Life Is Bonkers – S/T

63

Ovo je nešto najrevolucionarnije što mi je stiglo sa Američkog kontinenta, i teško da će ikada stići nešto luđe. L.I.B. je bend dvojac iz Sakramenta koji teži, ruku na srce kao prosečan petočlani sastav. Čovek koji teži za četvoricu je Michael Jay Mayhem đitra i pozadinski vokal i Genetic James – vokal, klavijature i programi. Bonkersi su u svojoj svega dvogodišnjoj karijeri postali jedan od najpominjanijih i najznačajnijih bendova undergrounda danas. Njihova muzika predstavlja najiščašeniju fuziju sint popa i panka u svojoj mračno provokativnoj varijanti. Muzika je vesela, srednjeg ritma, zašećerena konstantnim klavijaturama koje daju štimung opičenosti i neozbiljnosti. A pevanje je glupiranje u stilu najotkačenijih Pistolsovih pesama koje je Johny otpevao na Great R’nR’ Swindle. Da, to jeste tako, ali samo pri površini. Sa malo više udubljivanja, ne toliko u muziku koliko u text stiče se jedan puniji pa i pomalo gorči utisak. Naime u svojim pesmama kao što su Bonkers Brigade, I’m an Elephant i You Don’t Know slom i devijacija zapadne civilizacije nikada nisu zvučali tako zabavno i realno. Naročito u pesmi I Hate My Family – I Hate My Mother / My Deadbeat Dad, And My Bully Brother / I Hate Them Equally / For What They’ve Done To Me / I’m Sorry It’s True/ I’m Just The Same As You. Za mene je to šokantno; uglavnom se svi trude ko će se više zahvaljivati svojim roditeljima samo zato što je to kool iako nisu ničim to zaslužili. Čak i obrnuto. U 7-oj pesmi prave sprdačinu na račun buljaša, ups, oprostite pedera, ovaj, homoseksualaca. Tekstovi su najčešće u prvom licu I’m An Elephant (pa, mislim, podsećaš), I Hate My Family, I Hate Skits. Ima tu i jedna navijačka naravno o Kingsima Kings Of The Court. Verovali ili ne tu je i Anarchy In The UK možda i najbolja obrada koju sam čuo, a čuo sam ih pun kurac. Ko god uzme gitaru u ruke od metalaca ili punkera, a ne zna šta će, pa ajd’ Anarchy… L.I.B. je jedan od najzabavnijih bendova za slušanje. Neki renomirani kritičari ih porede sa They Might Be Giants u njihovim najluđim momentima. Najveća mana je što nisu nigde pomenuli među Kraljevima bar Peđu Stojakovića, Divac je već opevan. Gotovo neoprostivo. Ja ću samo napisati It’s Time For Fun, It’s Time For Sin / It’s Time To Be Bonked Once Again – The Bonk Brigade Is Coming

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime