Prijava Registracija

Prijavite se na sajt

Korisničko ime
Šifra *
Zapamti me

Napravite nalog

Polja (*) su obavezna.
Ime
Korisničko ime
Šifra *
Potvrdite šifru *
E-mail *
Potvrdite email *
Captcha *
RELOAD_CAPTCHA
We said, we said, we said | This time was gonna be different,... orilo se nakon certa. Direkt iz njive, sav prljav, jurcao sporednim putevima i stigao na odrediše. Malo kasno, ali ne mnogo. Duša u nosu, što od vremena ustajanja zorom prvih petlova, što od jurcanja, što od... mojih godina. Kada smo kod godina, rekao bih da se sve odvija u ciklusima. Tendencija da se vraća ono naše vreme, me je odavno prošla. Odnosno ideja ka istoj. Međutim, da li je to baš tako? Večerašnji koncert je vratio ili bolje reći ekshumirao raznorazne likove našega podzemlja; samo su po koju koru zadebljali. Odmah sam se prisetio promocije drugog albuma Hitmana u istom prostoru. Tako je večeras izgledalo. Kao da sam pustio neki DVD koncert sa samih početaka 21. veka. Koncert koji je mesecima unazad širio u vazduhu euforiju, svoj epilog je na sveopšte zadovoljstvo ukotvio ovog 9. maja, 70.…
Prva asocijacija kada se pomene Gornji Milanovac za mene je Metalac, a kada je reč o hardcore-u to je Soulcage. Kada god vidim na njihovom facebook profilu najavu za neki događaj u njihovom rodnom gradu po inerciji kliknem join, jer unapred sa sigurnošću znam da će biti odlična svirka, jos luđa atmosfera i predobro zezanje. Tako je bilo i ovoga puta kada sam video najavu za sada vec tradicionalni mini fest pod nazivom Hardcore Solution. Ovo je peto izdanje ovog događaja, a pored domaćina na posteru su se našli dobri drugari iz beogradskih bendova Tehnicolor Lies, TeaBreak kao i Few Reasons Why.Uskršnji mini raspust, prolećno sunčano vreme, subota, sve ono što je potrebno dobar provod. Obzirom da u rodnom gradu (Kragujevac) i nema preterano mnogo dešavanja, naročito ovakvog oblika, normalno je da je cela ekipa bila spremna na gotovs da krene put Milana. Pola 6, vetar u kosi, sunce prži,…
A kao da je juče bilo, Smederevska Palanka, letnja bašta u centru, 15. godina benda. Proslava kojoj je prisustvovalo i kuso i repato, jer je Six Pack s razlogom ponos i dika malog mesta u Šumadiji. Ja ne napisah ni reč, jer sam nekako osetio da je prilično intimno bilo i nisam hteo da se petljam u nekako harmonične porodične odnose. Sada su već na mom terenu, pa da kažem koju. Ne smem ni da pomislim koliko sam mator, srednja škola, ja navučen na Bad Religion, maštam da imam melodičan bend ili makar da postoji neki bend u našem okruženju koji makar pokušava da svira takvu muziku. I eto, ubrzo, globalni trend i glad za kalifornijskim zvukom aterirao je u bratski gradić. Od trenutka kada mi je drugarica dala kasetu, ispred budegdžinice kod Džimija, do danas, neizmerni sam fan benda. Nije nikakvo šlihtanje, već sam pogledao istini u oči, pa…
Mnogi su bili prilično začuđeni kada je MTA bombastično najavio tamo negde u julu, par dana posle prilično loše posećenog Texas In July koncerta, da će nam u glavni grad doći jedan od najznačajnih i najboljih američkih metalcore benda - bostonski Unearth. Taj bend je sasvim sigurno u pet najboljih trenutno u svojoj klasi, što godinama potvrđuju svirajući i na velikim festivalima, ali i malim klubovima. Vlažni snovi domaćih metalkorovaca su se ispunili i bili smo svi svedoci impresivnog nastupa kako predgrupa, tako i glavnih zvezda. Ali pošto sam krenuo od dupeta, bolje da se vratim do glave. Organizacija ovog koncerta je bila jedna od boljih koje sam video u životu, a vrlo ambiciozna i aktivna promotivna kampanja je trajala praktično čitavo leto. Momci iz MTA su se svojski potrudili da animiraju ljude koji su se u velikom broju odazvali pozivu. Konačno je mlađa publika bila u ubedljivoj većini među…
Zbog hronične besparice odavno sam odustao od ovog certa, ali je Boki bio jako uporan i bukvalno me naterao / odvukao. Mireta nije trebalo puno nagovarati, tako da smo nas trojica zapalili za Novi Sad još nešto posle sedmice. Fruška gora je bila prošarana munjama sa naše leve strane, ali nekog posebnog nevremena nije bilo. Sem dosadnog pljuska, koji nije omeo Bokija da traži pivo u Limanskom parku, i pozdravljanja sa likovima koje nismo videli decenijama, ja lično nisam imao nikakav predosećaj kakva će biti svirka. Nisam nikad bio prevelik fan Negative Approach, dugo ih nisam pustio u plejeru i nekako sam propustio čitavu ovu epidemiju oduševljenja što će nesumnjivo kultni bend svirati i kod nas. Veliki pozdrav ovde za ekipu iz Smedereva koja je došla, takođe je veći deo Beograda došao, neke od njih nisam video godinama, a fizičke promene (čitaj: udebljali se svi!) me nisu zbunile. Uz standardno…
Godinu i nešto nisam bio na svirci, a i pre toga ne mogu da se pohvalim redovnošću, pa ispada da idem samo onda kad svira Potres, koji, poput moje koncertne neredovnosti, nisu svirali preko godinu i po dana, ali ipak nisu bili skroz neaktivni, već su vredno spremali novi materijal, koji će se naći, nadam se, uskoro na EP-ju sa šest pesama. Upravo je i to bio jedan od razloga što sam želeo da ih gledam uživo, taman da vidim kako neke od tih pesama zvuče na koncertu. Elem, standardno smo Mire i ja došli na vreme i za razliku od drugih bez problema našli klub, jer smo već bili u njemu. Klub Babel, nekada Lajka se nalazi na šestom spratu neke zgrade u Takovskoj, zbog čega mnogi imaju muku da nađu ulazna vrata, gde se liftom dolazi do poslednjeg sprata. Omaleni klub je prepun i kad ima sto ljudi,…
Lomim se već nekoliko dana, kako opisati svaki detalj koji me je impresionirao proteklih nekoliko dana na ušću hladne Soče i malo hladnije Tolminke. Pa lako. Japanke na nogama, peškir pod ruku, u drugoj led-ledeno točeno, prelep dan i pusti misli nek ih talasi nose. Da, tu baš, na samom ušću, je i bar i muzika u fazonu rocksteday, tradicional 2tone ska, pa drugi dan malo fazon Strife, pa treći dan punkeraj Trula Koalicija, Bad Religion...malo gruvanje, taman te lepo zagreje, a ti onda smočiš na nekoliko sekundi svoju preplanulu figuru u 13°C hladnu reku. Pa opet, novo pivo i u krug četiri dana. Oko tebe multilingvalno područje, svi se ama baš isto dobro zabavljaju kao i ti. Kolektivno zatupljivanje nadražaja svedeno u jednoj reči - holiday! Bio sam ja i prošle godine, ali samo jedan dan. Toliko mi je bilo lepo da sam poželeo ove godine full ugođaj. Kamp!…
Ostalo je malo do kraja. Kako vreme prolazi, moj spisak-za-odgledati je sve preškrabaniji, a utisci sve jači. Naravno (da ne nabrajam) kilograma sve više, kose sve manje i sat i po vremena čekanja u redu ispred Petöfi Csarnoka sa par hiljada dečurlije, koja jedva da ima trećinu mojih godina. Svakako te sve gubitke može nadoknaditi jedan dobar koncert. Pa videćemo... Sećam se da je izlet u Budimpeštu devedesetih bio jedino normalno rešenje, jedini izlaz (dok se nije pojavio novosadski), Sziget najveći festival na koji je srpska punkerska cokula/patika mogla kročiti, a onda smo joj okrenuli leđa. Pa i neka smo (u neku ruku)... Ovde je sve ovo postalo pomodarstvo, ili sam ja malo zatucan, pa kaskam za sveCkim modnim punkerskim detaljima. Kako bilo, evo da obnovimo gradivo i čekamo još deset godina da se mesija Rise Against spusti na naše tle; ako to tada još uvek bude bilo naše :-)…
Prilazimo Vukovom spomeniku. Grad je prepun policije, marice na svakoj raskrsnici. Verovatno je nastup Nadimača prijavljen kao nastup velikog rizika. Ali ipak ne, to je zbog utakmice Partizan - OFK Beograd, a već sam mislio da ce biti "Hapsi sve" :-). Svirka je najavljena za 20h. Dolazimo oko pola devet, čuje se tonska Azazela. Znači početak ni blizu :-). Ispred kluba već ima gomila ljudi. Šta je ovo?! Thrasheri, skinsi, pankeri, darkeri, bajkeri, rockeri?! Najavljena tuča?!  Sveje ličilo na jedno ogromno bure baruta koje samo sto nije eksplodiralo (da bih vam lakše dočarao sliku zamislite omot alubma D.R.I. Thrash zone).  Ali ne, ipak nije najavljena tuča, svi su sa osmehom na licu, niko nije protiv drugog, svi su zajedno i došli su da podrže Nadimač. Ovo se retko viđa na drugim koncertima, bend koji je uspeo da skupi toliko različitih ljudi u jednu celinu.  Vreme odmiče, a svirka još ne…
Strana 3 od 8
JoomlaMan