Kult Ov Azazel – Oculus Infernum

61

Drugi album najboljih floridskih, i šire, Black Metal službenika – Kult ov Azazel sa svojim Oculus Infernum iz 2003 god. se vinuo u same ponore BM produkcije i gotovo prešišao sam UG, ako je ikada i boravio tu. Moram priznati da me je gomila Sympho-Black vrištavaca poprilično udaljila od praćenja ove scene, koja je sada, našla najreprezentavnijeg predstavnika u monstruozno okrutnim i nestvarno brzim – fanatičnim sataninim poklonicima. Na ovom albumu sve funkcioniše savršeno, i sve je odlično uklopljeno. Žestoka i brutalna svirka i melodija koja samo upotpunjuje opšti utisak. Gitarski rifovi, okrutni i reski, čini mi se da, precizno seku parče po parče sa mog lica. Uf, jebo te šta uradi ovaj bubnjar?! On kao da nema stalnu adresu na ovoj planeti. Od Death M. lupanja i konstantnog presinga na duploj pedali sledi vihoroviti prelaz na još veće brzine ravne grinderima. Dosta kompletnije izdanje od prethodnog – Order Of The Fly produkcijski sjajno rešeno – toliko sirove žestine i brzine, a nigde preterane muljavosti i suvišne buke. U ovih 45 minuta konstantnog granatiranja strpano je 8 bogohulnih himni, 57 tišina od po 6 sekundi (dakle, simbolika je očigledna) i poslednja stvar – obrada Beherit-ove Black Arts. Nosioci KOA – Xaphan i Xul su se, naizmenično, nadmetali u pisanju stihova ko će uraditi bogohulniji text. I zaista, i pored toga što ne videh neke velike lepote i umetnosti u samim textovima gde, ipak, dominira gomilanje bogohulnih izraza i satanskih usklika. Osetih onu brutalnu – direktnu oštrinu i jasnost gde nema šta da se čita između redova. Osetih ledenu mržnju prema čovečanstvu, destrukciju boga i svega što je propovedano 2000 god. Vrlo pragmatično obrazloženje postojanja jačih, tj. satanista i jedina svrha, trenutnog, postojanja, onih, sklonijih Hristu je njihova žrtva. Po X&X svet je mnogo prljaviji, a to je realnost i suština. A druga strana je mnogo utopističnija i lažljivija. Br… da ovo ne doživljavam, samo, kao dobru zabavu usro bi se u gaće i uskočio u najbliži bunar. Širenje ovog nihilističkog pokolja ušiju omogućio je Arctic Music Group na čelu sa Phil-om iz (legendarnih) Malevolent Creation, sa kojim, by the way, Xaphan svira bass u zajedničkom projektu Hateplow. Na ovako stilski raznovrsnom (u okvirima Death – Black Metal-a), a opet, sjajno zaokruženom izdanju teško je izdvojiti neku pesmu. Sve su ubitačno probojne od prve Rex Infernum In Exelcelis do poslednje Perpetual Demise of the Bastard Son. Još jednom, sam vrh svetskog Black Metal-a – Remek delo čiste tame.

Arctic Music Group Records
K6U6L6T@kultovazazel.com

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime