Prijava Registracija

Prijavite se na sajt

Korisničko ime
Šifra *
Zapamti me

Napravite nalog

Polja (*) su obavezna.
Ime
Korisničko ime
Šifra *
Potvrdite šifru *
E-mail *
Potvrdite email *
Captcha *
RELOAD_CAPTCHA
Metal Day je sad već tradicionalni metal festival koji se petu godinu održava u okviru Šidskog kulturnog leta. Ove godine nastupili su Nominal Abuse (Novi Sad), Putrid Blood (Šid), The Southern Society (Subotica), Counterignition (Kovin). Ogromna bina, odlično ozvučenje. U backstage-u popilo se bure piva, pojelo 10 kg. roštilja, ovom bendu trebalo je ovo, onom bendu trebalo je ono... UFFFFFF... Pisanje izveštaja sa koncerta od strane organizatora istog, vrlo je nezavalan posao :-). Organizatori su tu i nekoliko dana pre koncerta, sve vreme su na telefonu sa bendovima, toncima, mesarima... tu su za vreme koncerta, posle koncerta... i gle čuda, od silnih obaveza retko šta vide i čuju. Ali eto, nešto se ipak krajičkom oka i uhvati, pa da počnemo. Prvi na binu izlaze novosadski grindcoreri Nominal Abuse, Nikola podignutim i prekrštenim rukama daje znak i počinje ludilo! Malobrojni fanovi prilaze bini (ipak je 20:30h), iz lokala prekoputa trga vide…
Najava za ovaj koncert od pre mesec dana me je veoma obradovala, pošto je Strung Out definitivno jedan od mojih omiljenih bendova. Nisam bio preterano oduševljen što će biti u sklopu takmičenja u ekstremnim sportovima, ali kad je džabe nemaš pravo da se buniš. Ne znam zbog čega se uvek cimam da ću da kasnim, pa onda krenem ranije i smaram se do početka? Pošto je lokacija skejt parka jako zgodna, mesta za parking je bilo koliko hoćeš, ali smo za svaki slučaj parkirali na keju. Malo pešačenja i za koji minut smo stigli na mesto događaja, na kome su klinci sa skejtovima, rolerima i bmx-ovima bili u ogromnoj većini. Verovatno smo nas par ludaka koji smo došli na Strung Out bili poput padobranaca. Stigli smo nešto posle pola 11 i u tom momentu je počelo finale sa bmx-ovima. Par spektakularnih poteza je izmamilo ovacije prepunog gledališta, a ja nisam…
Godinama nisam bio na Exitu, možda još od Slayera, iskreno ne pamtim da li sam bio posle toga. Puno vremena prošlo, a Exit se poprilično promenio. Nisam ljubitelj dotičnog festivala, ali dolazak kalifornijskih legendi Bad Religion me je naterao da dignem dupe i posetim Petrovaradinsku tvrđavu. Kada sam pre par meseci saznao da će Greg i ekipa gostovati u Srbiji blago je reći da sam doživeo pozitivan šok. Međutim, kako su se dani pred Exit približavali, tako sam bio rezervisaniji da li uopšte da odem, jer 3000 dinara za jedan bend nije baš mala cifra. Zašto kažem jedan bend? Program ovogodišnjeg Exit-a je tako loš da i pored truda nisam uspeo da pronađem ništa drugo zanimljivo. Ali da krenem redom. Iz Pazove smo zapucali još pre petice, sunce je upržilo kao da idemo u Saharu, a ne na koncert. Već pre Petrovaradina se provali da ima pun kurac stranaca. Parkirali…
Fotke: Duško Damjanović ..."biće skoro propas' sveta, nek' propadne nije šteta" vrzmalo mi se po glavi te večeri. Samo što sam ja pre koncerta mislio da će 21.12. doći na Vidovdan, kada će se dva kolosa naći na novom stageu, proširenom i sa novim zvujama, oduvati nas i mi u transu odemo da umremo. Međutim i ovakav prvoborac, sa tolikim koncertima u karijeri, malih, velikih i dobrih i loših, kad pomislim, ja sam bre sve skoro i video i čuo, ne lezi vraže, proročanstvo sa početka je ipak naklonjenije Majama. Sedi-jedan! "Ćele-kula pod naponom" (na to me asocira DBS logo), je prošle godine u Ciklonu napravila neviđenu feštu. Jedino što sam ja mislio da mnogo više ljudi sluša ovaj bend i bilo mi je potpuno neshvatiljivo da se Lemilica TTB odlučio za tako mali klub. Na dan koncerta mi je bilo jasno i zašto. Solidno popunjen Ciklon, u prevodu stotinak…
Fotografije: Duško Damjanović Obožavam kada su svirke van strogog centra Beograda, a lokacija splava Lađa je verovatno jedan od najlepših delova Beograda. Prelep pogled na Savu, Kalemegdan i Stari grad izgleda impresivno, šetanje uz obalu osvežavaće, a zvuci sa Potresove tonske probe odjekuju okolinom. Nismo se preterano žurili unutra, a dolazak drugara Duleta, koji se spremao za još jedno fotografsko hvatanje koncertnog momenta, je još više usporio naše želje za ulaskom. Tek kada je poveći broj ljudi krenuo da ulazi i mi smo se uputili ka ulazu na splav. Prvi utisak o prostoru je fenomenalan. Poluotvoreno, sa pogledom na reku i Beograd, nimalo zagušljivo, ne preterano veliko, ali dovoljno prostrano da se uživa. U publici goooomiletina klinaca, naročito devojčica. Kao da su došli sa neke ekskurzije, klinci su napravili fantastičnu atmosferu pre nego što su njihovi školski heroji krenuli sa svirkom. Fat Kid Loves Cake su valjda srednjoškolci, prepuni entuzijazma,…
Još odavno sam ovaj dan precrtao da ću izlaziti iz kuće, ali kako se datum približavao tako se u mojoj glavi nešto kuvalo, i na kraju sam prelomio da odem. Možda je glavni razlog bio i što sam prethodno gostovanje ovog legendarnog benda propustio, a nikad ne možeš da budeš siguran da li će doći još koji put. Nekih posebnih visinskih priprema za koncert nije bilo, niti sam preslušavao stare/nove snimke, gledao koncerte na netu... Jednostavno sam otišao kao da je u pitanju sasvim običan događaj. I možda je bolje tako, jer sam bez ikakvih očekivanja došao, a otišao prepun neverovatnih utisaka. Gledali smo prethodnih godina mnoštvo odličnih stranih bendova, od Agnostic Fronta, Madball-a, preko Stretch Arm Stronga i da ne nabrajam dalje, ali mogu slobodno da kažem da bolji bend i bolji nastup od ovog koji je SOIA otprašio u prošli petak nismo videli! Sam pogled na plakat i…
Kucam naslov i setih se kako smo često u istom upisivali i cenu ufura i broj posetilaca manifestacije i raznorazne slične gluposti, te ovaj put opčinjen tim memory laneom upisah datum (14 godina i 3 meseca nakon poslednjeh gledanja); ako je bilo još jednom između, oprostite na neistini. Svakako, smatrao sam da je rupa poput Marshalla nedostojna ovakvih veličina šumadijskih posela i sabora i da će više nas rudimentaraca pohrliti na snošaj glasnogovornika Toze Rabasse i Mesije današnjih dana. Ipak, 90-ak nas brižno odabranih monaha upotpomognuta i linijom odbrane Kraljevskog Ragbi Tima pokušasmo srušit' kavez u koji su smešteni muz'ćari, no zavario majstor taman kako treba. Nego, ajd od kraja što bi babe, majke srpskih junaka rekle. Predgrupisanje izvršiše Stvarnost U Sarmi (S.U.S). Ovaj put mi je setlista bila taman-potaman. Ne znam zašto, al' baš mi je legla :-) Morao sam ovde malo da uozbiljim recenziju, kako ne bih odudarao…
Demorališuće je kada moraš sâm sebi u usta da uskačeš i grizeš se za jezik, kako bi oni koji vole da se tapšu po ramenu bili zadovoljni. To prepoznajem na svakom koraku i gadi mi se. Pa nek vam bude. Na mene je uvek inat uticao da budem bolji. Kada me neko dotakne negativnim komentarom, ja se lepo zahvalim, pa poradim na spornom geslu. To ne znači da se povinujem, već ne zabadam više prst u oko kada nemam podršku, odnosno istomišljenike. Šta reći za prethodne komentare. Citiraću gospodina Drčelića, tržišnog inspektora iz Gornjeg Milanovca, u narodu poznatijeg kao ex-pevača Trule Koalicije: "isterivali smo ono što nismo znali da li postoji, aplaudirali onome, što nismo razumeli". Izvinjavam se Milanovčanima, uz obrazloženje da mi nije bila namera da ikoga ljutim. Volim ja i Nikovu fabriku i sva ostala veselja na kojima sam bio i mislio sam da je pozitivno ako neko…
Prvo poluvreme utakmice je završeno nerešeno. Bilo je par dobrih akcija i prilika za gol, ali prečka, stativa i dobro postavljena odbrana su kumovali ovakvim rezultatom. Verovatno bi bilo najpoštenije obraditi materiju do detalja, jer su se svi bendovi sinoć potrudili maestralno. Suvereno su vladali binom svi do jednog. Ali, ja bih ovaj put da vas poštedim suvišnih informacija i poput Davora Gobca u Ratu bendova, rećiću svi ste mi bili super. No, pošto ja nisam "Dado", moraću o svakome ponešto. Stvarno su se trudili, za razliku od navijača. Izveštaj sa utakmice u stilu Milojka Pantića kreće SAD! Najstariji borci su SOK91, brzo, kratko i bučno. Iskusno do koske! E sad, ima detalja oko sviranja gitare, ali nastup kao nastup, ostavio je utisak. Meni lično je više prijao onaj iz Smedereva jesenas. Bila bolja atmosfera, a ovde, sem gromoglasnih aplauza i drmanja noge iz kuka, ništa više nije zabeleženo. Mali…
Strana 4 od 8
JoomlaMan