Limp – S/T

62

Posle zaista duge pauze od tri godine, moj omiljeni Honest Don’s bend se vraća sa svojim dugo očekivanim trećim albumom. Limp je pop bend koji je sve privukao svojim krajnje jednostavnim i nadasve simpatičnim melodijama. Muzika je u nekom sporijem i srednjem tempu, vokal je fenomenalan i definitivno je jedinstven. Tekstovi se vrte oko nekih suštinskih životnih pitanja. Prošli album Guitarded je nešto najbolje što je ova etiketa ikada izdala. Novi bezimeni album je izašao u februaru 2002. godine, upravo tri godine posle svog prethodnika. Uvodna pesma Oh No je prava zarazna Limp melodija, ali pomalo melanholična, što nije bio slučaj sa prethodna dva izdanja. Nakon preslušanog albuma uviđam da je čitav album nekako previše mračan i neoptimističan. Najočiglednije se to potvrđuje u odličnoj One To Ten sa totalno mračnim stihom (You’re one on a scale from one to ten… Lesson learned and time was spent, so much for the words you meant). Vidi se da su momci prilično sazreli kada su tekstovi u pitanju. Muzika je više-manje ista kao što je bila, jer su melodije i dalje zarazno jednostavne. Produkcija je čista, tačna i precizna; bez ijedne jedine zamerke, a radio ju je naravno Ryan Green. U početku sam teško uspevao da se naviknem na relativno nove stvari u vezi ovog benda, ali mi je posle više puta preslušanog izdanja sve ipak veoma prijalo. Album ostavlja slušaoca u višesatno razmišljanje, čime su napravili pun pogodak. Svima preporučujem ovaj album, jer im u pop melodiji nema premca.

Honest Don’s: P.O. Box: 192027 San Francisco, CA 94119-2027, USA.

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime