S.U.S. – Brend imaginarne revolucije

56

Koliko je ljudi na ovom svetu potpuno objektivno? Čak i poznati rok kritičari nekako pričaju iz svoje perspektive. Kredibilitet grade na osnovu toga koliko njihova imaginarna revolucija prkosi zakonu većine, populacije priklonjene žanru. Pa evo, ja ću pokušati da ocenim ono što čujem, a ono s kim pijem će ostati u okviru kafane.

Šta je S.U.S i sve ostale formalnosti, možete pročitati u mnogim fanzinima (i to onim papirnim). Sistematsko uništavanje sistema je možda i previše sistematično, jer je oduzelo toliko vremena kako bi se prvi preliminarni rezultat te borbe, u okviru ovog albuma, mogao pribeležiti.

Pa da. Lepo sam počeo sa fanzinima. Tada sam prvi put čuo za SUS; ne smem ni da vam prenesem prve misli koje su mi se motale po glavi. No, nakon nekog vremena, rasturili su mi oblačiće jednom jedinom maestralnom svirkom pred Red Union… na Povetarcu, sada već neke davne godine. Jedino što sam tada znao je da ću ih zvati da sviramo zajedno! Fantastična trojka pod uticajem veoma brzog garažnog punk’n’rolla. To je što se dalje istorije tiče, a o bližoj, mogu samo reći da ne prestajem da se iznenađujem koliko su ovi ljudi normalni. Koliko pravilno poimaju stvari i svet oko sebe, dokazaće vam ovu moju tvrdnju i na ovom snimku. Pa, ajde odmah da se uhvatim tekstova, koji su me razbucali. Tako koncizno opisivanje situacija se retko viđa i čuje. Npr, ja to ne umem. Moram da objašnjavam kroz niz metafora, pa svakome ko napravi suprotno, skidam kapu. U nekom trenutku veoma dramatični u drugom sarkastični i na kraju veoma duhoviti i agilni. Dakle, punk! Nema alkoholisanja i duvanja, što je česta tema pubertetlija ovih dana.

Čega još nema? Pa nema moderne produkcije. Možda će mlađe snage to odmah osuditi, kao i mi metalci, jer i pored toliko računarskih trikova famozne skraćenice c/p, nisu podlegli peglanju. Mislim, peglali su ono što su morali (ne možete me ubediti da niste peglali, jer uživo, sve ovo nasnimljeno zvuči mnogo prljavije), ali zvuk je ostao sirov. Samo, dragi moji dječarci, ako ćemo da se ložimo na rane radove Hellacoptersa, onda moramo taj standard „imanja produkcije“ i održati i svetinju ne skrnaviti.

Moram razumeti sve situacije kroz koje bend prolazi, kroz sve malere kroz koje su prolazili, neiskustva koja plaćaju i sl, tako da neću mnogo da ih prelivam blatom i solim pamet. Svaki moj opori komentar će oni nadam se iskoristiti u svoju korist. To je uistinu i najbitnije. Ja sam uvek gledao da primećujem šta ljudi pričaju i šta im smeta i pokušavao nešto iz toga da naučim. Recenzije su za mene bile uvek najjače oružje. Ako ljudi napišu nešto o onome što sam napravio, sigurno da je izazvalo neku emociju, a to znači da ću mišljenje itekako uvažiti, ako je dobrano obrazloženo.

No, da se vratim albumu. Dugo smo ga svi čekali, jer je brat-bratu sniman dve godine. Za to vreme, spremili su oni materijala za još jedan album, ali je neizvesno da li će ga ikad biti, jer je Miloš (Mr. DNA), nezamenljivi šoumen i džitrista, odlučio prikloniti se čarima bauštele :-(, Milica (Mary) je već jednom nogom van benda, te se moj Srećko priklonio brodu i izigrava sirenu sa krme. Captain Terza, kao i svaki kapetan, tone s brodom, zar ne 😉

Ne znam zašto, ali učeći pesme po koncertima, najviše su mi se urezale Rođen da gubi, Kašnjenje i možda S.U.S…. naravno, legendarni hitovi poput Boce, Šablonske dosade i, do skoro, jedne jedine na MySpaceu, M.M.P. nižu hvalospeve koji, ako ih se prihvatim, razbiće svu iluziju da im nisam privržen.

Nažalost, stvarno nemam ništa protiv Zoćinog rada, koji je u novootvorenom studiju „Mina“ snimao ovo zlodelo i ne znam koliko su sami članovi uticali na potpisanu produkciju, ali znam da mi se ne sviđa. Ja bubanj ne čujem kako treba!!! Možda je i Terza fulao, možda, možda, možda… kažem, nemojte odmah osuđivati Zoću, jer postoji milion i jedan faktor da brod krene da tone. Svakako je ovo dobro iskustvo da se uči na greškama. Moram priznati da sam čak i u sirovoj, bez postprodukcije i masteringa čuo sve ove nedostatke i nadao se da će u „finalnom proizvodu“ biti prevaziđene; slutnje su bile opravdane, a zamlo da ne budu. Naime, sam „Intro“ zvuči zverski, a onda ‘ladan tuš, promena postavke mixa i back to the rough bluesshit. ZAŠTO?! ZAŠTOOO?!!!?!!

Sto puta ćete pročitati na ovom mom blogu da skidam kapu današnjim snimcima prvencima, jer ja sam bio toga lišen. Sve ovo danas zvuči kao Rolling Stones, naspram mojih početaka koji su blago rečeno zvučali kao „ne dozvoli blagi bože da ovaj bend ikada uspe da snimi nešto“. Dakle, bravo! Iako ne vidim budućnost, nadam se!!!

Živeli! Dobar vetar želim!

http://www.myspace.com/susnroll

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime