Jedan od nosilaca nove kalifornijske pank scene Strung Out je već dve godine najavljivao novo izdanje. Kao jedan od sretnika, dobio sam disk gotovo dva meseca pre zvaničnog izdanja, ali posle samo par dana uverio sam se da je praktično čitav pank svet čuo ovo izdanje… Fat Wreck je prilično ambiciozno želeo da promoviše novi album benda Strung Out, zamolivši sve one koji dobijaju promo diskove da se uzdrže od postavljanja mp3 fajlova na internet, makar do zvaničnog objavljivanja albuma. Ovu odluku sam pozdravio iz sve snage, jer znam da je Strung Out jedan od retkih bendova koji zaista puno rade, rade to sa neskrivenom strašću i samim tim ne zaslužuju da čitav njihov trud neka budala upropasti postavljanjem kompletnog albuma na internet. Ponavlja se priča sa prošlim izdanjem (EP The Element Of Sonic Defiance), kada se isti pojavio mesec dana pre zvaničnog izlaska na netu… Mada kad malo trezvenije razmislim, svako ko čuje ovaj album i svidi mu se, budala je ako ga ne kupi. Toliko o tome… An American Paradox je dugo očekivani četvrti album benda, ili ukupno sedmo izdanje benda uključujući kompilacijski disk Before Fat… The Skinny Years i sva ep izdanja. Kao jedan od strastvenih fanova Strung Outa, priznajem da sam ovom izdanju prišao mnogo studioznije nego bilo kom drugom. Posle bezbroj slušanja, jedna stvar mi prosto upada u oči: bend je sve svoje prethodne stilove ukomponovao u jednu skladnu celinu, dodavši par novih stvari, a sve zajedno zvuči zaista prilično moderno. Uvodna Velvet Alley predstavlja pravu posvetu fanovima drugog albuma Suburban Teenage Wasteland Blues, dok mekanija Alein Amplifier verovatno više odgovara lepšem polu. Kids je pravi Strung Out klasik, brza, sa puno brzih solaža, pogotovo u sredini pesme. Unkoil kao da je skinuta sa već pomenutog Suburban… Pored ove dobre strane albuma, postoji i loša. Produkcija nije ni blizu prošlom EP izdanju, momci jesu napredovali tehnički, ali se to ne primeti toliko u pesmama. Kompletan utisak je da bend želi da ide napred ka novom zvuku, međutim nostalgičnim vraćanjem u prošlost uporno ostaje u mestu. Imam utisak da je bend želeo da svima ugodi, a ponajmanje sebi, čime je izgubljena ona genijalna opuštenost u Twisted By Design. Sve u svemu, mislim da su Strung Out nepotrebno otišli korak u nazad, umesto da su nastavili tamo gde su stali sa prošlim albumom. Ipak, ovaj album je dobar dodatak odličnoj Strung Out diskografiji.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33, 10999 Berlin, Germany.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
