Prijava Registracija

Prijavite se na sajt

Korisničko ime
Šifra *
Zapamti me

Napravite nalog

Polja (*) su obavezna.
Ime
Korisničko ime
Šifra *
Potvrdite šifru *
E-mail *
Potvrdite email *
Captcha *
RELOAD_CAPTCHA

Intervju: Karl Alvarez / Descendents

Dušan Majkić je na ovogodišnjem PRH-u uradio intervju s Karlom Alvarezom iz DESCENDENTSA. Kao dežurno smetalo ispred Get on the Stage tu se motao i Schimmu, najveći deo toga intervjua je već objavljen na sajtu O radia, mi prenosimo prvo taj deo a onda i bonuse sa tog divana.

Hajde da krenemo priču sa novim albumom "Hypercaffe Spazzinate". Konačno, pravi omaž vašem omiljenom piću i to u samom naslovu albuma.

KARL: Upravo tako. To je Majlov (pevač benda) tajni laboratorijski projekat, ipak on zna sve te formule.

Ovo je, na neki način, treći povratak grupe Descendents na scenu. Prvi put se to desilo 1996. posle devet godina pauze albumom "Everything Sux", sledeći talas došao je 2004. zajedno sa naslovom "Cool To Be You" i evo sada ste se ponovo oglasili posle dvanaest godina.

KARL: Pa, meni je to jako neobično i čudno jer se sećam kako sam se osećao kada se album "I Don’t Want To Grow Up" pojavio (1985.) posle četiri godine pauze, kada se ujedno Majlo vratio sa koledža. Bio sam pun entuzijazma. Tada nisam bio u bendu, bio sam samo momak koji je kupovao njihova izdanja i sa puno sreće sam dočekao da se ta izdavačka praznina konačno popuni.

Da li je onda ovo opet neki novi život za grupu i njene članove?

KARL: Na neki način da, a na neki i ne, baš zato što smo Bil (bubnjar), Stefan (gitarista) i ja konstantno radili svih ovih godina. Bilo da je to sa sastavom ALL ili u nekim drugim projektima, za nas je to samo bio još jedna zadatak, na čelu sa Majlom. Jedina stvar koja se razlikuje od svega je sam taj povišeni interes kada stvaramo kao Descendents jer smo retko zajedno. Majlov glas je jedinstven, ljudi ga vole, razumeju i prate i zaista ne mogu da odgonetnem magiju koju on nosi svih ovih godina.

Šira publika, pored vaših fanova, podrobno se upoznala sa vašom istorijom kroz sjajan dokumentarac "Filmage" (2014). U njemu je posebno naglašeno vaše dugogodišnje prijateljstvo kroz sve zajedničke poraze i pobede. Kakvi su utisci i šta je po vama najviše izvučeno iz konteksta.

KARL: Meni je film jako zabavan i sećam se da sam bio jako srećan na njegovoj premijeri. Posebno mi je drago što je Frenk Naveta (originalni gitarista i osnivač benda koji je preminuo 2008.) dobio svoje posebno i zasluženo mesto u ovom ostvarenju. U stvari, svaki član benda, bivši i sadašnji, dobio je odgovarajući kutak samo za sebe.

desc1Kada pričamo o tim teškim vremenima po vas kao muzičare, ističem period prve polovine devedesetih godina, pesma "Just Living" je jedna od svedoka svega toga, a tu je i izvanredan album grupe ALL pod imenom "Pummel" koji krije pregršt tih jakih, "crnih" pesama. Danas ipak živite mnogo bolje, jer ste konačno postali mali pank rock mejnstrim. I to više u institucionalnom smilsu?

KARL: Nekad ti te "crne" pesme trebaju kako bi promenio sopstveni sistem i kako bi pobega od nekog načina života. Zapravo, uvek smo primenjivali takvu taktiku. Spomenuo si pesmu "Just Living" i ona je stvarno pravi primer ove moje konstatacije. Mi smo tada bukvalno radili do iznemoglosti samo da bi bend održali u životu, bili smo konstantno na turneji po 8-9 meseci u godini, a novca nigde. Zato ove novije pesme zvuče malo veselije. Naš bubnjar je preživeo nešto što većina ljudi ne bi mogla - odstranjen mu je tumor. Danas smo već dosta stariji i kada se gledamo na probi imamo samo jedno na umu: Ko zna, možda je ovo poslednji album koji ćemo odsvirati zajedno. Hajde da se onda dobro fokusiramo i izvučemo iz te naše hemije najbolje sastojke.

Dobro, ali za koje stvari nikada nećete biti stari?

KARL: Uf, šta da sada kažem. Mislim da je nudizam jako zabavan. Ako mi ne verujete, pitajte prijatelje da se goli prošetaju na nekoj žurci. Šou će stati i bićete u centru pažnje. Uvek je tako.

Koja pesma sa novog albuma predstavlja lajtmotiv cele ove nove priče grupe Descendents?

KARL: "Without Love". Definitivno.

Koje su to nove stvari koje su se pojavljivale u vašem životu tokom ove dvanaestogodišnje albumske pauze?

KARL: Uvek se radilo. Bil i ja smo, između ostalog, svirali na jednom albumu sastava The Lemonheads (S/T 2006.), posle je došao rad sa kultnim kalifornijski sastavom The Last... Toliko godina radimo zajedno, da sam tek u raznim drugim projektima osetio tu neraskidivu vezu koji održavam sa mojim prijateljima/saborcima iz benda. Jako cenimo jedni druge, a to je zaista posebna stvar koja ti dođe kao nagrada.

Da li ste nekad čuli za bend Mitesers koji dolaze iz moje zemlje? Oni su na jedan poseban način obradili veliki hit grupe Descendents, pesmu "Hope" (Nada)?

KARL: Nisam, ali mi sve to već sada zvuči jako interesantno. Moram to čekirati na netu. Mislim, jako mi je kul kada se naša obrada uradi na nekom drugom jeziku.

Nedavno je Milo izjavio: “Nikad nisi previše star da misliš da je prdenje smešno.” Gde su koreni te decenijske opsednutosti prdenjem i da li si ikad čuo staru srpsku izreku:“Što više prdiš, manje para ide doktorima.“ ?

Karl: O, nisam čuo to ali divno je. Prdenje je neizostavni deo života u kombiju sa šest tipova. Tako da to jednostavno postane smešno.

Milo je biohemičar, da li je ikada otkrio tajnu hemijsku formulu za punk rock?

Karl: Nikada nam nije otkrio formulu, ali definitivno je Milo ima i zna šta radi, mora da ima nešto i u genetici, tu je negde između Lemmyja i Joeya Ramonea. Ima nešto u tome.

Šta je za vas idealan “punk rock holiday”?

Karl: Upravo smo na jednom takvom. Tu su naši prijatelji iz Bouncing Souls, Sick Of It All… s kojima se znamo decenijama, uživamo zajedno…

Ovo za vas predstavlja kao neku godišnjicu male mature…

Karl: Upravo to. Zaboravio sam, tu su nam i drugari iz Flaga…

Milo je istakao da mu muzika više nije hobi već profesija pa je počeo da vodi računa o svom glasu…

Karl: Tako je, nema više glupiranja. Počeo je da pije više vode, umesto razna druga sranja, da odlazi u normalno vreme na spavanje, kao i drugi pevači kojima je stalo da očuvaju svoj glas tokom turneje…

desc2Brojne tvoje pesme obradili su drugi bendovi, šta misliš o njima, koja ti se najviše sviđa?

Karl: Da budem iskren, nisam ih mnogo slušao i nisam veliki fan obrada. Sin mog prijatelja, dečkić od deset godina, počeo je da uči da svira bas gitaru svirajući moje pesme. Nedavno sam pogledao snimak jedne probe… njegove obrade su mi omiljene.

Ko je vaš omiljeni All pevač?

Karl: Volim ih svu trojicu zbog različitih stvari…

Diplomatski odgovor… ha-ha.

Karl: Ha-ha… stvarno je tako, volim ih sve. Davea jer je sjajan na sceni, Chada zbog duhovitosti, Scotta jer je zabavan. Sva trojica su različiti momci, nemam omiljenog, jednostavno volim ih sve, svakog na svoj način. Sa Chadom sam svirao i u kantri bendu…

…Drag The River?

Karl: Da, da, bendovi dolaze i prolaze, razne stvari se dešavaju…

Može li za kraj kratak osvrt na album Alla “Breaking Things”, koji je bio prvi na kojem je pevao Chad Price?

Karl: Taj album je definitivno bio žešći i komplikovaniji nego prethodni. Dobili smo šta smo želeli, Bill i Stephen su uradili odličnu produkciju.

JoomlaMan