro, tačnije 24. decembra, napunio 70. godina.

Apsolutno pristrasna i totalno subjektivna lista najboljih albuma 2015.

Svi prave neke liste albuma, a koliko sam primetio hipsterski trend je preovladao, pa ljudi iskopavaju neke folk bendove, indie rokere, bradate alternativce... Ja sam sa druge strane totalni old skul i radim listu koja je samo po mom ukusu. Ovo nije lista koja predstavlja najbolje albume 2015. godine, već albume koje sam najviše slušao, sa kojima sa se oduševljavao, i koje slušam neprekidno praktično čitave godine. Pa da krenemo redom:

11. Good Riddance - Peace In Our Time
Perfektno snimljen, perfetno odsviran, perfektno otpevan, jednostavno album koji smo toliko čekali. Good Riddance se vraćaju u najvećem sjaju, sa izdanjem koje je pokazalo da stara garda još uvek ima šta da kaže i da mlađi itekako imaju na koga da se ugledaju.

10. Teenage Bottlerocket – Tales From Wyoming
Šesti album super simpatičnog pop-pank benda koji izaziva ništa više od ogromnog keza na lice. Šesti album je ispunio sva očekivanja, iako ne donosi ništa epohalno, ali je toliko zarazan da nije ni silazio sa winamp iste od momenta kad sam ga ubacio.

9. Local Resident Failure - This Here’s the Hard Part
Ovaj bend je moj izlet u devedesete. Melodija kakva je bila tada, kod njih nije promenjena. Jednostavno, skejt pank u svom najboljem obliku. Često ih porede sa Blink-182, obično zbog krajnje jednostavnih aranžmana i tinejdž tekstova. Novi album je u potpunosti opravdao očekivanja. Prepun superbrzih melodija, sunca, mora i svega onoga što punk rock bend treba da ima. Kalifornija u Australiji, naravno.

8. War on Women – War on Women
Ovi ludaci su izbacili album čija težina može da se meri u tonama. Teški tonovi, miks metala, panka, treša... Ako volite recimo Propagadhi spojen sa Dead Kennedys i Aus Rotten. Baltimor je sredina koja sigurno odiše inspiracijom da dobar, agresivan i brz album, a War On Women su to i pokazali. Slušati do iznemoglosti.

7. Millencolin - True Brew
Moj omiljeni švedski bend je napravio sjajan kambek. Posle sušnih sedam godina su izbacili album koji se vraćaju u prošlost i period između For Monkeys i Pennybridge Pioneers. Vrlo lep, slušljiv i zanimljiv album. I posle nekoliko meseci nije mi dosadio. Nikola i ekipa su dokazali da i dalje imaju herca za dobru melodiju.

6. Iron Maiden - The Book Of Souls
Mejdeni su ponovo uspeli u onome što decenijama uspevaju: sviraju svoj fazon, dajući nam pregršt prelepih melodija koje pevušimo danima i inspiraciju da maštamo kako je ovaj naš svet ipak jedno lepo mesto gde su talenat, pamet, inteligencija, kreativnost i sposobnost ka improvizaciji nešto čemu bi trebali da težimo.

5. Blood Days - Last Day On Earth
Blood Days je bend koji slušam veći deo leta. Utisci su se slegli, ali ja i dalje slušam ovaj album. Ako ste ljubitelj starog dobrog melodičnog hardkora sa Zapadne obale, ako volite Killing Flame i Ignite, ovo je apsolutno nešto što je obavezno da se presluša.

4. Elvis Jackson - Radio Unfriendly
Elvis Jackson su već godinama zaštitni znak slovenačke pank rock scene. Novim albumom su verovatno svoju poziciju zacementirali za duži niz godina. Izuzetno kvalitetan album, koji će vas prikovati uz zvučnike duže vreme, iako je to u današnje doba hiper produkcije, kada smo svakodnevno zatrpani sa hiljadama albuma, gotovo nemoguće. Iskrena preporuka.

3. Enter Shikari - The Mindsweep
Ambiciozni, strastveni i moćan album, sa jakom socijalnom i moralnom porukom, The Midsweep je ozbiljan umetnički stav benda koji na svaki način odbija da svira po postavljenim pravilima. Kada je scena preplavljena sa neinspirativnim copy/paste bendovima željnim kratke slave i verovatno brze i lake zarade, Enter Shikari ostaje kao jedan od retkih inovativnih, opasnih pojava sa jasno izraženim sopstvenim stavom.

2. Atlas Losing Grip - Currents
Skandinavska zemlja Švedska je oduvek bila hladna po vremenskim uslovima, ali kada je muzička scena u pitanju, okupana kalifornijskim suncem. Fascinantno je da već dvadeset i kusur godina iz ovog prelepog dela našeg kontinenta stiže impozantna količina vrlo kvalitetne muzike. Nekad smo imali tinejdžerske favorite u vidu No Fun At All, Millencolin i Satanic Surfers, a danas je jedna od najuzbudljivijih pojava meni gotovo savršeni bend Atlas Losing Grip. Ovo je jedan od najboljih albuma koji sam čuo u poslednjih nekoliko godina. Album koji me je naterao da muziku slušam onako kako sam slušao pre dvadeset godina, kada nije bilo društvenih medija, mobilnih telefona i svega onoga što nas danas bombarduje i ometa. Probajte i vi tako, ako ništa drugo, barem ovom albumu dajte prvu šansu. Isljučite sve. Prigušite svetlo, uzmite omiljeno piće, utoplite se i prepustite potpunom zadovoljstvu. Currents je esencija dobre muzike. Currents je album koji vraća veru u ljudskost i dobrotu.

1. Strung Out - Transmisson.Alpha.Delta
Oduvek su bili jedinstveni, brutalno tehnički potkovani, što je velika retkost u pank svetu. Studijski radovi su im uvek bili besprekorni, bez obzira na ogromnu količinu upliva kompjutera u produkciju. Donosili su nove trendove, barem kada je američka pank scena u pitanju, i što se mene lično tiče, uvek su zvučali daleko bolje od mnogo poznatijih bendova. Transmission.Alpha.Delta je album koji je vredelo čekati dekadu i po, jer kad pustite Modern Drugs, Magnolia ili Tesla, proćiće vas žmarci i podsetiti na prošlost, kada je muzika bila esencija, a sve ostalo samo nešto što je nadopunjuje. Teške teme su uvek bile deo ikonografije Strung Out, pa tako i ovde imamo priče o narkomanskoj zavisnosti i odvikavanju, ali i posledicama ove opake pojave, veri, ali i vrlo modernim temama poput ispranih mozgova današnjih tinejdžera. Bend se usudio da izađe iz svoje sigurne zone i klasične metal solaže, koje su činile pesmu u pesmi, sada potpuno integrišu u strukturu svakog stiha. Promenili su tempo, promenili zvuk gitara, a neki bolji poznavaoc bi sigurno mogao nešto detaljnije da napiše. Sada imamo dvanaest pesama čiji se početak i kraj potpuno razlikuju, pa je slušaocu na tacni stavljeno vrhunsko zadovoljstvo misterije slušanja, jer je zaista teško predvideti u kom smeru će pesma da ode. Transmisson.Alpha.Delta će oduševiti svakog pravog ljubitelja kalifornijske melodije. Strung Out fanovi će ovo gustirati mesecima, jer se bend vratio u svom punom sjaju. Definitivno album godine.

Ignite - A War Against You

Ako pratite strane hardcore punk portale i fanzine mogli ste ovih dana da budete svedoci masovne histrije, kolektivnog uvlačenja u bulju ovekovečenih u hvalospeve i epske citate novog izdanja kalifornijskog benda Ignite. Iako je pevač Zoli Teglas idiot zbog mnogo čega, a najviše svojih političkih stavova, ja iskreno volim Ignite i iskreno sam želeo da im novi album uspe. U principu, verovatno će uspeti, ali da je kvalitetom opravrdao silne pohvale? Nikako.

A War Against You je klasičan primer prosečnog albuma koji je zacementiran u potpunoj predvidljivosti, nedostatku mašte i svega onoga što je ovaj bend krasilo devedesetih. Kad sam prvi put čuo Call On My Brothers, vilica mi je pala do poda, dok je kod A War Against You neverica zamenila bilo koji drugi osećaj. I što sam više slušao album, a preslušao sam bez prestanka pedesetak puta, otkrivao sam dosta detalja, kojim je bend pokušao da prikrije nedostatak kvalitetnog materijala.

Kakve veze imaju Call On My Brothers i A War Against You? Nikakve, sem pevača. Čim nema Fostera na gitari, a nema ga skoro dve decenije, bend je otišao, prvo blago na A Place Called Home, a zatim sve intenzivnije na Our Darkest Days u komercijalnije vode, da bi to na novom izdanju bilo potpuno naglašeno. Gitare imaju jako ružan, gotovo rokerski prizvuk (poslušati poslednju pesmu koja više podseća na YU Grupu nego na hardcore bend), dok su melodije izgubile onaj njihov specifičan miks klasične melodije i sXe hardkora sa sredine osamdesetih, zbog čega su ih mnogi i zavoleli.

Ono što je Ignite trebao i mogao da bude danas su Killing Flame i spektakularni Blood Days, koje naravno predvodi Džo Foster. Kada ta dva benda uporedite sa onim što danas radi Ignite dobijate takvu razliku da to prosto nije normalno. Dok kod KF i BD imamo česte promene tempa, uplive bek vokala, intrigantne gitarske deonice i nažalost prilično lošu produkciju (koja podseća na prvi EP pre Zolija), kod Ignite je sve to praktično tabu. Kako pesma počne, uglavnom tako šiba do kraja, mada ovo šiba uzmite sa rezervom, jer su većina pesama u nekom srednjem, skroz dosadnom tempu, koji nije ni tamo, ni vamo.

Prvih šest pesama u praktično za zaborav. Koliko god se trudio, jednostavno nisam primetio nijedan momenat koji bi se pamptio. Konačni dašak neke kreativnosti dolazi tek u sedmoj Rise, koja je za divno čudo, donela promene tempa, sporiji početak, furiozniju sredinu i skroz neobičnu melodiju. Šteta što bend nije išao u ovom smeru. Zoli je ovde pokazao da je spravom jedan od najkvalitetnijih pevača koje je hardcore scena videla, ali opet sa druge strane u sledećoj Where I'm From, koja je muzički takođe veoma dobra, dolazi do izražaja njegova potreba da svima kaže odakle potiče, bez trunke samokritike, pa spominje izbeglice iz Sirije, kojih je ove godine bilo i biće sve više, a opet nije imao muda da kaže da je njegova domovina Mađarska bila prema tim istim izbeglicama tek malo blaža od onoga što su nacisti radili Jevrejima. Podizati zid na granici u 21. veku je presedan za koji je teško naći neke normalne reči. U suštini, da ne ulazim duboko u ovu bolnu priču, sem Srbije, teško da je koja zemlja bila normalna prema tim ljudima. Ako stavimo na stranu zašto oni beže u Zapadnu Evropu, ljudski je biti čovek, a u Mađarskoj smo videli batinjanja od milicije do novinara, nedavanja hrane i vode. Elem, Zoliju je obraz debeo kao đon i to svi znaju. Još jedna dobra pesma je The Suffering, koja dosta podseća na pesme sa A Place Called Home. How Is This Progress je još jedan dašak svežeg vazduha, pesma koja ima zanimljivu melodiju, ali joj očajnički fali kreativnosti van refrena. Ima zanimljivih rešenja, ali nekako zvuči nedovršeno.

Generalno, album odiše nedostacima, kao da je jedan čovek sve radio, pa se često stvari, naročito melodije ponavljaju. Recimo Forward kupi foru sa čitavog albuma, i vrti je u krug. Poslednja Work je apsolutno užasna pesma koja, kao što sam gore rekao i nisam se zajebavao, više podseća na YU Grupu nego bilo šta drugo. Potpuni promašaj, vrlo spora pesma sa katastrofalnim aranžmanom.

Mnogo loših stvari, a svi hvale album. U čemu je fora onda? Nedostatak novih, kvalitetnih mladih bendova je hroničan. Ne pamtim kada sam čuo neki novi bend, album prvenac, a da sam se oduševio, a kamoli slušao album mesecima. Zbog toga novinari, recenzenti, fanzinaši i ostali u bendovima koji su se ostvarili traže bilo kakav tračak kreativnosti. Ni ja nisam operisan od toga, pa već 8 meseci slušam samo novi Strung Out (najpotcenjeniji bend u univerzumu). Ali, treba imati i dašak realnosti. Novi Ignite se može uporediti sa poslednjim Pennywise smećem, na kome je, gle čuda, isto pevao Zoli. Album, koji je mogao da bude dobar, ali je promašio u više dimenzija i raspao se u paramparčad.

Ako tražite debeo prosek, Ignite će zadovoljiti sve vaše prohteve. Ako tražite Ignite koji je pre 20 godina bio najbolja hardcore pojava, onda se držite Killing Flame ili još bolje Blood Days. A War Against You će, barem meni, poneti laskavi epitet najvećeg razočarenja godine.

Century Media Records
www.centurymedia.com/
https://www.facebook.com/igniteband

JoomlaMan