Kako se još od početka postojanja SKCNS Fabrike, proleća 2010.g. nije dogodilo da u manje od mesec dana imaju (pre)bogat muzički program na kom bi im pozavidele i druge, ekonomski, kulturno jače i stabilnije sredine nije red da o svemu tome ne prospem i po koje dubokoumno slovo. Pre samog početka ću konstatovati da su standardo i sa ostalim programima, mimo muzičkih koji su u fokusu mog interesovanja, bili itekako zanimljivi u istom periodu. Poslovično pedantni bi primetili da je prvi vagon ove zamišljene koncertne kompozicije trebao da krene još u zimu 15.03. sa koncertom Vodka Juniors, grčkim sastavom koji je po meni održao najbolji koncert za vreme čitavog bivstvovanja blaženopočivšeg DC-a. Trebao, ali zbog zdravstvenih problema basiste benda, nažalost nije. Kako god bilo, eto njih na istom mestu u Fabrici već prvih dana sledećeg meseca na To Be Punk festivalu.

Siberian Meat Grinder, 29.03.2018. ulaz 500 rsd pretprodaja, na vratima 700 rsd
Bend koji je nakon ranijih fantastičnih koncertnih nastupa u NS-u stekao zavidan broj vrlo šarolike publike. Delovalo je da su u toj heterogenoj masi najbrojniji oni koji su na samom ulazu majice Brkovi, menjali majicama Siberian Meat Grinder. Mimo majica Rusima se i sav ostali merch prodavao u za naše uslove nezamislivim količinama, sve robe su prodali za cifru od oko 700 evra!!! Kako se nisam obazirao na najavljenu satnicu, uspeo sam da omašim čitav nastup War Engine, koji mi gotovo uvek prijaju. Aktuelni album SMG Metal Bear Stomp deluje na slušaoca tačno onako kako bi delovao i okršaj s međedom u nekom sibirskom beskraju bespuća. Dakle, ne zavaravajte se oskarom ovenčanim Di Kapriom u Povratniku. Protivu međeda nema šanse ni spasa ni rešenja ostati u jednom komadu. E, sad ruski međed bi svakako trebalo da bude nadmoćniji i od holivudskog, bez političkih konotacija moliću. Trebalo ali nije, jer biće da ovaj nije ni u potpunosti probuđen iz zimskog sna. Moguće da je to zato što im je ovo bio prvi koncert na evropskoj turneji, moguće da je i zbog toga što ih prvi put gledam sa samo jednim vokalom, ranije sa 2 vokala uvek su jedan drugog motivisali i uzdizali, a sad je sve to bilo malo jačeg srednjeg tempa i energije. A, tako se ne svira kvalitetan trash hardcore braćo Rusi. Ili iz skrvčenih testisa ili nikako! Od prve pesme, naslovne sa poslednjeg albuma do četvrte Still In The Game i pete No Way Back sve je to samo pokušaj izgladnelu međedinu nahraniti sa svega par pastrmki. Tek poslednjih par kompozicija zvuče onako kako su trebali od samog starta, vrlo zadovoljavajuće ali nikako spektakularno. Po mojoj proceni prodato oko 250 karata.

Supersuckers, DMT, 05.04. ulaz 700 rsd pretprodaja, na vratima 1000 rsd
Evo nama još jednih starih znanaca kojima se potrefilo da sa evropskom turnejom kreću iz srpske Atine. Kako su amerske tri bitange u startu u Novi Sad kasnili cela 2 sata, tako su pazarile lokalne tri bitange DMT pola sata kraći termin nastupa. Pih, skraćivanjem kvalitetne predigre teško da možemo očekivati vrhunski sex. Mićagina trojka je standadrno ubojita poput Stojakovićevih košarkaških trojki u zlatnim danima, jedino što bi voleo da se tu provuče i po koja potpuno nova pesma mimo njihovih koncertnih klasika. Od nastupa Supersuckers sam očekivao, pre svega baš njihove klasike i prepoznatljivu mešavinu punkrocka, garaže, countryja i minimum hard rocka sve ono što je tipično za njih. Tipično, barem u periodu kad su bili četvorka, sad kao trio su se bazirali na novom albumu, koji tad još nije bio ni objavljen i koji je skroz rokerica (naravski kad su najveći RNR bend na svetu), bez ijednog drugog začina. Stvarno je previše hrabro i pitanje koliko je uopšte pametno insistirati na koncertu na albumu koji se još nije ni zavrteo?! Gitaroš je baš prenafurani redneck ili bi više voleo da je tako nešto, pošto se pre nastupa nagaravio po licu drljajući prstima po auspuhu ispred Fabrike. Upravo je nagaravljeni bio dominantna figura na bini i nastupu, pomalo je i preforsirao solaže, a jedini originalni član benda basista i pevač Eddie je bio u mraku šešira i leve strane bine. Ako ne grešim sa albuma od pre deceniju Get It Together nisu svirali nijednu pesmu. Šteta, baš šteta, na toj turneji u BG-u, februara 2009.g. svojim nastupom su razvalili Akademiju. Poslednje četiri pesme su bile najsjajniji momenti iz njihove već 3 decenije duge karijere. Od tih pesama posebno su razdrmale Fabriku, ali ne i pretvorile istu u pesak Arizone iz koje su startovali davnih dana, Pretty Fucked Up i Evil Powers of RNR. Po mojoj proceni prodato oko 140 karata.

Četri dana kasnije, i Deez Nuts sviraju u Fabrici. Pošto o njima baš ništa ne znam, nisam ni išao na koncert. Ovde ih navodim samo da bi što vernije ilustrovao ovu zlatnu koncertnu seriju. Ulaz 700 rsd pretprodaja, na vratima 1000 rsd. Kako kažu posetioci očekivano je zatajila prodaja, tanano, ni 70 karata

Nothington, Western Settings, 17.04. ulaz 400 rsd pretprodaja, na vratima 600 rsd
Predgrupa Western Settings je imala, po mom istančanom uvetu bez trunčice sluha, jedino podešen kvalitet zvuka, nikako i vrstu muziciranja. Njihov muzički izražaj mu dođe kombinacija grungea i loše interpretiranog sporijeg Nothingtona. Da su kojim slučajem barem dvadesetak minuta skratili svoj nastup, verovatno bih i više razumevanja imao za njih. Nothington su defininitivno na vrhuncu sviračkih i pevačkih mogućnosti, zato mi je potpuno neobjašnjiv podatak da sviraju još samo do kraja godine, a onda se razilaze svako svojim različitim muzičkim putanjama. Baš zbog toga se nadam da ću uspeti da ih ulovim i na ovogodišnjem Punk Rock Holiday u Sloveniji, na kom su najavljeni da sviraju jer su organizatori ovde na sajtu saznali da sam ih naveo kao jedan od aktivnih i kvalitetnih sastava, koje još nisu imali na festivalu. Pre njihovog zvaničnog kraja, stvarno bi bio red da ulovim jedan nastup na kom će se bazirati na poslednjem albumu In The End, koji su slabašno ovde svirali. Po mojoj proceni prodato oko 90 karata.

The Exploited, 26.04. ulaz 2500 rsd pretprodaja, na vratima 3000 rsd
Kako je najavljen koncert krenule su polemike da li je karta za njega preskupa i zašto je toliko? Nema dileme da karta jeste preskupa i to samo za naše uslove i nazovi tržište, već uopšte za koncert jednog benda. Sa druge strane, svako ko je hteo zaista da ode na koncert, imao je sasvim dovoljno vremena da šteka ili da pozajmi pare. Iako sam Exploited gledao pre svega dvaipo meseca u Budimpešti nijednog trenutka nisam imao dilemu da li da ponovo idem na Wattiev koncert. Naprotiv, Đarma mi je bila još i dodatna motivacija. U celom ovom događaju mi je najlepše da je i uprkos ceni karte bila puuuna velika Fabrika, što je postalo kuriozitet. Isto tako je vrlo bitno da je kao i na SMG i ovde bilo dosta mlađarije, odnosno publike rođene nakon izdavanja Beat The Bastards albuma. Što se samog njihovog nastupa tiče, baš nikog nisam čuo da im je ma šta konkretnije zamerio, osim pokoje duže pauze između pesama i to je, u najkraćem i moje mišljenje. Pridodamo li tome i činjenicu da su svirali preko 20 pesama, lepo izmešanih iz svih faza rada benda, dobijemo jedno divno veče. Sad da li su npr. petu UK 82 svirali nešto laganije što jesu ili da li je ukupno zvuk mogao i trebao bolje, a i ovo je više od očekivanog u Fabrici je po meni samo teranje i poslednjeg zrnca maka na konac. Po mojoj proceni prodato oko 437 karata, a prisutnih bilo i više od 500 što bi rekli Atheisti. I zimi i leti samo neka tuče Wattie!

Bez obzira na sve, statistika je nemoljiva – na pet koncerata nije prodato ukupno ni soma karata što mimo svega ostavlja delimični utisak i Pirove pobede. Ponovo statistički gledano, trijumf bi bio podatak da su par dana nakon Novog Sada, Supersuckersi u Kladovu prodali 100 karata po 600 rsd i da nisu ni svirali za fiksnu cifru već na prodate karte. Po tome već jesu ako ne najveći RNR bend na svetu, a onda najčistijeg RNR stava iako ih Kladovo gotovo nikad više videti neće.

Početkom jula ekipa okupljena oko famozne fondacije Evropska prestonica kulture 2021 kreće u temeljno renoviranje, najvećim delom rušenje sadašnje Kineske četvrti, u kojoj je i Fabrika. Kako stvari stoje, Fabrika bi trebala da ostane u stanju kakvom je trenutno. Ostaje nam samo nada da će od čitave Kineske četvrti uspeti da upropaste što manje. Jalova nada se naslanja na veliki strah, znajući da kud ta bratija prođe da tu više ni trava ne raste. Pitanje je ima li uopšte smisla i veštačku travu postavljati nakon njih.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime