KBO! – Drugarska stvar

49

Ushićen što KBO! gledam tek 34. put, gotovo da nisam ništa ni jeo toga dana kada je trebalo da se pomereni koncert održi, gde ću moliti, preklinjati i kumiti da dobijem jeftin ulaz i povoljnu cenu za CD. S obzirom da su ovaj CD i moj fanzin vršnjaci, izgleda da je Vuja imao više sreće (what?). Ne znam koliko ste upućeni u 21 godišnji rad benda, ali svaki put vaša faca ostaje ukočena usled izbezumljivanja, koje je reakcija na ono što uši čuju. Tu vam se čula iz momenta posvađaju. Sećam se da je prošli put (1997.) padao sneg 13. aprila kada sam radio interview sa Acom i pazario novi album. Identično sam reagovao. Zvuk cevi orgulja sa Svetla Ludila, uz maksimalno bolestan omot je bilo dovoljno da neki zamrze KaBeO! do kraja svojega života, dok je na nas metalce ostavio sušto-suprotni dojam. O ranijim esencijama da ne trošim reči i vaše dragocene sate na Internetu. Pre godinu dana ste imali priliku da se prošetate kroz istoriju disko i pop muzike i koliko sam primetio, nije preterano ganuo masu. Šteta. Kažete vi, dosta više, pređi na stvar. Evo, ček… ček… sad ću. Drugarska stvar je album sa 11 celinskih i 2 bonus pesme. Krenimo od pozadi. Bonus je dakle skinut sa kompilacije KG bendova od pre par godina, gde ste mogli da naslutite u kom pravcu se muzika KBO! kreće. Ko nije imao priliku da čuje, magarac. I tako, pomislim ja, po preslušavanju kompilacije, dobro je, nisu ukrizirali, kad oćeš iznenađenje. Potpuno novi fazon koji je toliko zamršen da ga ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep. Oću da kažem da ima takvih sprdnji, da to nije normalno ili bar ne za KBO!. Neki mi najavljivaše (u pičku materinu, svi mi nešto najavljuju, nikako ja nešto prvi da čujem i preporučim drugima) kao Bad Religion u punom sastavu, međutim, ako treba s tim da se uporedi, onda neka to bude Suffer album. Mada, kec i tri rifa su odlika KBO! svirke, te mi se B.R. nikako ne uklapa u sliku. Dosta se dugo miksao album i nema šanse da bude loše, te ga svima preporučujem 3x dnevno pre i posle jela. Jako relaksirajuće melodijice regulišu vam varenje i otpuštaju mozak na otavu. Ima navijačkih, kladioničarskih, glasačkih, klasno-svesnih,… pesama i svaka na svoj način; hit za sebe. Koncentrisao sam se pretežno na laganije stvari poput Prazan broj, Za Evropu, pa onda se nižu bonus 1 (Zgubidan), pa Hej, Drugarska stvar, O, ne,ne!, Moja država, pa kao sa Zvonceka ispala 0, 1, 2…. Od žestina tu su preorani drumovi, definitivno. Riljanje u fazonu Discharge zvano What Can I Say, Majmune!, Glasačka, Bogat šljam, sa svojim HC rifovima prave spregu sa Svetlom ludila, za koji mnogi kažu da ne prepoznaju KBO!. Ovo je čist dokaz. Skinuti su samo chorus i eq efekti sa gitara i dobili ste nove pesme, koje liče na prastari KBO!, a ipak u fazonu ”cevi”. Mnogima će ovaj album zapušiti usta, zasigurno, a vi koji ste se kroz moje recenziranje osetili prozvanim, poslušajte NOVI KBO!

KBO! Records

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime