Misfits – The Devil’s Rain

55

Nikad se nisam nešto preterano ložio na Misfitse, priznaću vam odmah. Meni je oduvek bilo neshvatljivo kako jedan bend može tako da se raspadne, da originalni članovi Glen Danzing i braća Jerry Only i Doyle više očima ne mogu da se pogledaju, a već su postale legendardne njihove žestoke svađe, vucaranje po sudovima u vezi prava na bend. Devedesetih je polarizacija fanova bila jednostavnija: ako ste ona žestoka old school struja, onda niste priznavali ništa što nema veze sa Danzigom, a ako ste na strani braće, onda ste imali svo pravo da mislite da je okej da se nastavi sa bendom, pritom smatrajući da je Glen Danzig najobičnija pička od čoveka. Kasnije su se stvari dodatno zakomplikovale. Pevač Michale Graves i bubnjar Dr. Chud su napustili bend usred koncerta u Orlandu, a Doyle ubrzo takođe otišao, pravdajući se da želi više vremena da posveti svojoj porodici. Četiri godine kasnije su se svi pojavili na Danzigovom koncertu, odsvirajućipar Misfitsovih klasika.

Džeri se ubrzo povratio, praveći super ekipu muzičara za dvadesetpetogodišnjicu postojanja benda. I mi smo imali priliku da vidimo Dez Cadenu iz Black Flag na gitari i Markija Ramona na bubnjevima. Džeri je pored basa preuzeo vokalne deonice. Meni je i tad to sve bilo smešno, kao da gledam našminkanog Hi-Mena. Jebote, drama oko benda kao u španskoj seriji. Da ne dužim priču dalje, The Devil’sRun je prvi album Misfitsa još od Project 1950 iz 2003. godine, ili bolje reći prvi album sa originalnim novim materijalom još od Famous Monsters iz 1999. Mnogo je. Novu postavu čine naravno Only kao glavni, Cadena koji se vraća na gitari i Chupacabra koji je bio bubnjar i na zadnjoj turneji.

I? Jel vredno slušanja? Meni je iskreno ovo više nego smešan album, par suludih momenata na solaži su zacementirali moje mišljenje da je novi album smeće koje nije vredno pomena. Ali, dobro, dosta ljudi sluša ovaj bend i verujem da će neko i ovo moje lupetanje čitati. Dugogodišnji ljubitelji ovog benda će se osećati kao na domaćem terenu. Dok su prvi albumi Misfitsa itekako uticali da se stvori neki hibrid heavy-metala i panka, raskol između dva žanra je na novom albumu gotovo na svakom koraku. Bend se muči da ne napravi jasnu liniju između panka i metala, treš rifova i loših melodija. Nažalost, linija je jasna, prepoznatljiva i svuda prisutna. Znatno mekaniji zvuk, gotovo glam metal solaže, vrlo bljutave za moj ukus i par krajnje degutantnih sporih pesama (naročito užasna Dark Shadows) su mi učinili čitav zvuk iritantnim. Ono njihovo čuveno whoa-oh se preterano koristi, čak i na mestima gde se nimalo ne uklapa. Harmonije između bek vokala i glavnog vokala su nespretne i raspadaju se par puta. Uopšte, vokal je najlošiji deo benda, a to izgleda da nije samo moje mišljenje. Majkl Grejvs se puno mučio da uskoči na Denzigovo mesto, ali je on mama za Džerija, koji grokće poput nekog lika iz crtaća, nudeći samo ravno pevanje bez ikakvih emocija. Očajno pokušavajući da napravi neku horor atmosferu iz filmova B-produkcije, njegov glas je oličenje kiča i melodrame dotičnog žanra. Jednom rečju – jadno.

Možda se neki neće složiti sa mnom, ali meni je jedino Where Do They Go? vredna pomena, iako je gotovo u svakom pogledu Ramones klon. Ipak, previše volim taj bend da bi mi ovo promaklo. Pesma inače ima jak tekst o nasilju: My baby moved to Juarez/ Down across the line/ And then she never called/ Remains they’ll never find. Premalo za Misfitse. Sa druge strane Sleepwalkin’je savršen primer užasne pesme, koja ima neka heavy metal atmosferu sa sredine osamdesetih, zamišljam Def Leppard u grupnjaku sa Bon Džovijem…

Neki će reći da serem i da sam napljuvao bend bezveze, ali nisam još pročitao nijednu stranu recenziju u kojoj album nije ocrnjen, u većini proglašen ubedljivo najgorim izdanjem benda. Apsolutno se slažem sa tim. Ovo nije vredno slušanja, ovo nije vredno zaostavštine benda koji je toliko uticao. Ovo je samo prilika da se jedan nabildovani basista još malo nafatira dok mu mišići ne atrofiraju, šminka ne razmaže, i glas ode u pičku materinu. Doduše, za prva dva ne znam, ali ovo treće se već ostvarilo.

Zaobići pod obavezno.

Misfits Records
www.misfitsrecords.com

Prethodni članakThrice – Major / Minor
Sledeći članakGavrilo Princip – Vi imate moć, mi imamo noć

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime