Outsider #5

130

Outsider #5, A4, 40 strana, srpski, kopiran.
Jebem ti sunce, u svakom mom broju Akupunktura, SCAB i Outsider! Šalu na stranu, izgleda da jedino ovi ljudi nešto rade kada su fanzini u pitanju. Outsider je moj omiljeni fanzin iz južnih krajeva naše lepe Srbije, a svojim relativno redovnim izlaženjem dokazuje da prerasta u odličan fanzin. Ono što sam uvek govorio za Outsider, reći ću i ovde: temelj zina čine sjajne kolumne, koje su napisane na izuzetno jednostavan način. Razumljive su svakome, pa čak i onome koji nema nikakve veze sa hardkorom i pankom. Posle kratkotrajnog prelistavanja, jedna kolumna mi je upala u oči, a posle čitanja sam shvatio da ovi momci zaista imaju svoj stav i da im vrana nije popila mozak. Kolumnu je pisao Branko i ona predstavlja odgovor nekom anarho majmunu iz Šapca. Prvi put od kada čitam fanzine koji nisu deklarisani kao desničarski, već suprotno, kao umereno levičarski, mogu da pročitam zaista realno razmišljanje o anarhiji, mekdonaldsu, pederima, julovcima, jevrejskom lobiju… Prvi put da neko kaže iskreno i bez uvijanja šta se dešava, kakvo je istinsko stanje, a ne podilaženje i uvlačenje novim trendovima. Konačno da neko kaže da su Sonja Biserko i Nataša Kandić samo bitange koje upijaju jevrejski novac. Da se razumemo, ako pomenem jevrejski novac, to nikako ne znači da sam anti-semita. Svi levičari i anarhisti su me napadali preko interneta da sam nacista (iako nemaju pojma o nacionalsocijalizmu), samo zato što sam govorio o pojedinim Jevrejima u negativnom smislu. Ako napadnem Džorža Soroša i kažem da je najobičniji srbofobičar, zelenaš i profiter, to ne znači da bacam anateme na čitav jevrejski narod. Problem su ljudi koji se kad čuju reč Jevrej ’odma hvataju za glavu, počinju da te gledaju popreko, misleći u sebi kako si najobičniji fašista. Da se vratim na ono o čemu sam počeo da pričam. U dosta dugačkoj kolumni, Branko je izložio sve ono što bi svaki realan čovek mogao sam da zaključi. Šta da kažem sem: svaka čast! I gospodin Kuzman je imao svoje lepo pisanije o avanturi na krovu, gde su ga startovali panduri. Moram priznati da me je prijatno iznenadio u nekim stavovima. Pored ove dve, tu se nalazi još sigurno desetak kolumni, međutim one mi nisu bile toliko zanimljive. Ne želim da kažem da su dosadne, već teme u njima ne bude u meni neko interesovanje. Što se tiče dela sa intervjuima tu su se stvari drastično popravile u odnosu na prethodni broj. Izbrojao sam šest intervjua, od kojih je ubedljivo najbolji sa Stankom iz benda Punished. Iako se generalno ne slažem sa stavovoma dotičnog gospodina, mislim da čovek stoji sasvim na zemlji, znajući u svakom momentu šta želi u životu, stoji iza svojih stavova i najbitnije ne zamara se tuđim životima. Pitanja su odlična, zanimljiva i pružaju čitaocu interesovanje tokom celog intervjua. Dobar je i vju sa čovekom koji radi Pokvarenu omladinu, ali i tu ima stvari sa kojima se ne slažem, ali nebitno. Marko Korać je opet na stranama, sa gotovo istim pitanjima kao i u drugim fanzinima. Pitam se samo jedno: ako već žele da intervjuišu Koraća (mada mislim da je to već prevršilo svaku meru; ne zato što je Korać prilično radikalan u onome što izjavljuje, već zato što mi je dosadno da čitam (a verovatno i njemu da odgovara) na uvek ista (dosadna) pitanja), neka napišu i neka provakantnija pitanja, koja će ga naterati da pokaže svoje pravo lice. Dalje, okanite se ljudi Ace i Marka, boli vas kurac šta su oni radili, da li su se svađali i da li su sad ortaci. Njihova stvar. Najslabiji deo zina, kao i u svim dosadašnjim brojevima su recenzije izdanja. Recenzija fanzina ima i-ha-haj, kao što je i uobičajeno kada stiže fanzin iz ovog kraja, ali nikako ne mogu da opravdam nedostatak recenzija audio izdanja. Etikete su (uglavnom) raspoložene da šalju izdanja (pravi primer je Gaca Akupunktura koja sad dobija pojedina izdanja; nije mnogo, ali i to je bitno za početak), pa mi zaista izgleda nejasno zašto je teško poslati fanzin na desetak etiketa, od kojih će barem polovina poslati diskove. Ljudi, probajte, neće vas pojesti babaroga. Najveći deo recenzija je uradio Nemanja (ex-Third World zine) i uglavnom su vezani za old school, i tek nešto malo oi! izdanja. Ipak, najbolji Outsider do sada. Ljudi koji su ga do sada nabavljali verovatno su ga već i nabavili, a oni koji ga nisu mogu slobodno. Ako ja kao desničar volim ovaj zin koji je levičarski, onda mislim da je kvalitet definitivno na njegovoj strani.

Branko Gledić, Stara Strugara sol. D/26, 36350 Raška

* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime