Last Chance To Dance #11, 28. decembar 2010. DAN 1

89

Prvo poluvreme utakmice je završeno nerešeno. Bilo je par dobrih akcija i prilika za gol, ali prečka, stativa i dobro postavljena odbrana su kumovali ovakvim rezultatom.

Verovatno bi bilo najpoštenije obraditi materiju do detalja, jer su se svi bendovi sinoć potrudili maestralno. Suvereno su vladali binom svi do jednog. Ali, ja bih ovaj put da vas poštedim suvišnih informacija i poput Davora Gobca u Ratu bendova, rećiću svi ste mi bili super.

No, pošto ja nisam Dado, moraću o svakome ponešto. Stvarno su se trudili, za razliku od navijača. Izveštaj sa utakmice u stilu Milojka Pantića kreće SAD!

Najstariji borci su SOK91, brzo, kratko i bučno. Iskusno do koske! E sad, ima detalja oko sviranja gitare, ali nastup kao nastup, ostavio je utisak. Meni lično je više prijao onaj iz Smedereva jesenas. Bila bolja atmosfera, a ovde, sem gromoglasnih aplauza i drmanja noge iz kuka, ništa više nije zabeleženo.

Mali predah i sledeći su Path of Decay. Ako se vratimo na promociju Last Breath fanzina, spominjao sam, sada već ustaljeni problem sa zvukom u Ciklonu. Moj savet je da se uvede čvrsta ruka i da se zabrani muzičarima da se odvrću na pojačalima koliko je njima drago, već onoliko koliko tonac misli da treba. Ja Bobi i Borisu verujem, tako da savetujem kolegama iz bendova, slobodno se prepustite njima i svima će nam biti lepo. Path su baš izpunkerisali svirku. Mislim, mnogo je tu alternativnog i new wave zvuka, modernih neo punk uticaja, ali vidi se trud i za razliku od prošlog puta, kada sam ih gledao u Novom Sadu, napredak je evidentan. Svideli su mi se baš, iako sam morao da ih slušam iz hodnika.

Utakmica Soulcage umalo da bude prekinuda zbog incidenata na tribinama. Obezbeđenje je pravovremeno reagovalo. Odavno im nisu bile uposlene ruke, te evo prilike kod rudimentarnih Milanovčana. Imaju mnogo neartikulisanu publiku, koja ne zna brate da se ponaša. Pljuju po svemu i u izveštaju sa KBO! možete pročitati na šta konkretno mislim. No, bend je odprašio muški. Par zadnjih pesama je ‘ladno mogao Aca Todorović da odpeva, jer su preslikane Hitman. To nije dobro. Jeste da oni praše dobro uživo, već po treći put su to meni dokazali, ali malo inventivnosti nije na odmet. Meni je super, ali mislim da na ovom putu nemaju budućnost.

All Except One sam možda na nekom forumu iz čiste predostrožnosti stavio na listu pomodarskih balavaca, ali ne po zvuku i predstavi na terenu, jer u tom trenutku nisam znao o čemu je reč, već zbog zastave. Boje Petrovgrada mi nisu omiljene, jer je to termin preuzet iz desničarski orijentisanih krugova u Zrenjaninu, a oni se deklarišu upravo kao Petrovgradski bend. Pobili su me vrlo jednostavno, upravo svojom igrom pred Death By Stereo. Opalili su mi šamar i rekli matori, mi jesmo to što jesmo i to radimo jako kvalitetno, ako ti se ne sviđa, PALI! Sinoć isto. Kontinuitet predobrog sviranja se nastavio, ali samo u početku poluvremena. Digli su stadion na noge, kao i Soulcage, ali ovaj put Petrovgradska frakcija nije imala posla za redare. Odjednom, desio se prekid i do kraja veoma prosečno. Kao da su izgoreli u svoj toj euforiji. Potpuna transformacija iz predobrog u veoma, veoma prosečno muziciranje. Štera, a oni su jedini imali čistu šansu za gol. Stopostotnu!

Za kraj, doduše, sada već u produžecima, jer je mnogo vremena potrošeno na izmene, Blank File. I ovaj bend je bio vredan. Od prvih snimaka iz Paradox studija, do današnjih radova, transformers.. .ili je to performens… Da, bilo je jedno i drugo. Pera je kao na exerima driblao svoju igru života, međutim, vremenske nepogode merene u minusima Celzijusovih, nisu bile otopljene energijom koju je ovaj mlađani momak ispaljivao. Eto još jednog dokaza, da treba slušati trenera-tonca. Preglasan je bio, te nigde vokala. A ta muzika se i bazira na melodičnom i terciranom pevanju, horskim duplexima i sl. Šteta. Ionako nakalemljeni aranžmani nisu dozvolajvali da sav taj dribling dođe do izražaja. Može se reći minijaturni fijasko, ali pošto je publika desetkovana, nije ni neka šteta većih razmera. Meni je super pozitivno što se on tako ponašao i podržavam to. Šteta što ovo nije SAD. Takođe, malo je previše nositi na svirci tampone u ušima i iste patike s drugim gitaristom, treba se malo doštimovati i pustiti basistu da i on malo zasvira, ali kako rekoh, sve mi je bilo te večeri SUPER! Naročito kada vlada tako turobna atmosfera.

Za večeras se otopljenju s juga nadam. Pišemo se sutra.

Prethodni članakSecret 7 Line – Dance Like No Tomorrow
Sledeći članakMoment Of Clarity – Controlled?

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime