Out of the Darkness #4

117

84 strane, A5 format, srpski, štampan + fanzin To Be Punk 11

Prošlo je tek par meseci od izdavanja trojke, a Zgro i ekipa su već spremili četvorku. Ubitačan tempo, nema šta. Prvo što sam primetio je bolji papir od prethodnog broja. Štampa je ista, kvalitet isti, ali nema više lelujanja, pa je fanzin posle čitanja ostao u normalnom stanju. Naslovna strana je ponovo u crtežu (Đole Dishumanity), ali bez sadržaja šta ima unutra.

Četvorka nam ponovo donosi priličan broj intervjua i to sa: Breaking The Silence – BTS, Dishumanity, Groundzero, Mike Gitter xXx Fanzine, In Evil Hour, Chris Colahan (Ruination, Fucked Up, Cursed, Left For Dead..), Carry The Weight Records, John Brennon (Negative Approach, Laughing Hyenas, Easy Action)… Intervjue sam čitao poslednje i u principu sa njima gotovo uvek imam problema. Sem par izuzetaka, stavovi većine bendova su jako slični, a u ovom broju je znatno veći broj bendova leve/anarho + veganske ideologije. Na par momenata sam mislio da sam se teleportovao na kraj devedesetih kada su fanzini, naročito iz Kraljeva i okoline, masovno izlazili, i koji su jako ličili jedni na druge, kao da su izbacivani sa iste trake. Elem, u gomili intervjua zanimljiv mi je bio krajnje sa BTS ekipom iz Smedereva, mnogo dobrih detalja o istoriji kultne radio emisije Razbijanje tišine. Možda i najzanimljiviji vju je sa Majkom Giterom, čovekom koji je pravio xXx fanzin i čiji je, gotovo celokupan opus izašao u vidu knjige. Na pitanja je odgovorio kao čovek širokih shvatanja i bez klinačkih ograničavanja, čak je govorio i o sebi u tom svetlu, kako su fanzini koje je radio u ranim tinejdž godinama ustvari dnevnik klinca koji je mislio da zna sve o svemu. Nešto slično i ja mislim o sebi i pet godina koje sam proveo pisajući i razvijajući se u ranim dvadesetim godinama. Izdvojio bih i intervju sa Brenanom iz Negative Approach, koji se, za divno čudo, pokazao kao odličan sagovornik, iako odaje utisak da će pogledom napraviti masovni pokolj.

Ostatak intervjua mi je bio prilično monoton, jer sagovornici imaju bukvalno sličan pogled na svet/scenu, pa sam u jednom momentu mislio da se radi o jednom bendu i jednom intervjuu. Srećom, u broju može da se nađe štošta zanimljivo. Možda i najbolja kolumna u broju je od Nine iz benda Against The Odds, koja je govorila o problemima devojaka na sceni. Itekako je pogodila u samu srž problema, i mislim da bi svi na sceni morali da stave prst na čelo i da pokažu daleko više poštovanja koje devojke / žene itekako zaslužuju.

Kolumna Kaje, ne sviđa ti se?! je potpuni promašaj i autor verovatno ni sam ne zna šta je hteo da kaže. Potpune konfuzne misli i jedva sam izdržao čitanje do kraja. Od ostatka kolumni izdvojiću odlično prisećanje na dvadesetogodišnjicu osnivanja jednog od najboljih kragujevačkih hardcore bendova ikada – Thimble i njihov debi album Groove It Up. Vrlo iskren i zanimljiv prikaz, prepun informacija koje nisam do sada znao.

Dalje ide nastavak iz prethodnog broja o izdanjima koje su obeležile godine, pa se sad prisećamo šta je to dobro izlazilo u periodu 2006-2011, mada bi moja lista izgledala totalno drugačije, ali u tome baš i jeste čar da vidim uvid u muzički ukus drugih ljudi.

Jedan od hajlajta broja je i bend Blind Youth koji je napisao odličan tekst o svojoj turneji po Srbiji, uz obilje zaista zanimljivih situacija i peripetija, kao i lična mišljenja o bendovima sa kojima su svirali. Odlično zaista!

Sam kraj donosi standardne rubrike, pa imamo nekoliko svirki koje su se desile u poslednjih par meseci (Doghouse, Siberian Meat Grinder, Reflection, First Flame, Tea Break…), kao i nešto manje recenzija nego u prošlom broju. One su standardne, tu se ništa mnogo nije menjalo, iako stičem utisak da Zgro i ekipa slušaju uglavnom britansku i bostonsku scenu ili bendove koji itekako podsećaju na takve bendove. Ali, uspeo sam da pronađem par stvari koje su me naterale da pronađem dotične bendove i preslušam, što je i najveći kompliment koji mogu da dam recenzentima, jer su mnogo bolje odradili svoj posao nego u prošlom broju.

Uz OFTD je stigao i fanzin festivala To Be Punk, što do sada nije bio slučaj i svakako pozdravljam i nadam se da će svaka sledeća iteracija festivala imati i fanzin pride. Dizajn je praktično isti kao i Out of the Darkness, a svi bendovi koji su učestvovali na festivalu su se pojavili u intervjuima. Neki od intervjua su odlični, ali mi bendovi nisu zanimljivi, a sa druge strane su i bendovi koje slušam, ali su pitanja i odgovori baš preko one stvari. Ipak, zanimljivo štivo i svaka čast što je fanzin realizovan!

Out of the Darkness je jedini fanzin za koji znam da postoji trenutno u Srbiji. Verovatno ih ima još, ali ja odavno ne pratim više tu scenu, sem ako neko od autora ne pošalje svoj primerak. Kvalitet četvorke je definitivno bolji od trojke, ali ono što se meni ne sviđa to je izbor bendova i sagovornika koji trube jednu te istu priču, imaju vrlo slične stavove (čast izuzecima). Ipak, fanzin drži pažnju i lako se čita. Nadam se da će njihova priča potrajati dugo i da ogroman entuzijazam koji imaju neće nestati, već će trajati godinama.

outofthedarkness.rs@gmail.com
www.outofthedarkness.rs

1 komentar

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime