Millencolin – The Melancholy Connection

46

Švedski punk rock bend Millencolin već dvadeset godina egzistira na evropskoj sceni. Odavno su prerasli granice svoje države i još od prvog albuma Tiny Tunes iz 1994. svoje ime upisali u sam vrh melodičnog punk rocka. Iako su prva tri albuma bili daleko brži i energičniji od nastavka karijere, ovaj bend je uvek krasila izuzetna studijska svirka, pedantnost u aranžmanima i visokokvalitetne melodije, po kojima su verovatno i najpoznatiji.  Dvadeset godina već postoje? Definitivno smo omatorili, jer se sećam dana kada je trebao da izađe treći album. Beše davno.

The Melancholy Connection je očigledno nastavak kompilacije iz 1999. godine pod veoma sličnim imenom The Melancholy Collection, što će većinu nepotrebno zbuniti, ali pravi fanovi će odmah primetiti razliku. Šta nam ovo izdanje donosi? Dve nove pesme, koje nastavljaju tamo gde je stao poslednji Machine 15, sporije ali vrlo energične i pumpajuće pop punk pesme, uz još 12 rariteta, uglavnom b-strana singlova, koji datiraju još iz vremena kad je izašao najuspešniji album Pennybridge Pioneers.  Ima tu svega, ali mogu odmah da kažem da ima par pesama koje itekako vrede.

Absolute Zero je prava rok poslastica u srednjem tempu, koja malo podseća na takođe švedski bend The Peepshows. Nešto slično je Millencolin radio na Kingwood albumu. Otprilike je takav fazon. Mind The Mise već dosta podseća na album Home From Home. Ništa posebno, vesela pesma koju ćete brzo pretrčati. The Downhill Walk je vesela, simpatična pesma, sa odličnim ritmom i lepom melodijom koja odmah ulazi u uši. Ona duhom podseća na rane albume, s tim što je i ona u srednjem tempu.

Stižemo do pesme E20-Nurr. Hm. Ovo sam čuo. Malo čačkanja moždanih vijuga i pretrage i provaljujem da je pesma ustvari Battery Check sa Home From Home, s tim što je sad otpevana na švedskom. Da ne verujete, ali meni ovako bolje zvuči. Čak štaviše, volim švedski jezik, zvuči mi jako melodično i praktično je jedini koliko-toliko razumljiv od svih skandinavskih.

Sledeća pesma je Bull By The Horns, koja se potpuno izdvaja od svega što su do sada radili. Prljaviji zvuk, sa naglašenim basem, ima neki stari prizvuk, kao da su je izvukli iz doba demo snimaka. Vrlo neobično, ali jako dobro. Ono po čemu će se ova kompilacija pamtiti je pesma Junkie For Success, apsolutno savršena pesma, totalno u njihovom novom fazonu, sa vrlo dobrim pozadinskim gitarama i zaraznim refrenom.

Par sledećih pesama sam već odavno čuo poput Bowmore, Dinner Dog i Queens Gambit. Bowmore je valjda sa neke Punkorame i stvarno je odlična. Ratboys Masterplan je konačno jedna brža pesma, dosta u fazonu trećeg albuma. Album se završava sa Into The Maze, malo prosečnom pesmom koja ima obećavajuć refren, ali mi nekako zvuči nedorađeno.

Neke od ovih pesama su možda i mogle da se nađu na albumima, poput Bowmore, Dinner Dog i Junkie For Success, ali realno gledajući ipak su ovo uglavnom pesme koje vam neće dugo ostati u ušima. Ipak u nedostatku novog albuma, ovo je sasvim korektno izdanje koje vredi preslušati.

Epitaph Records
www.epitaph.com

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime