One Step Beyond – Life Imitate Art

39

Vežite pojaseve, polećemo za Australiju. Tamo ćemo gledati kengure i slušati One Step Beyond. A kroz to jedinstveno sonično iskustvo vodiće Vas Matt – frontmen/voc/bass/programing, Maniac J.P. – guit. i Justin Wood – voc. Cilj je bio stvoriti nešto novo, originalno, a ipak, lako prijemčivo na svako ponovno slušanje. Bazično smešteni u Death/Grind okvire (gde su im i uzori) bend ih pomera i širi raznolikim experimentima imputirajući, u prilično zatvoren i ograničen pravac, osveženja u vidu Rock-a, Reggae-a, Funk-a, Jazz-a, Thrash-a i Industrijal-a. Možda i pretežak zadatak koji su sebi postavili za prvi album, na kom se treba predstaviti i izlaktati svoje mesto u moru jednoličnih sledbenika jedne ideje. One Step Beyond-u originalnost i mašta ne fale, dokaz je obilje prisutnih stilova i žanrova u 13 pesama ukupne dužine 36 minuta. Debi album iz 2002. god. interesantnog naziva – Life Imitates Art, koji me je trenutno zainteresovao i podsetio na gimnazijalske dane čitanja raznih filozofa nudi jednu iluzionističku – izmenjenu stranu svesti. Gde na jedan šaljiv način pokušavaju prosvetliti i prenebregnuti sve brutalnosti i sve negativnosti sa kojima se srećemo u životu. Textovi svojom pankerskom provokativnošću i lucidnošću pogađaju teme kao što su samoposmatranje, religija, pornografija, globalno društvo, prijatelji, pohlepa… Izdvajaju se Greed – posvećena svima onima kojima je dolar Uber Alles! Grabeći novac, verovatno, samo da bi obezbedili skuplji kovčeg. Psycho Sexual: o usamljenom krstašu koji se bori protiv prenaseljenosti na vrlo originalan način – kastracijom, a kasnije iz samilosti prema gladnima hrani ih sa tim istim genitalijama!!! The Game – o tome kako je u životu sve isplanirano, jos, pre nego što si se rodio. I poslednja, umereno ekološka – Chaos Engine. You don’t have to be a fanatical enviromentalist/ But just be aware of your actions. Glavne zamerke ovom, inače, solidnom izdanju bi mogle biti pomeranje težišta Death/Grind-a na pomenuti konglomerat stilova i zvukova. Produkcija dosta dobra za album prvenac. Možda, malo iritira prenaglašen zvuk činela koje, by the way, potiču od nerođenog bubnjara (ritam mašina). Life Imitates Art je solidno izdanje koje ostaje upamćeno po originalnim lomovima death grubosti i brutalne jednoličnosti. Nemam ništa protiv fino uklopljenih Reggae ritmova (kao u Disillusioned Friend) sa Grind izuvanjem. Zašto ne? Kad mogu kafa i mleko da se pomešaju i sasvim fino da pasuju.

DIY
www.geocities.com/onestepweb/

 

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime