Mnogima je Joey Cape poznat isključivo po radu u Lagwagonu, bendu koji je jedan od najzaslužnijih za formiranje zvuka Fat Wreck Chordsa i kompletne kalifornijske melodije. Međutim, on je takođe imao i sjajan indie projekat Bad Astronaut, koji je potrajao tri albuma. Takođe, svira i u super all-star bendu Me First And Gimme Gimmes, sa ludacima iz NOFX, Swingin Utters… Na kraju, mnogima je nepoznato da mu je ovo drugi solo album. Doduše, prvi je bio split sa No Use For A Name, ali nema veze. Bridge je izuzetno emotivno ostvarenje ostvarenog muzičara koji očigledno ima još kečeva u rukavu. Ljubiteljima Lagwagona će ovo biti posebno zanimljiv album pošto su čak pet pesama ustvari akustične verzije sa poslednjeg EP-ja I Think My Older Brother Used To Lister To Lagwagon. Da se razumemo: ovo nije za svakog. Čak i za nekog ko voli akustičnu muziku i uopšte ne prati hc/punk scenu. Neke od Lagwagonovih pesama su odlične i u akustičnoj formi (No Little Pill pogotovo), dok nekima fale distorzije da bi dobili oštrinu (recimo dosadna Memoirs And Landmines). Obožavaci su dugo čekali na album i pojedinci su bili razočarani zbog toga što pola albuma čine pesme koje su već čuli. Verovatno su u pravu i oni koji kažu da je ovo idealna prilika da se neke pesme čuju na drugi način. Meni jedna od najzanimljivijih je Canoe, vokalno fantastična pesma, u kojoj je na kraju učestvovala i ćerkica samog autora. Čežnjiva nostalgija u The Ramones Are Dead govori o mladalačkim danima čuđenja i iščekivanja. U Who We’ve Become Cape naveoma iskren i emotivan način govori o ženi i ćerki: Everyone finds someone / Maybe I found you / Everyone finds someone / Baby I found two. Možda nekom sve ovo zvuči previše njanjavo, ali ako stvari postavimo u pravi kontekst shvatićemo da pesma ustvari prelepa uspavanka otpevana direktno iz srca. Ta iskrenost daje albumu veličinu i dubinu. Kako se album bliži kraju, biva nam jasno kakav je fantastičan muzičar Cape. On peva o životu: tragedijama, padovima, ljubavi i gubitku. Peva poeme iz srca i to otvoreno pokazuje. Tokom nekoliko poslednjih godina svedoci smo da su poznate face iz punk rock sveta objavili albume u akustičnoj varijanti: Greg Graffin, Trevor Keith, sada Joey Cape. To su ljudi koji pišu inteligentne, emotivne tekstove preko žestoke brze melodije i razarajućih bubnjeva. Kada ogole čitavu muziku, ostavivši samo jednu akustičnu gitaru, evidentno je koliko velik talenat leži iza ovih ljudi. Bridge je album koji me nije ostavio ravnodušnim. Izuzetno ostvarenje izuzetnog muzičara.
Suburban Home Records
www.suburbanhomerecords.com
www.myspace.com/joeycape
