Slayer – Repentless

89

Ako me sećanje, internet i sva čuda modernog sveta ne varaju, Repentless je dvanaesti studijski album jednog od najvećih trash / speed metal bendova svih vremena. Jednom rečju institucija. Novi album dolazi u prilično ranjivo vreme po bend. Pre dve godine ih je pogodila dvostruka tektonska katastrofa. Originalni gitarista i jedan od glavnih pisaca u bendu Džef Heneman je umro 2013. godine od ciroze jetre. Njegov uticaj je gotovo teško i izmeriti. Imao je obilne hardcore uticaje, a način na koji su ti uticaji obuzdali rastući uticaj britanskog hevi metala u ranima danima benda su oformili ekstremniji pravac treš metala, koji se kasnije razgranao na death i black metal. Henemanova smrt je za Slayer ogroman problem, ali nažalost nije bio jedini. Još jedan originalni član benda više nije u Slayeru. Dejv Lombardo je isto 2013. godine napustio bend, navodno zbog razmirica zbog novca, a zamenio ga je Pol Bostaf, koji je već bio u bendu devedesetih. Bostaf je nesumnjivo vrstan bubnjar, ali Dejv Lombardo je bubnjar kakav je rađa jednom u sto godina. Njegov uticaj na metal bubnjare će možda jednog dana biti pogledan iz veće perpspektive. Ostao je prilično gorak ukus u ustima način na koji je otišao iz benda. Ili je oteran? Kako god se okrene, Keri King i Tom Araja su imali prilično težak zadatak da posustali bend vrate tamo gde pripada.

Iskreno, očekivao sam suvi prosek, a dobili smo album koji je veoma dobar, recimo u rangu sa God Hates Us All. Inače, jedna od zanimljivosti današnjeg dana (11. septembar), sem što su se pre 14 godina, srušile čuvene kule bliznakinje (ko je srušio i ostale teorije zavera ću za sada ostaviti po strani), je i datum kada je izašao album God Hates Us All (slučajno), kao i novi Repentless. Ako je izlazak prvog bio morbidna slučajnost, novi je verovatno uvlačenje najnižim porivima ekstremnih metalaca. Bem li ga, a možda je slučajno, a možda im se jebe. Slučajnost?

Uprkos svemu ovome, Repentless je veoma daleko od klasika, ali je najbolje što smo mogli da dobijemo u ovom momentu. Niko ne zna da napravi tako dobru Slayer pesmu kao Araya i King. Tri decenije od čuvenog uvoda u Hell Awaits, i novi album počinje sa Delusions of Savior, iako su meni prilično smešni ti satanistički uvodi. Repentless počinje u fazonu sa Reign of Blood: surovo, sirovo, brzo, veoma brzo, sa rifovima koji seku sve pred sobom. Araya, iako obrastao u bradu i više liči na nekog popa, nego na pevača metal benda, i dalje pokazuje da mu nema ravnog kada je ovakav fazon u pitanju. Pošto Henemana više nema, rifovi su pali na pleća Keri Kinga. Bend zaista živi za te super brze deonice i duh Henemana živi kroz Repentless. Take Control nastavlja u tom maniru, a tek u When The Stilness Comes smo osetili dašak usporavanja, a fazon sa South Of Heaven je očigledan. Dead Skin Mask takođe dosta podseća na ovo. Ta dva sporija klasika mi prva padaju na pamet. Araya ima vokalnih limita, ipak čovek nije Dikinson, ali on se fino uklapa sa Kerijevim ritmovima Slayerove sporije strane. Što je najbitnije, zna čovek gde mu je mesto, koliko može.

Možda je glavna zamerka albumu što svaka pesma podseća na neku stariju Slayerovu pesmu. Baš kao i Mejdeni na novom albumu, ali većina fanova to neće ni uzeti za nešto što može da se nazove manom. Bend je aranžmanima i produkcijom pokušao i prilično uspeo da donese nešto novo u stari fazon, pa smo dobili zanimljiv miks starog i novog Slayera. Gubitak dva veoma bitna člana benda nesumnjivo menjaju dinamiku u bendu i album nije toga imun. Geri Holt iz Exodusa, koji je sa bendom već svirao 2011. kada je zamenjivao Henemana je odsvirao većinu solaža na albumu. Ipak, tih solaža je primetno manje i to je nešto što je dosta ljudi primetilo. Nažalost, nema onih čuvenih preplitanja kave su Keri King i Džef Heneman znali u prošlosti da primene, naročito na Seasons in the Abyss. Možda taj pank/hc duh koji je je Heneman godinama nosio u sebi nedostaje okorelom metalcu kakav je Keri King? Videćemo, ali za sada je na Repenlessu taj nedostatak podnošljiv.

Pesma koju bih izdvojio je You Against You, koja ima hardcore šmek i koja bi opušteno mogla da upadne na Undisputed Attitude ili Raign of Blood. Na Vices i Take Control je upadljiv uticaj Pola Bostafa, jer verujem da bi Dejv Lombardo daleko više koristio duple pedale, po kojima je postao poznat.

Kakav možemo Slayer da očekujemo u budućnosti? Pitanje je koliko bend može još da izvuče iz svog fazona, koji se godinama ponavlja. Repentless je zračak svetla u mračnom tunelu, album koji definitivno vredi slušati, za razliku od par prethodnih koji su poprilično podbacili.

Nuclear Blast Records
www.nuclearblast.de
www.slayer.net

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime