Teško je naći prave reči da opišu ono što se nalazi na sledećim stranicama. Ostao sam bez reči kada mi je poštar doneo pismo i odgovore od pevača benda Member of da Family… Četrnaest velikih, gusto ispisanih strana, sjajna, otvorena i iznad svega veoma iskrena razmišljanja Vedrana, uz moja solidna pitanja, čine ovaj intervju sigurno najboljim koji se ikada pojavio na stranicama ovog fanzina. Ja sam sigurno ogrešio dušu svojim pisanijem u prošlom broju o ovom bendu, ali se nadam da ću naći iskupljenje u ovom broju. Vedran je to znao da iskoristi i dobro me je poklopio u par odgovora, što zbog mog lupetanja o mačo seljacima, što o teretani i nabadačima, ali povrh svega zbog mog primitivnog razmišljanja o članovima benda. Da ne bi ovo ispalo kao neko moje uvlačenje M.O.F.-u ovde ću stati i dati reč Vedranu, a vama ostavljam da zaključke izvučete sami…
Prvo bih želeo da te pitam u vezi imena benda. Negde sam viđao Members Of The Family, negde Member Of Da Family, tako da bih hteo da ljudima objasniš koje je značenje tog naziva i uopšte šta to znači za tebe lično?
Da u vezi imena! Pravo nomen je Member of da Family, tako da ako ikada budeš video drugačije, to je greška organizacije i štampanja plakata, ali to nije nikakav problem. Valjda će naučiti! Najbitnije je da je Member u singularu. Elem, MOF je jedan od bendova koji čini samo jedan deo cele familije – hardcore! Pa samim tim i dobijaš celo značenje benda! No za mene, kao i za ceo MOF, bend je jedan gotivan trip kojim iskazujemo veći deo onoga što u sebi sadržavamo, poglede na neke stavove, promene, ustvari sve što sačinjava jedan život, tako da se uglavnom svede da je to nekakav vid borbe za neki izlazak na površinu, normalan tok življenja, odnosno jedan jebeni život. Pod životom možeš shvatiti mnogo toga, ali samo sa jednom obavezom i nadom, da ga živiš! Što se tiče ličnog shvatanja i pogleda na Member of da Family – jedini momenat kada sebe želim videti van nekog sranja, vidim sebe i ostale u MOF, svaki put kada mi se desi štone sjebano, na kraju to ostaje zapečaćeno u MOF-u! Dosta puta me to vadi iz sranja u koja upadnem, barem se na neki način osećam bolje kada sam sa ekipom koja mi nešto znači, tada problem bude lakše rešiv i to je to. Uvek na kraju svedem sve na MOF, lepo, loše, sjebano itd. A što se tiče muzičkog izražavanja, pa ne znam, skoro osam jebenih godina slušam uglavnom NY hardcore, a da bi nešto u muzičkom obliku rekao što mislim i osećam, sigurno ne bih rekao u nekom drugom obliku. Poznajući Rajka, Đenku kao i Dekija, mislim da ovo što sada sviramo najviše odgovara podjednako svima, tako da i jedan drugi vid sviranja nama ne bi bilo to to!
Kako ste došli na ideju da osnujete bend i ko je činio prvu postavu? Ko je sada u bendu?
Što se tiče ideje o osnivanju benda, pa jednostavno: nesmorenim blejanjem sa Đenkom, prolazeći kroz dosta sjebanih stvari i sranja, došlo mi je na ideja da ga iscimam da napravimo bend, s’ obzirom da mi je rekao da svira bas. Ja nekada pevao, a još uvek to gotivim, pakt pretočen u art, pola MOF-a nastade! I tako bleja počinje da se pretvara u još jedan trip u kome smo opet nas dvoje zajedno (35 i 53 DMS Crew MOF). Naravno, da te ne smorim pričom da poprilično gotivimo iste bendove. E, gitara i bubanj su bili delovi koje je trebalo iskontaktirati. Bubanj, moj kolega sa fakulteta, koga sam iscimao, on naravno nije ni smeo da odbije, dolazi kao naš MOF bro, i dan danas sa nama čini MOF. Za gitaru sam iscimao Lalu (Hitman), koga poznajem već jedan duži vremenski period. Ono rekao mu šta ćemo otprilike svirati, on zgotivio i eto, prva postava MOF-a izgledala je ovako: Lala – guitar, Đenka – bas, Deki – bubanj i Vedran (ja) – vokal! Prva proba, negde novembar ‘999, Kanarevo brdo, nastade pesma Stabes 4 Stabers. Međutim, što zbog privatne, a i druge zauzetosti Lale, MOF nije mogao da nastavi sa radom u toj postavi. Naravno, želeći da sa sviranjem nastavimo, pozivamo Rajka, sadašnjeg bro-a (koji je još ranije svirao sa Moblaw-om) i to na račun njegov dolaska Member of da Family, posle jedne probe nastaju tri pesme koje bivaju sam korak u daljem sviranju. I to je 4-ever member crew: Rajko (gitara), Đenka (bas), Dejan (bubanj) i Vedran (vokal). Ovim oblikom nastavljamo i svaka druga promena je nepoželjna, tako da MOF nije MOF ako bilo ko od nas nije u njemu. Međusobno smo se izgotivili i to je to, niti ja ni bilo ko želi(mo) videti MOF u drugom obliku? Jednostavno, zajednička bleja i posle koncerata nas održava u tom obliku. MOF sačinjavaju navedeni članovi, ali ga čine i određena grupacija ljudi koja nas gotivi, kako ostala braća tako i devojke koje ovom prilikom pozdravljam. Npr. Nacira je uglavnom svuda sa nama, ma gde god svirali, kao i Darijan (U Know Who U R, We Care ‘Bout U).
Jedno lično pitanje: reci nešto više o svom odrastanju, o životu u Beogradu, školi, devojčicama…
Pa pazi, iskreno kao klinac sam bio gadan đavolan. Brdo sranja na prvom mestu: terali me stariji likovi na tuče, tuče između hoodova, dosta razbijenih klinačkih lobanja, prozora, krađa, rušenja itd. U svakom slučaju malo je bilo nesvesno, uglavnom kao klasično klinačko zezanje. Obdanište, nikako! U svakom slučaju moj childhood je bio zanimljiv. Rođen u Majdanpeku (Goldy), tamo završio osnovnu školu. Ono, odličan učenik sa vladanjem – najgore! Međutim, mali grad, raširena poznanstva i ja preko Zuve dobijam pozitivnu iz vladanja – jebiga. Da, onda popal u srednju. Moj životni preokret – Poljoprivredna srednja Sanja Marinković – smer veterina. Nezaboravni dani. Mnogo, ali mnogo zezanja, blejanja, ali i učenja. E, ekipa sa kojima sam blejao me uvodi u deo voda u kojima se sada nalazim, što muzike što i mnogo toga! Ta grupacija ljudi iz hooda je izrezbarila gotivno mesto u mome srcu 4-ever. Sa njima sam od moje prve godine srednje škole pogledao dosta hardcore događaja u BG-u, kao i van njega (Smederevo, Užice…) i tada se još kao klinac upoznao sa nekim likovima koji su i danas na sceni (ako to možemo tako nazvati), a i sa onima koji su danas van svega ovoga! (U Know Who U R). Neću te smarati time, možda bude bilo više reči kasnije. Bleju u PO i nije bila tako loša, s’ obzirom da je to bilo ono vreme kada je počinjao klasičan trip diesela. Tako da smatram da je PO jedan od izvornih gradova takvog tripa. Ono, valjanje gudre, krađa kola, skidanja patika, zlatnih lanaca, tuče itd. Zahvaljujući nekim ljudima kojima je stalo do mene (Gagi i Deki, hvala puno!), iskuliran je neki deo svega toga što se moje strane tiče. Jebiga, klinac sam bio u odnosu na neke likove, ali su me kačila neka sranja, jer nikako nisam dozvoljavao da neko sere po mojim ortacima, niti po meni, pa je padalo par sranja, za koje smo nalazili rešenja. Jebiga! Dosta ortaka je padalo u svemu tome, ali jebiga. Ja sam, još uvek OK! Naravno pored svega ovoga: gotivne žurke, cirka, RVA, i ceo taj glorius trip, što je mene održavalo u životu. Naravno, muzika uporedo gruva i gruva (NY sound can’t stop – won’t stop). Četiri jebene godine prođoše do jaja, naučena veterinarska školica i ja dobih tu diplomu i zvanje mog života: veterinarski tehničar (Da mnogo gotivim životinje, posebno pse, tako ako iko maltretira životinje jebeni je skot, nikako ne bih voleo da to slučajno vidim). A nisam vegeterijanac, mada smo to bio dobrih pola godine. Opade mi imunitet, navukao Pneumoniju, 20 inekcija u bulju i rekao: Mojne brate to. Nije to za mene i pali s’ tim! Pozdrav svim vegeterijanicma i stvarno se divim i želim da u tome istraju što duže! Polažem prijemni na Veterinarskom fakultetu i dolazim u BG, gde moj život nastavlja da vrti, dok neki moji negativni postupci odlaze 80km od Beograda i bivaju na neki način iskulirani. Međutim, gotivan crew, screw, ekipa iz hooda, počinje da ulazi u vene mog života nenormalno brzim tokom. (U Know Who U R). Ono opet blejanje, uglavnom sa Đenkom i celom SK8 eikpom sa kojom se gotivimo (U K W U R), brdo žurki, zezanja, ponekad neko sranje zapadne za oko, ubode duboko i kad tad bude sjeban visoko (nova estradna rima, a?!). Pozdrav spec. Ridžama u 31 i 17. Inače sam student treće godine, ono cool, cimam se pomalo i kapiram da ću se u životu sigurno baviti veterinarskim životom, a hardcore definitivno zaboraviti, jer je to samo jedan gotivan trip, koji me je držao budnim (ozbiljnost je na visokom nivou, a?!) Da me ljudi ne shvate ozbiljno! E, što se tiče devojčica, koje si u svom pitanju pomenuo, pa ono uvek ima mesta za takav cim. Mada u poslednje vreme, a na ulicama BG-a viđam mnogo, ali mnogo gotivnih devojaka, tako da dosta puta ostanem bez reči. Voleo bih da viđam što više devojaka i na koncertima, tako da ovom prilikom pozdravljam (sve prisutne na istim) i pozivam na koncerte, jer mislim da su i one podjednaki deo HxC! Mislim da će ovaj odgovor na tvoje lično pitanje zadovoljiti neka tvoja očekivanja, a ako ne jebiga!
Kako su ljudi reagovali na vas kada su vas prvi put videli na bini?
Pa, ne znam brate, kada smo prvi put izašli na binu, bilo je to sa T-Error i Drawbacks u Jamesu. Ono, ispred nas uglavnom ljudi sa kojima se gotivimo do jaja, kao i na samom stage-u! Bilo je do jaja, ustvari nama je uvek do jaja na svirkama, bez obzira da li se nalazio jedan, deset, sto… ljudi. Nama je najbitnije da ispred nas ljudi koje gotivimo, kao i svi drugi dobre volje, voljni za zezanje koje mi pokušavamo svakim koncertom da doprinesemo! Svi su dobrodošli, naravno! Atmosfera je bila do jaja, ako to misliš pod njihovom reakcijom, a ako ne onda ne znam kako su reagovali! Pazi, nas do tada nikad niko nije ni čuo, sem ljudi koji su dolazili na probe (U Know Who U R), tako da je bilo baš iznenađujuće.
Da li ste imali nekih neprijatnosti na svirkama zbog svog scenskog nastupa? Da li se ljutite ako vas neko zove mačo nabod bendom?
Neprijatnosti zbog scenskog nastupa? Ne kapiram šta hoćeš da me tašpi, ali eto nismo imali nikakvih neprijatnosti, a i ne vidim razloga zašto bi imali. Ne, ne ljutim se zbog toga, što nas nazivaju mačo-nabod bendom. Mada to malo zvuči primitivno, davati takav tip prideva. Ali, ono, to je njihova stvar, kako će oni nazvati tipove svirki. Ja lično znam šta sviramo, a sviramo ono što volimo i osećamo! A to macho-nabod – što? Kao muzika malo čvršća, odlazak u teretanu ili ko zna? To su jednostavno lični izbori. Lično to je moja stvar što gotivim da se cimam u teretani, radim neke vežbice i bavim se nekim sportskim aktivnostima, kao plivanje npr. Ako je to macho, neka im (ti) bude macho, ja definitivno nemam nameru da se smaram ljuteći se na nekog. A nabod?! Zbog muzike ili ko zna čega? To što sviramo čvršći zvuk (i sviraćemo ga), to je opet isticanje našeg muzičkog izražavanja i uticaja na muziku koju slušamo. Ako zbog toga NABOD, eto nabod. Ne mogu se smarati objašnjavajući zašto?, kako?… jer sigurno ne traćim vreme ograničavajući sebe na to, da delim prideve bendovima koji sviraju. Jednostavno, to mi se ne sviđa ili ne, poruka biva prihvaćena ili ne! To je to! Ako je biti iskren – macho nabod – onda jesmo, ako je poštovati iskrenosti – macho nabod – onda jesmo macho nabod bend itd.
Primetio sam da ste na bini veoma iskreni i potpuno predani svirci. Da li ste takvi i u životu?
Hvala! Uglavnom se trudimo da sve to zvuči OK! A scenski nastup i sve to dolazi posle momenta počinjanja svirke, i to se ne može kontrolisati. Jednostavno sve ide samo po sebi. Pazi, negativno iz sebe treba izbaciti. Probe, koncerti su jedni od momenata dešavanja. To je to! To isto očekujemo i od ljudi oko nas, kao i ispred nas. Mislim da bi ostali bendovi trebali biti maximalno predani svirci. Ja se nadam da jesu! S obzirom da na svirkama dosta toga želim da kažem pre pesme, što zbog čega takav naziv, s namerom da čuju ono što želim da shvate. Mislim da ti je to originalniji znak da je nama stvarno stalo da ljudi nešto čuju od nas, a naravno – kao deo našeg stava, pa da kasnije kada seru po nama, nemaju razloga da seru na račun onoga što kažemo na koncertu. Ali, još uvek ima ljudi koji su u fazonu: Ma ne seri, sviraj molim te! i tako ta sranja. Mislim da su to closeminded ljudi koji čine rupe u svemu ovome što pokušava da se kaže. Ja sam siguran da postoje ljudi do kojih dolaze zvuci i poruke koje prenosimo (U Know Who U R), a oni koji tako seru mogu da popuše, sa nadom da će ikada otvoriti oči kao i mi! Što se tiče života, sigurno ne bih bio iskren samo MOF, kao i svi ostali. Jednostavno radimo sve ono što nas čini srećnijim, opuštenijim… Da li je to iskrenost, skapiraj kako želiš! Život čine mnoga dobra i loša sranja. Na neka delujemo žustro (možda je ovo razlog naboda, a?!), ali jebiga to smo mi i to se ne menja! E, da ne gotivimo prozivke iza leđa i ceo taj trip!
Da li ćete uskoro da snimite materijal i koliko imate svojih pesama?
Da, uskoro! U januaru 2001. godine ulazimo u studio. Verovatno ćemo (75%) snimiti kod Vuje. Mislim da će sve biti OK, s obzirom da će sa nama krenuti cela ekipica, sa kojom ćemo blejati tamo. Trudićemo se da sve zvuči OK. Ima za sada gotovih 11 pesama, koje si možda većinu čuo na koncertu. Ono, biće ih još. Poslednju smo uradili Find A Life i Without U. W.U je nastala posle jednog tragičnog dogaćaja koji je mene lično malo sjebao neko vreme, tako da mi je ta pesma, lično, mnogo gotivna. (Tragičan splet emocija i realnosti). UPI, VOLIM TE – R.I.P.!!!
Ko piše tekstove u bendu i koji tekstopisci su vam omiljeni?
Textove uglavnom pišem ja, s time da je 4-ever Member napisao Rajko, a to koji su mi textopisci omiljeni: nemam ili jednostavno svih bendova koje slušam, inače ih ne bi slušao, a gotivim realan i uticajan text.
Da li ste razmišljali o tome da radite pesme na srpskom? Da li bi se naš jezik uklopio u HC?
Ne, ne verujem da ćemo ikada uraditi pesmu na srpskom jeziku! Ja lično mislim da HC ne može da se peva, ali to je sve stvar razmišljanja. Neka ovo ostane moje (jer ne želim da budem merodavan te činjenice, kao i grub prema ovom pitanju). Ja lično želim da bend ne ograničavam sviranjem i slušanjem samo u unutrašnjosti SRJ-e i želim da naše pesme i poruke čuje što više ljudi različitih nacionalnosti, a milsim da će se to mnogo više postići vevajući na engleskom (američki žargon). Ovim ne želim da napušavam sve bendove koji to rade na srpskom jeziku, tako da im želim što više pesama i svirki.
Kako se snalazite za probe? Gde vežbate?
Što se tiče proba, pa snalazimo se do jaja, sviramo jednom nedeljno. Prvo smo vežbali u Underground-u, pa smo se nešto pokačili sa vlasnikom, pa nam je tamo zabranjeno vežbanje. Ali, imamo neki zahtev koji trebamo da ispunimo, pa ćemo videti još za to. Uostalom, tamo rade Janko i Ilija (Hitmanovi), tako da će biti sve OK. Inače, vežbamo na Dedinju! Ono, uslovi su podnošljivi, tako da se ne žalimo puno. Sem Dekija, koji ne gotivi onaj bubanj gore, ali ono – otom potom! Snaćićemo se.
Kakvo je tvoje lično mišljenje o beogradskoj hardcore sceni? Kakvu imate saradnju sa bendovima i kako su vas oni primili? Da li scena može da bude bolja?
BG-hard core scena!!! Pa, pazi, jednostavno imam lepo mišljenje o svima onima koji pokušavaju da urade nešto pozitivno. Naravno, pozitivno mišljenje za pozitivne poteze. Mada dosta toga još treba da se uradi, da bi se to sve nazvalo scenom. Nijedan bend po mome mišljenju ne čini nikakvu scenu sve dok se bude prestalo gledati na način na koji se to radi danas. Jednostavno treba prihvatiti sve ljude koji dolaze na koncerte, zajedno se zajebavati i naravno svirati, sa ciljem da podjednako bude cool svima. Jednostavan vid podržavanja. Na protiv i na volju nekih ljudi, još uvek se vidi i oseća onaj uticaj zatvorenosti, primitivnog razmišljanja, neko od bendova se prodao, izdao za major etikete, onaj je sXe, a onaj nabadač itd. Sve dok se oseća takav smrad razmišljanja, ja sigurno to neću nazivati scenom. Možda je nazovem, ali sigurno ne onakvom kakvu ja imam zamišljenu i kao dosta ljudi sa kojima se gotivimo. Nadovezaću se na drugi deo tvog pitanja, što se tiče saradnje. Pa brate, gotivno sarađujemo sa ljudima u BG-u! To se ogleda što u zajedničkom sviranju kao i u danonoćnom blejanju. (Mislim da će se ovde prepoznati cela Member Crew, We Care ‘Bout U!). S njihove strane samo dobro primljeni i to naravno cenimo, tako da to uvek i uzvraćamo. Mislim jedna obostrana pozitivna reakcija, koju želim svima da prenesem. Posle svog ovog izlaganja o tzv. sceni, ne bih voleo da ljudi shvate ovo kao neku prozivku ili ko zna koje sranje. Jednostavno lično mišljenje! A to, da li može biti bolja scena, pa pazi za scenu koju ja imam u glavi, uvek može i mora biti bolja. Uostalom, scena koja se proteže kroz ljude do kojih mislim da treba, ne mora biti bolja, jer je ona već sada najbolja! Member Crew We Care ‘Bout U!
Šta misliš o bendovima van Beograda?
O bendovima van BG-a? Sve najlepše. Imali smo prilike da sa nekim sviramo, kako u BG, tako i van BG. Jednostavno do jaja je bilo i biće. Veliki pozdrav! Ima dosta dobrih bendova, samo treba pročeprkati, tako da bih naveo one sa kojima smo svirali: Screw crew, WR, Face It, T-Error!, Drawbacks, Issues Of Life, Better Than You, Tigrevi… i možda još neki kojima sada trenutno nisam mogao da se setim imena. A, da ubaci među ove gore i Thimble.
Kad smo već kod scene da pomenem i fanzine. Šta misliš o njima, da li su potrebni sceni ili nisu, da li kod nas ima fanzina vrednih pažnje? Šta ti očekuješ da pročitaš u jednom dobrom hardcore fanzinu?
Fanzini – kao veliki plus širenja misli, vesti itd. Gotivno mišljenje imam o istim, sem što ja mislim da ne treba pisati svako sranje po njima. Ipak je to napisan papir koji treba nešto reći, a tačno mislim na politička sranja o kojima mislim da mi je preko kurca. Dosta mi je definitivno svih imena i poteza koja se tiču politike. Jednostavno, ne gotivim ni muzičke pravce koji se upliću i dosta toga pritom seru o svemu tome. Ipak, mislim da to nije podržavanje nikakve muzičke scene, kako fanzinima, tako i bendovima. Baš sam pre neki dan uzeo Profane Existence – u prevodu Blic na engleskom i tako se izbedačio zbog sranja o kojima se piše i bendovima koji se smaraju o nekim političkim sranjima koja se ne mogu promeniti. Lično, mislim da je scena nešto što treba da te čini anti svim sranjima, kako političkim, tako i ostalim. Opet moje lično mišljenje. S obzirom da studiram nešto, baš i imam malo vremena da pročitam neki zine. Ali, gotivim In Effect, pa ako hoćeš, mislim da je to ono što mislim da je receptura dobrog muzičkog zina! Pazi, nisam ograničen samo na ovaj, pregledam kada imam vremena sve što mi dođe pod ruku, tako da mi je i silom prilika došta i ovaj tvoj Get on the Stage. Pazi verovatno ima mnog zinova, koji kod nas funkcionišu, i ja lično želim da ih ima što više, tako pozdrav svima!
Kad smo već kod toga da te pitam još nešto. Znam da si čitao moj prošli dvobroj, pa me interesuje tvoje mišljenje o njemu, šta je dobro, šta ne valja i tako dalje?
Get on the Stage – Pošto si me o njemu pitao, izgleda do jaja (pregledan, čist, jasan…). Cena – ono, tvoj problem. Dobro je što se trudiš da sve to izgleda do jaja but fancy shape, ne mora uvek biti dobar pokazatelj sadržaja! Da, što se tiče celog tvog muzičkog (fanzinaškog) izražavanja, čitajući tvoje recenzije na koncerte i albume, baš kod naše (MOF) recenzije koncerta, ono brate, kapiram da Get on the Stage nije modni časopis, da se smaraš pola sata kako je ko obučen, nabildovan, kajle ovamo. To je moja stvar (kao i ostalih članova) kako izlazimo na koncert, a da bi posle svega toga naklapanja rekao jednu do dve rečenice o svirci i svemu tome, uostalom znaš već samo šta si nasrao! A to koje napržena seljačina Madball tipa, i to da sviramo još naprženiju verziju Madball-a, lično mene i MOF čini srećnijim i jačim u svemu onome što radimo. Samo bih voleo da to seljačina izbaciš iz rečnika, jer kapiram da si dosta odrastao boy, da komunikaciju sprovodiš malo pametnijim rečima i malo pozitivnije utičeš kako na mlade tako i starije oko sebe (bad influence). A ako Get on the Stage koristiš kao pljuvanje i prozivke svega onog što neko iskreno radi, batali sve to, barem za one ljude koje ne poznaješ!
Vaša svirka me najviše podseća na Madball. Da li sam u pravu? Da li je ovaj bend presudno uticao na vaš zvuk ili imate još uzora?
Tebe na Madball! A?! Pa ono, ja kao i ostali gotivimo Madball. A da li je presudno u našem muzičkom izražavanju – ne znam. Jednostavno sviramo i slušamo uglavnom sve bendove koje gotivimo. Mi lično to gledamo kao Member of da Family. Na šta podseća? Ne znam, samo znam da je nama gotivno i da to radimo jer volimo – to je to! Ako će ti nešto značiti: NyxHC sound presuđuje, eto! Mada se sluša starog oi!, street punk, ska, talme, jebiga, kako koga iscimaš od nas. Da hip-hop! i dosta toga uglavnom (music is my DJ). Evo, dok ovo pišem slušam Rancid, pesmu Time Bomb.
Šta trenutno slušaš od muzike i koje su ti etikete omiljene?
Etikete su mi totalno nebitne! Inače sam pozer, slušam muziku koju sam slušao pre osam godina, ne menjam svoje pravce pogeda, i nikada nisam gotivio da napravim bendove koje donose neki vremenski intervali (pozdrav anarcho crust – politics – life!), imam ekipu sa kojom blejim, valjam, srljam, ne smaram se nekim glupostima nebitnim za svoj život, poštujem, volim… radim sve ono što me čini srećnijim jednom rečju pozer brate, i sviram u pozerskom DSL – bendu!
Kako se odnosiš prema negativnostima na sceni kao što su ljubomora, cinizam i pljuvanje među samim bendovima?
Ne smaramo se brate tuđim životima, sem onih koji nam znače, niti sam ljubomoran, ciničan, a pljuvačku zadržavam za sebe, s obzirom da je puna enzima, a enzimi su proteini, a oni do jaja potrebni. Još jednom, sa bendovima sa kojim se gotivimo nema pljuvanja, a ko pljuje po MOF-u ja nemam pojma. Sve to ako postoji uglavnom je iza leđa, a to nema uticaja. Ja sam lično za soluciju da se to razreši licem u lice. Za sada ne poznajem takve! Mada sam čuo dosta toga, ali sve preko nekih i ko zna kojih likova! Pali sa tim! Ignorišeš i to je to.
Šta misliš o svim ovim novim HC pravcima kao što su new school, christian, skacore, melocore…? Da li misliš da bi ljudi trebali da se vrate izvornom zvuku ili ovi novi pravci samo mogu da poboljšaju zvuk i sam pokret učine zanimljivijim?
Pazi, mislim o njima kao HC-pravcima, tako da ceo taj trip odvajanja na navedene pravce odvodi na nešto sjebano. Ako je ljudima lakše da sebe nazivaju na taj način, cool. Jednostavno, mislim da je jedan jedini – hardcore. Kako ga shvatiti to je na samom razmišljanju. Ako sebe neko shvati kao ska core, ili emocore ili ko zna kako, neka fura sve to na taj način, ali neka ne zaboravi da je to sve počelo sa jednim HARDCORE! Jednostavno iskrenost, poštovanje u svakom postupku čini moje razmišljanje jednostavno jednim: hardcore, a to kakvo je muzičko izražavanje na njima je da odluče. Mislim da je to presudan uticaj na to šta bendovi furaju što se ideologije tiče! Ja ću lično slušati sve što mi se sviđa, a da li će to biti emo, ska-core i ko zna šta već, ne mogu da smaram sebe i razgraničavam sebe! Jedino što ne gotivim je anarcho-crust, što zbog muzičkog, što zbog textualnog izražavanja, pa makar oni sebe nazivali ko zna kako! (Opet, moje mišljenje o svemu ovome). Iskreno prema nečemu sam dosta probirljiv, tako da ako mi se nešto ne sviđa – jebiga! U svakom slučaju svaki bend pozitivnog razmišljanja i volje za sviranjem je dobrodošao, a dalji rad će pokazati uticaj i istrajnost u svemu tome. Naravno da će se ulaskom što različitijih bendova zvuk poboljšavati i biti zanimljiviji, ali samo ako je to iskreno. Dok postoje brdo bendova koji su nekada svirali jedno, sada drugo, nekada gotivili to, sada pljuju po tome, to nikako nije moj trip pogleda, mada ako njima te promene odgovaraju – cool, ali samo treba znati da ne treba pljuvati po tome, jer nesvesno pljuju po samome sebi, s time što vreme to zaboravlja. MOF – lično ne gotivi ta sranja! Vratiti se izvornom zvuku. Različiti su izvorni zvuci za svakog, ali mislim da se uglavnom korena treba držati. Mislim da ima dosta bendova koji ti to mogu dokazati. Lično mislim da je Member of da Family jedan od njih, s obzirom na izvorni zvuk koji sam ja gotivio i koji još uvek gotivim!
Da li pratite sport i da li posećujete fudbalske utakmice?
Lično baš i nepratim sport, samo se bavim, Rajko – sumnjam da je nešto u sportskom tripu, što zbog vremena, što zbog nezainteresovanosti. Đenka i Dejan gotive fudbal, a ovim bih obojicu pomirio, što se fudbala tiče: (C. Zvezda – Obilić 0:0). U svakom slu!aju sport ne sme umirati. Jedino nam je gotivan trip kada se zajedno zabodemo i gledamo neku internacionalnu tekmu, pa je zezanje gotivno. Ja sam nekada gotivio NBA, pratio ga, ali otkud sam prestao – nemam pojma. Gotivim da ga igram, ako ti nešto znači, kao i Deki koji ga je ranije trenirao. Uglavnom smo svi ponešto trenirali: ja kako klinac gimnastiku jedno vreme, pa fudbal do polaska u srednju. Davor je trenirao kod Lj. Vračarevića, džudo ja mislim, dok Rajko plivanje 14 godina. Da, ja sam se isto bavio plivanjem jedno vreme i to mi je ostala najomiljenija sportska disciplina.
Mislim da je to sve od mene. Za kraj poruči nešto mojim čitaocima…
Sve najlepše svima! Ne bih nikako voleo da se sve ovo trabunjanje svede na neko sranje. Mislim da će ovaj malo poduži intervju dati ljudima do znanja ko smo, šta smo, tako da bilo koji drugi trač ili ko zna koje sranje se izusti o nama, je nebitno. Voleo bih kada bi ljudi o drugima više saznavali sami. Ne vidim razlog zašto bi to bio neki cim! Jednostavno danas je puno sranja naklopljeno iz tuđih usta, tako da neki ljudi saznaju druge, na osnovu tih činjenica. Ipak mislim da ima dosta ljudi koji žele da u svemu ovome budu iskreno. Tračevima se samo prisvajaju navedene osobine, s tim da posle svega ipak iskrenost bude viđena. Zašto to ne bi moglo biti urađeno sada!
Tebi puno pozdrava, zahvalni smo ti na intervjuu, nemoj se ljutiti na neke odgovore, to je samo seljački Member of da Family. Voleo bih da sve ovo objaviš! Vidimo se i čujemo naravno. Stay true 2 your self!
Babić Vedran
Danice Marković 3/24
11040 Beograd
tel: 011/489-66-45
mob: 063/816-45-86
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #6, januara 2001.
