Living With Lions – Holy Shit

51

Šta se dešava kada prosečan pop-punk bend napravi omot u obliku biblije i nazove ga Holy Shit? Amerikanci itekako pate za senzacionalizmom, čak i na pank/hc sceni, pa i ne čudi da je ovaj kanadski bend isplivao iz sopstvenih govana i uspeo da se popenje na pozornicu, a ostaje samo pitanje da li će na njoj ostati dok ne prođe tri dana kao i svako čudo ili će uspeti da unovči sranje koje su napravili? Kad kažem sranje, citirajući naslov albuma, to bukvalno i mislim. Par godina postoje, izbacili su dva totalno nebitna albuma, naročito na sceni koja je zatrpana sličnim bendovima. Ipak, momci se nisu predali, promenili su značajno postavu, doveli za prc boljeg pevača, smutili par dobitnih akorda i napravili album koji može da se svidi daleko šireg krugu ljudi i onog koji ih je do sada pratio. Posle par puta preslušanog albuma jasno mi je da je teško pronaći bilo koji momenat za koji mogu da kažem da predstavlja karakternu crtu ovog benda. Nemaju ništa što bi ih izdvojio od krda. Pevač je toliko očajan u nameri da preslika Hot Water Music da što se album bliži kraju ispada sve patetičniji. Pevanje na granici emo-a, predvidljive melodije i smoreni bubnjar su još neke stvari koje sam primetio. Basista tu i tamo uspeva da pokaže da i u ovakvoj postavci može da odsvira par dobrih stvari, mada je i to nategnuto; možda sam se ja previše upinjao da nađem nešto što valja. Melodija je muzika za koju živim, ovo jeste melodija, ali je toliko njanjava, kenjkava i bez žara, da vam dođe da se ubijete kad ovo preslušate. Muzički su preslikani Tooth And Nail bendovi sa početka novog milenijuma, par sporijih, par brzih pesama, plastičan zvuk bubnja. Primetan je nedostatak pravih bekova, zvuk je dosta tanak, kao da je sve sklepano na brzinu. Najgore od svega je što nigde ne primetiš talenat koji na nekom sledećem albumu može da ispliva. Ovo je suvi prosek i teško je očekivati nešto bolje. Sem ako opet ne izmešaju karte što se tiče članova benda. Ako ste zaljubljenik u melodiju ovo vam svakako ne preporučujem, nije zdravo ni za psihu, ni za uši, a ako ste povremeni konzument melodičnog panka, onda vam ovaj album može poslužiti kao katalizator za izazivanje besa, bez ikakve kontrole. Jednom rečju, ovo je užas.

Adeline Records
www.adelinerecords.net
www.myspace.com/livingwithlions

Prethodni članakDinosaur Bones – N.Y.E. (Official)
Sledeći članakThe Cute Lepers – Adventure Time

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime