Snuff je bio na pauzi duže vreme. Skoro deset godina. Zašto kažem na pauzi? Imali su turneje tu i tamo, često u Japanu, gde su bili nekoliko puta, bili su predgrupa za dosta Fat Wreck bendova kad su bili u UK ili Evropi na turneji, ali albuma ni od korova. Kad sam čuo da spremaju novi materijal, bio sam iskreno srećan, jer su jedan od retkih bendova koji gotovo uvek napravi dobar, ili barem dobar album. Dobro, budimo iskreni i recimo da je prethodni iz 2003. bio teški krš i da sam ga totalno zaboravio. Dakle, dvehiljadite i Snuff se nisu mirisali. Danas su neka druga vremena i baš me je zanimalo na šta će novi Snuff da liči. Nesumnjivo je da je vrh njihove popularnosti bio devedesetih, kada su se pod svetlom američke pank scene ponovo rodili i objavili par kultnih albuma. Uvek su bili samo svoji, jedinstveni i to im ni danas ne fali. Ipak, album ne može da priđe klasicima od pre dvadesetak godina. Već u deset prvih sekundi neprejebiv vokal Lija Marfija vas vraća u zlatno doba, ali izgleda da bend baš nije voljan da se i sam vrati. I to ne u smislu da su promenili stil, stil je isti, već žele nešto osvežavajuće, koliko god je to moguće. Prvi deo albuma je zaista dobar. From Underneath The Ice i There Goes Walzinblack zvuče i novo i staro u isto vreme. Melodične i lako pevljive, predstavljaju hit na prvu loptu. Pošto su još omatorili u međuvremenu, Snuff su na nekim mestima besniji nego što smo navikli. Još jedno prokletstvo srednjeg doba. Pored besa, uglavnom te zaboli za sve, ogluglaš i budeš ravnodušan. Bes ispliva na površinu za totalno nebitne stvar, valjda nam je to neki unutrašnji odbrambeni mehanizam. Mumbo Jambo je zver od pesme. Krljanje u dva minuta, bez zajebavanja. I Blame The Parents je slična, samo količina besa i frustracije.
Stvari se vraćaju u normalu sa All Good Things. Lepa, fina pesma, koja čini esenciju ovog benda. Odličan vokal, neverovatan trombon, truba ili šta već i perfektna melodija. Šta ćeš više? Ipak, album mi je previše kratak jer su spakovali deset pesama i dva akustična smaranja koja i ne računam previše. Malo za deset godina pauze, ali dobro, bolje išta nego ništa. Ako ne očekuješ, onda moraš da budeš zadovoljan i sa ono malo što dobiješ. Valjda tako idu stvari. Snuff su napravili korak napred u odnosu na stvari od pre desetak godina. Pokrenuli su se. Javili da su živi. Nadam se samo da ovo nije poslednji trzaj legendarnog benda. Ako ste do sada propustili Snuff (sram vas bilo) prvo se pozabavite sa albumima koji su od njih napravili jedan od najboljih Fat Wreck bendova ikada, a kasnije zaronite i u onu novu inkarnaciju.
Fat Wreck Chords
