Petar Pan – Bežim odavde

347

Svedoci smo neretkih povratničkih albuma, čak i nekih nakon više decenija, i uglavnom je rezultat bio poražavajuć, često blamirajući. Ipak, uvek postoje izuzeci od pravila, a ja mogu sa velikim zadovoljstvom da kažem da je povratak benda Petar Pan izuzetno uspešan!

Ne mogu da priznam da sam njihovu karijeru ispratio kako treba. Sećam se da su svirali u Pazovi sa 16x8x23x negde oko 1990-1991. godine. Bili su jedan od gomile jako dobrih bendova koji su postojali nekoliko godina, a u njihovom slučaju od 1986. godine. Iza sebe su imali debi album Od mržnje do ljubavi koji sam tad imao na nekoj kaseti. To je bio dosta melodičan album, a od pesama koje se sećam u magli su Ptica i čini mi se Bože pravde. Bilo davno, pa je teško se setiti. Kako god, sećam se da su imali zaista energičan i dobar live nastup.

Posle toga su izbacili još jedan album koji sam propustio, pevač je otišao iz benda, a onda je ostatak ekipe izbacio i treći album i to je bilo to. Kažem, nisam previše dobro to ispratio, a i realno sam bio mladunac u to vreme.

Fast forward u 2015. godinu. Originalni pevač Dejan Milošević odlučuje da okupi novu ekipu, koja je ustvari iz benda Inopartners: Marko Marović – gitara, vokal, Nedeljko Stojković – bass, vokal i Nikola Vukotić – bubnjevi, vokal. Izbacili su singl Alkohol u oktobru 2015. a godinu dana kasnije i Želim da ti kažem. Ove dve pesme su žanrovski malo drugačije od Bežim odavde, i mogu slobodno da kažem i za dva koplja slabije. Nekako su neodređene, kao da su previše hteli, a krajni rezultat dosta slab.

Onda su pre par meseci izbacili fenomenalanu pesmu Strah i time najavili da će povratnički album biti jako dobar. Već je ovde bilo jasno da su odmakli od prva dva singla.

Zvuk na kome se bend zasniva je ostao zaglavljen u pre-1992 periodu, što je jako dobro, jer nisam ništa čuo deset godina da je inventivno i zanimljivo. Osnova jeste pank, ali izrazito melodičan i pomešan sa uticajima prvenstveno britanske scene. Ovde slobodno dodajte power-pop, malo ska, kao i klasičnog roka. Ono što je bend doneo kao moderno jeste odlična produkcija i zvuk instrumenata koji ne zvuče kao da su iz osamdesetih. Promene su pesma koja možda najviše zvuči kao da je iz 21 veka.

Album se lako sluša, nabijen je iskustvom i u muzičkom i tekstualnom smislu. Tekstovi su pretežno ljubavni ili socijalni, ali nema tih dnevno političkih tema, koje strašno smaraju u poslednje vreme. Vidi se da su ljudi prošli svašta u životu, i to se jasno reflektuje na pesme.

Stil osamdesetih je itekako vidljiv u Mene zanima, u kratkim i britkim slogovima, poput parola, što je bilo jako popularno pre 25-30 god. Odlična melodija je i uvodnoj Ne tražite od mene, koja kao da je pobegla iz 1981. godine. Prava new wave punk zarazna hitčina!

Gore pomenuta Strah je treća i verovatno najbolja pesma uz Moć u mislima, za koju se isto pojavio spot. Strah je brza, vrlo pevljiva pesma, sa odličnim aranžmanom, sjajnim tekstom i neverovatno zaraznim refrenom. Ovo teško da će da ti izleti posle par dana slušanja. Ovde je bend uspeo da spoji modernu produkciju i zvuk gitara sa starim fazonom. Odlični bek vokali u refrenu, mada mi je bridge deo strašno dobar.

Moć u mislima je pesma koja nosi čitav album na plećima, što može da zvuči kontadiktorno. Ne mislim da je ostatak albuma lošiji, već je ova pesma verovatno i smišljeno napravljena da bude hit, pa se ističe sa svakim slušanjem. Jednostavno, sve ono što je potrebno pesmi da postane hit – ovde je prisutno. Odličan refren, vrlo pevljiv, sa jasnom porukom, odlične melodije, gitarske solaže i bek vokali. Sve je tu.

Da ne nabrajam dalje, ima tu još nekoliko pesama koje mogu da se izdvoje, ali nema potrebe. Album je zaista odličan i jako mi je drago da se jedan od matorijih bendova vratio i predstavio u pravom svetlu.

Ammonite Records
https://www.facebook.com/Ammonite-Records-334354976581840/

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime