Posle žestokog cimanja i smrzavanja i posle tri sata putovanja, presedanja u dva autobusa, oko dvojke sam stigao u Smederevsku Palanku. Dan je veoma brzo prošao kod Nikole, a oko devetke smo se pokupili i zapalili za “KM64”. Tamo je Potres upravo završavao tonsku… Možda se vi sada pitate otkud ja iz Pazove da odem čak do Palanke da bih gledao Potres? Čak me je i Darko to pitao… He, he… Potres je verovatno jedini od mojih omiljenih domaćih bendova koji nisam gledao uživo. Mislim da je to dovoljan razlog. Inače, momci nisu svirali još od maja prošle godine, tako da su se ovim certom uspešno vratili na srpsku pank scenu. Posle tonske sam sedeo sa Mišom i Darkom i uz zajebanciju i pričanje o svemu i svačemu, dočekasmo i početak svirke. Negde oko pola 11 petorka na bini, pojačana saksofonistom iz benda Čovek Bez Sluha, počinje svoj nastup. Gotovo ceo album “Treća smena” su odsvirali, računajući i super hit, prelepu ska stvar “Lek protiv monotonije”. Pošto sam se bio zapričao sa Brankom Six Pack-om, jedan deo svirke nisam toliko pažljivo odslušao, ali “One Step Beyond” od Madness su perfektno odsvirali, sve sa saksofonom. Zvuk je bio odličan, momci prilično dobro uvežbani, a s obzirom na gore pomenutu činjenicu da nisu svirali skoro godinu dana, čak i previše odlično uvežbani. Miša super raspoložen, đuska gotovo ceo cert, Borko skakuće, što ljudi u prvim redovima veoma dobro primaju. U gomili svog repertoara, Potres je napravio i blok Ramones obrada, ukupno pet komada, koje su zadržali još iz vremena kada su u KST-u nastupali na večeri Ramones obrada. Zaista svirka veoma dobro odsvirana, tako da mi je bio pun pogodak što sam svratio da ih vidim baš u Palanci. Oko pola dva, umorni i pospani, Nikola i ja odlazimo, a ustajanje u pola šest neću ni da pominjem

 

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime