Dođe i petak veče, dan da se izađe na vazduh iz smrdljive štamparije… Posle mnogo reklamiranja (po radio-stanicama) i ubeđivanja gitariste Krawa (Davida) smilovao sam se i dovukao do jebenog Kamelota (sa kolegom Bassaram). Pošto nisu imali predgrupu (ne znam zbog čega – ustvari možda i znam?!? – neka razmisle i procene čitaoci) kreću oko 23:30 sa bačko-petrovačkim izlivom melodičnog punka (koji izraz). Zvuk je bio očajno podešen, na prvi pogled učinilo mi se da je Play Back verovali vi ili ne, ali istina je; zvuk gitara kao neke plastične igračke, jebem ti današnju elektroniku! … I u dosta letargičnoj atmosferi pred oko stotinjak ljudi počeše svirati i promovisati novi drugi po redu album. Ne da su ga ispromovisali nego samo tako!!! Svirali su neverovatnih 40 minuta i to za samo 30 dinara. Zbog čega samo 40 minuta??? Zamislite bede kada bend padne na provokaciju dečkica od 15-16 godina iz publike!!!! Naime o čemu je reč? Posle odsvirane HIT- pesme sa prvog albuma TATATATIRA i tišine (usleđene posle iste), deran iz publike promumlja, citiram: Na tom ste i nivou da svirate dečije pesmice. Ovo neću komentarisati, a dodaću da su posle te rečenice odsvirali još jednu ili dve pesme i sišli sa bine. Pravi punkeri!!! No, da se vratim i rezimiram svirku. Te večeri Lude Krave su nam promovisali ne samo novi album, nego i puno više od toga, svirajući pri tome 4 (možda 5) novih pesama sa toliko očekivanog nam novog albuma. Zaključak: Verovatno će proći dosta vremena kada će Lude Krawe svirati ponovo u NS-u, ali verujem da će još mnogo, mnogo duže vremena proći da se ja zateknem na njhovoj svirci, pa makar bila i 30 dinara.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #3, marta 2000.
