SMF, Vrisak, Darkvudi, Monetarni Udar, gomila seljoša+Kud Idijoti. Koncert Godine, Novi Sad, 9. decembar 2000.

565

Jedini razlog mog odlaska na Koncert Godine je nastup pulskog pank benda Kud Idijoti. Dobro, bilo je još 2-3 dobra i značajna benda, ali Idijoti su ipak bili zvezde večeri. Mire, Jaca i ja smo u Novom Sadu bili već negde oko tri, jer smo mislili neće biti karata, ali dotične smo kupili bez ikakvih problema. Luft od oko dva sata smo proveli kod Bojana, gde sam video zadnji Millencolin na ploči i srce je htelo da mi stane. Oko pola šest smo ispred Spens-a, a u halu smo ušli među prvima. Pravo da vam kažem nisam navikao na velike prostore, bina je ogromna, zvuk je blago rečeno loš, jer je preglasan, sve odjekuje i mislim da je pravo vreme da organizatori porazmisle o nekom akustičnijem prostoru. Seli smo na tribine i čekali nastup SMF-a. Sem par mojih izleta dole pred binu za vreme nastupa SMF-a i Vriska Generacije, sve vreme certa sam proveo na tribinama. SMF su, dakle, otvorili treći dan ove manifestacije i na moje iznenađenje, hala je bila više nego dobro popunjena. Sale i ekipa su super uvežbani, odsvirali su par svojih pesama, odradili posao pošteno i prepustili mikrofon legendi novosadskog street punka, Gagi i Vrisku Generacije. Svirali su oko 25 minuta, a snajka na bubnjevima je oduševila masu. Inače, novosadska masa je totalno mrtva, bukvalno se par likova pomera, dok drugi drže skrštene ruke. Da li je uvek tako, nemam pojma, ali takav stav publike me je i naterao da sednem na tribine i odgledam ceo gig sedeći, što mi je, priznajem, bilo veoma neobično. Hala se već skoro do kraja napunila, a procene koliko je ljudi bilo su veoma nezahvalne. Tribine koje primaju 7.000 ljudi su bile popunjene do poslednjeg mesta, a prostor dole na terenu je bio kao u gradskom autobusu, tako da je po mojoj proceni bilo preko 12.000 ljudi. Nema šta, interesovanje za ovaj koncert je bilo veliko. Sledeći su Eyesburn. Momci koji su izrasli na beogradskoj hardcore sceni su sve samo ne hardcore. Mislim, svaka njima čast šta oni sviraju, ali to je daleko od one priče u kojoj su oni bili do nedavno. Bubnjar je fenomenalan (ex-Bloodbath), dok je ostatak benda pomalo pozerski. Ne znam kako da objasnim, ali sve me to podseća kao kada bi Snapcase svirali new school na rege način. Svirka je komplikovana, bend je dobro uvežban, i sve to zvuči veoma ubedljivo, ali ima nešto što me kod njih nervira, ali ne znam šta. Antipatični su mi i gotovo. Posle njih se na binu penju Direktori i nacisti se pomeraju napred i sa Zieg Hail i podizanjem ruke pozdravljaju bend koji je nekada bio pojam za beogradsku oi! scenu. Meni je smešno sada kad ih gledam. Drakula i dalje izigrava nekog huligana, normalno ošišan do glave. Ne znam, odvratni su mi, i nikada se ne mogu ni uporediti sa Vriskom ili sa Šahtom. Ko je svirao posle njih? A, da! Darkwood Dub… Iako većina čitalaca ovog zina ni u snu ne bi slušala ovaj bend, ja ću u nekoliko reči opisati svoje impresije njihovog nastupa. Momci su uvežbani, vidi se da su prekaljeni muzičari, ali meni se takva muzika uopšte ne dopada. Ne mogu da ih pljujem, zato što su u svom fahu ubedljivo najbolji, ali to nije moja muzika. Posle njih Obojeni Program, koji je nula spram onog Programa od pre nekih 7-8 godina. Kebra govori kao peder, hoda kao peder i oblači se kao peder, tako da o tome neću više ni reči. Posle malo veće pauze izlazi najzanimljiviji bend koji se ikada pojavio na Koncertu Godine: Monetarni Udar. Šta ima toliko zanimljivo u ovom bendu? Pa, možda činjenica da je pevač i gitarista guverner narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić. Iako su svirali samo obrade kao što su EKV, Dejan Cukić i tako dalje, oduševili su sve prisutne zbog činjenice da u tom bendu svira pola G17, + Dragoljub Đuričić i Bogdan Diklić na bunjevima. Još kada je Dinkić viknuo: Ajmo, šutkaaaaaaaa!, delirijum u publici je bio na maksimumu. Posle mrtvila nastalog nastupom Obojenog Programa, Dinkić i Monetarni Udar su lepo zagrejali masu za nastup Ateist Repa. Nepromenjeni, uvek isti, šestorica veselih novosađana su odsvirali svoj klasičan set, uglavnom manje poznatijih stvari, tako da nemam šta posebno da kažem o njima. Sledeći su Ritam Nereda. Jaca kaže da je išla samo zbog njih, pošto su oni sada metalhedi. Boban i ekipa su izašli skroz u crnim duksevima i farmerkama, pravi metal bend, kažem vam lepo! Boban ima gitaru kao Džejms Hetfild, i uporno se trudi da ga skine, čak i drma glavom kao on. Oni su sada samo senka od onog legednarnog benda koji smo svi slušali pre 5-6 godina. Gde je sada Oi! ain’t dead? Heavy metal is the law!!! Šta ja znam, ja to gledam drugačijim očima od Jace. Njoj je bitno što oni sviraju metalčinu, bez obzira što stare pankerske stvari zvuče više nego očajno sa metalskom dž-dž-dž gitarom. Dobro, meni je Zvuci bola odličan album, ali i kurton spram Nikog nema. Čim su se u’vatili Polzović Brothersa, muzika im je kao Pantera. Metalci se seku na njih, a stara publika sa setom sluša prvi album… Tuga, brate, tuga… Ali, da zajebem ove autsajdere i da kažem nešto o Kud Idijotima. Jedan od retkih starijih pank bendova koji gotivim, i uz sve to bend koji se nikad nije prodavao trendovima. Rulja je podivljala samo na prvih par pesama, ali je bilo dosta likova iza mene koji su spavali. Verujem da je bilo ljudi koji nisu uspeli da dođu do karte, a bilo je, eto, i kretena koji su spavali za vreme nastupa ovih legendi. Kud Idijoti počinju sa We Salute You, potom neke nove stvari koje mi nisu poznate, zatim sve sami legendarni hitovi poput Minijature, O Bella Ciao, Za tebe, Beppo vrati se, Mi smo ovdje samo zbog para, Fuck The System… Tusta se kreće kao Bruce Disckinson, Sale jebe kevu onoj gitari, dok je novi bubnjar fenomenalan. Sjajna zamena za Ticu. Nema više ni Frica, neki novi debeli je u bendu, tako da su ovo bili prepolovljeni Kud Idijoti, ali su cert odsvirali do jaja. Jedan bis, bili su spremni za još jedan, ali publika je Novom Sadu totalno mrtva. Ne znam, ali Beograd je majka za sve. Cert se završava oko pola dva, a mi smo imali voz tek u pola pet. Trave je bilo u izobilju tako da, iako nikada to smeće nisam okusio, prilično sam se uduvao. U vozu ista priča, tako da sam jedva čekao da izađem napolje. Sve u svemu, lep doživljaj, dobra svirkica, s nadom da će Idijoti sledeće godine doći i u Pazovu.

* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #6, januara 2001.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime